Srpsko istraživanje koje je dokazalo da vakcine deluju

Da vakcine deluju pokazuje podatak do kojeg su došli kragujevački stručnjaci, da će se od 100 vakcinisanih osoba prvom dozom bilo koje vakcine, u proseku zaraziti dve. Studija koju obavljaju stručnjaci iz Kragujevca još uvek traje, a presek je napravljen na uzorku od oko 29.000 građana koji su se vakcinisali i revakcinisali u periodu od 1. januara do 28. februara. Kragujevački istraživači pratili su zdravstveno stanje vakcinisanih građana u proseku oko šest nedelja posle prve vakcine, a dosadašnja studija pokazuje da je posle tri nedelje od revakcinacije verovatnoća da će ta osoba biti hospitlizovana manja za oko 60 puta nego kod nevakcinisanih građana.Doktorka Ilić smatra da je studija odrađena profesionalno, na relevantnom uzorku, a rezultati ohrabruju. Kragujevačko istraživanje bi trebalo da razveje sve potencijalne nedoumice, smatra naša sagovornica"Dokazan je visok procenat mogućnosti da vakcine kod velike grupe ljudi stvore antitela u manjem ili većem nivou. Eto ljudima i naučne potvrde", zadovoljna je doktorka, koja je i članica Udrženja ujedinjeni protiv kovida.Ona ističe da je efektivnost drugačiji pojam od efikasnosti. Efikasnost je ono što se ispoljava u laboratorijskim uslovima, a efektivnost je zaštita koju vakcina pruža u praksi i "stvarnom životu"."To zavisi od dosta faktora, a ne samo od vakcine. Teoretski, hemisjki farmakološki - jedna vakcina ima 80 posto efikasnost, ali kada je primenite na ljudima, taj procenat može da bude i manji. Zavisi od toga da li se radi o ljudima koji imaju dodatna oboljenja, da li su ljudi pod određeno terapjom. Ima onih koji su prosto otporni i ne reaguju na bilo koju vakcinu. Srećom, taj procenat je jako mali, pretpostavlja se oko dva posto",Ipak, svesna je i da ima onih koje nauka, pa ni rezulti ispitivanja stručnjaka iz Kragujevca, neće ubediti."Samo se uzdaju u ono što čitaju na društvenim mežama. Tu ima takvih strašnih patologija i podataka, da nemam reči. Za one koji su spremni da prihvate barem donekele ono što nauočnici pouzdano utvrde, ovo istraživanje je veoma značajno. Ljudi na osnovu ovog istraživanja mogu da zaključe koliko zapravo smanjuju ruzik za sebe. Trebalo bi da bude važno i koliko smanjuju rizik za druge oko sebe, ali imam utisak da ljudi apsolutno ne vode računa jedni o drugima, nego isKljučivo pričaju o sebi i misle na sebe", kritična je epidemiološkinja.Doktorka Ilić nam objašnjava i šta u praksi znači taj famozni kolektivni imunitet. Ona nam otkriva i da on, zapravo, nema nacionalni, već globalni karakter."Koliko ćemo mi zaista i realno biti zaštićeni, zasvisi od kolektivnog imuniteta - zbira onih koji su vakcinisani i onih koji su preboleli i to treba da izađe na nekih 70 posto. Sve zavisi i od toga koliko ima obolelih u svetu i u okruženju. Ovo je jedna svetska epidemija i kada 70 posto ljudi u svetu bude zaštieno, mi ćemo moći da kažemo da smo savladali virus. Tada će taj virus imati endemski oblik i pojavljivaće se samo u periodičnim ciklusima", objašnjava epidemiologOna ima i važnu poruku koji za sve one koji su u "niskom startu" za proveru antitela."Glupo je, ali to ljudi rade. To može da apsolutno ništa ne znači. Kineska vakcina daje rezultate nešto kasnije, Fajzerova daje brže i vi to nikada ne možete da predvidite i znate. Sve to ima i komercijalnu svrhu, pa laboratorije nikoga ne obaveštavaju o specifičnosti i senzitivnsoti tekstova, što je veoma važno - nije isto da li se koristi test koji košta evo ili pet evra", zaključuje epidemiolog.

Vakcine definitivno štite

Studija o efikasnosti i efektivnosti vakcinacije koju sprovodi Dom zdravlja u Kragujevcu, trebalo bi da dâ odgovore na tri ključna pitanja koja su od značaja za masovnu imunizaciju kompletne populacije u Srbiji. Istraživači su pažnju usmerili na stepen zaražavanja vakcinisanih osoba, pojavu pneumonije i broj hospitalizovanih građana koji su vakcinisani.

