Vaspitačice iz Vrbasa imaju rak, a nemaju za lekove: Plate im kasne od marta, kolege organizuju humanitarne akcije

Baucal kaže da, iako je jun, živi od plate koju je dobila u martu.

„Nije to nešto što se treba skrivati. Mi trenutno, još uvek, živimo od zarada koje smo primili za mesec mart, a sad je jun mesec. To nije samo sada, to traje već više od decenije. Mi ne samo da ne primamo platu na vreme, nego je nekad i ne primimo. I to ne znaš ni kada će da bude, ali i da li ćeš uopšte da dobiješ taj mesec platu. Kada je dobiješ, dobiješ jedan deo. Ili si dobio dva, a onda treba da budeš kao srećan što si dobio dva dela“, kaže ona za N1.

„Predškolska uprava ne sme da se obrati vrtiću, rečeno da se strpe“

Naša sagovornica kaže da je određenim koleginicama „dozlogrdila“ ova situacija, pa su odlučile da krenu pravnim putem i podnesu tužbu, kako kaže, Osnovnom sudu u Vrbasu.

„Pokušavale smo da ih tužbom prisilimo, da konačno dobijemo tu zaradu. Pa nam onda kasne i ti tzv. putni troškovi. I zato smo se tužili, dobijali ih po sudovima. Nikada nismo videli tu neku dodatnu zaradu koju primaju svi ostali vaspitači. Sve ostale opštine normalno isplaćuju. Mi smo, ja mislim, jedni od retkih vaspitača u Srbiji koji ne primaju platu“, navodi Baucal.

Na pitanje N1 kakve su rekacije opštine i da li su pokušali da se na ovu adresu direktno obrate, ona ističe da „dodirne tačke sa opštinom ne postoje i da se radi kako direktor (Nebojša Dešić) kaže“.

„Kako nam kažu iz naše uprave, oni ne smeju da nazovu opštinu da pitaju za platu. Sve je kao začarani krug, i kao da uopšte ne sme da se priča o tome. Mi na taj posao očito dolazimo zbog zarade, ali to izgleda da nikog ne potresa mnogo. Na poslednjem vaspitno-obrazovnom veću, direktor nam je rekao kako mi treba da se strpimo, kako je opština u kreditima… Pa da se strpimo godinu i po dana i to je to, ali mi to trpimo već deceniju. Ne znam što bih trpela ja što je neko drugi u kreditima. Zar nije žalosno da se koleginice obraćaju kako su došli da im seku struju? Zar to nije dovoljno ponižavajuće, a ideš na posao i radiš?“, pita se ona.

Iz budžeta opštine, a za predškolsko obrazovanje i vaspitanje, za 2024. godinu predviđeno je oko 388 miliona dinara, što je 13,2 odsto budžeta. S obzirom na to da je za N1 rečeno da je opština u kreditima, a da radnici već deset godina imaju problema s dobijanjem novčane zarade, postavlja se pitanje gde taj novac ide?

Opština Vrbas, kao i predškolska ustanova ove opštine nisu odgovorili na pitanja N1 da li je tačno da se zaposlenima u ovoj ustanovi novčane zarade ne isplaćuju, kao i kojom dinamikom se isplata novčanih zarada vrši. Takođe, nisu odgovorili i koliko je zarada ostalo da se isplati, kao i kada će biti isplaćene.

„Osmeh se vratio u grad“

I pored svih poteškoća, 15 zaposlenih vrtića „Poletarac“ i jedna zaposlena u Kulturnom centru opštine Vrbas, organizuju humanitarne predstave po komediji Duška Radovića „Ženski razgovori“ za dve koleginice koje biju bitku s rakom.

„Sve je počelo u drugoj polovini januara. Razgovarala sam sa jednom koleginicom kako da pomognemo dvema koleginicama koje boluju od raka, a ona je predložila da organizujemo predstavu. Ja sam rekla da već imam sve u glavi. Pozvala sam sve u hol našeg vrtića – od čistačice, spremačice, servirke, vaspitače… Predložila sam da treba da napravimo jednu predstavu, jer je to jedan lep način da pokažemo da mislimo na njih. Nije dovoljno samo skupiti pare i dati. Ima i onaj drugi deo. Treba da im pokažemo da smo saosećajni. Tako sam im ispričala u par minuta i one su sve pristale da učestvuju“, objašnjava Baucal za N1.

Kako kaže, odmah sutradan je zakazala probu, koje su, kako kaže, donele novu energiju koja se ne može platiti novcem. Od toga dana nastavile su da se sastaju nakon posla i rade na predstavi.

Baucal navodi da su vrtić i opština pokušali da prisvoje rezultate njihovog truda, ali da ona, kaže, to nije dozvolila.

„Želeli su da prisvoje. Upravi vrtića sam rekla, kada sam održala taj prvi sastanak, da se ideja rodila kod nas u vrtiću, i da ne želim da budu uključeni. Takav je bio dogovor između nas 16. Bio je dogovor da nema umešanosti opštine, uprave niti drugih vrtića“, ističe za N1.

Predstava je, navodi, gradu vratila osmeh, pa je zvanični slogan postao naziv pesme Đorđa Balaševića „Osmeh se vratio u grad“. „Odjednom su krenuli pozivi iz inostranstva, TV-a, sa svih strana, drugih gradova. Ne znam šta se odjednom desilo“, objašnjava naša sagovornica.

Reakcije su, zaključuje za N1, jako pozitivne i ljudi ne mogu da veruju, kako navodi, da amateri mogu da naprave tako dobru predstavu.