Dobijene podatke, kragujevački istraživači uporedili su sa "kontrolnom grupom" od 100.000 nevakcinisanih građana koji su izloženi virusu. Napominju da su dosadašnji rezultati "preliminarni i retrospektivno praćeni", ali da su ohrabrujući i da potvrđuju studije koje su u laboratorijskim uslovima radili proizvođači vakcina.Prema tom istraživanju, osobe vakcinisane jednom dozom bilo koje vakcine imaju četiri puta manju šansu da se zaraze, a taj broj se udvostručuje sa drugom dozom, što znači da je osam puta manja verovatnoća od inficiranja.Isti slučaj udvostručene verovatnoće sa obe doze vakcine važi i za pojavu upale pluća, pa tako građani koji su primili jednu vakcinu imaju tri puta manju šansu da obole, dok je kod revakcinisanih verovatnoća šest puta manja.Sa vakcinacijom se smanjuju i šanse za dobijanje teže kliničke slike i hospitalizaciju, pa tako revakcinisani imaju 20 puta manju verovatnoću da završe u bolnici u odnosu na građane koji se nisu vakcinisali.U najkraćem, studija je pokazala i da se procenat zaraženih među vakcinisanom populacijom kreće od 1,1 do 2,3 odsto, što u apsolutnim brojevima znači da će se na sto osoba zaraziti jedna do dve, objašnjava za Nova.rs rukovodilac istraživanja dr Dejan Baskić, specijalista mikrobilogije i profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu.On je istakao da je dosadašnje istraživanje pokazalo da Fajzerova vakcina daje najbrži odgovor, dok je kineski Sinofarm "nešto sporiji".Na uzorku od 28.630 vakcinisanih Kragujevčana (vidi tabelu), procenat zaraženih kreće se od 1,1 do 2,3 odsto. Profesor Baskić pojašnjava da je, globalno gledano, vakcinacija efikasna u visokom procentu, te da studija pokazuje „veoma male varijacije“ u odnosu na proizvođača vakcine."To su minimalne razlike, poenta je da sve vakcine imaju efekta i da se na sto vakcinisanih zarazi samo jedna do dve osobe. Ideja ove naše studije je da pratimo upravo procenat zaražavanja, pojavu pneumonija i hospitalizacije vakcinisanih građana. Mi smo jedina zemlja koja tu studiju može da sprovede u realnim i životnim uslovima sa četiri različite vakcine i u tome je veliki značaj, jer će naše istraživanje biti korisno svim drugim zemljama", navodi profesor Baskić.Ipak, on se ograđuje da su dosadašnji rezultati urađeni samo na ispitanicima koji su praćeni do 31. marta, te ne isključuje mogućnost da je u međuvremenu došlo do promene procenata i brojeva, ali veruje da u nastavku studije neće biti većih odstupanja.Imunološki odgovor kod građana vakcinisanih različitim vakcinama, prema studiji, neznatno se razlikuje od proizvođača do proizvođača, ali za tim kragujevačkih istraživača to i nije od presudnog značaja, ističe profesor Baskić.On ocenjuje da kragujevački naučnici studijom žele da potvrde da je vakcinacija jedini način da se kompletna populacija zaštiti od teških oblika bolesti i hospitalizacije."U ovoj studiji potvrdili smo ono što smo u medicini svi mi znali čak i pre početka istraživanja, a to je da su vakcine vrlo, vrlo efikasne. Vakcine su najveće civilizacijsko dostignuće i tu nema govora. Svi oni koji se sada protive vakcinaciji, u detinjstvu su vakcinisani protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja… Mi za te bolesti danas možemo da kažemo da su iskorenjene, upravo zahvaljujući vakcinaciji“, podseća dr Baskić i pita se šta bi se danas desilo ukoliko bi se te bolesti ponovo pojavile."Sada imamo situaciju da su ljudi protiv vakcina i to nam produžava ovu agoniju i daje virusu prostor da mutira i da se sve više širi. Proživeli smo mirno detinjstvo bez ozbiljnih bolesti, nismo umirali od teških bolesti, jer smo bili vakcinisani. Pozivam ljude da shvate da je ovo sada ista situacija kao sa bilo kojom drugom zaraznom bolešću koju smo iskorenili vakcinama", kategoričan je dr Baskić.On na realnom i životnom primeru pojašnjava koliko je bitan veliki obuhvat vakcinacije opšte populacije, koji će „naterati“ virus da se povuče. Ističe da je bitno da 90 odsto starijih od 18 godina stekne imunitet na Covid 19, kako bi se zaštitila deca i osobe koje iz zdravstvenih razloga ne smeju da budu vakcinisane."Kada bismo se u roku od mesec dana svi vakcinisali, mi bismo u julu bili slobodni. Naravno da bi se i tada pojavljivali zaraženi, jer mi više ne možemo da eliminišemo virus, on je već ušao u našu populaciju, ali mogli bismo mnogo lagodnije da živimo. Imali bismo mnogo manji broj obolelih i tako bi se smanjile šanse da virus mutira, jer bi manje cirkulisao. Na taj način štitimo decu i građane koji zbog bolesti ne smeju da prme vakcinu", pojasnio je dr Baskić idealnu situaciju iz ugla svoje struke.On se osvrnuo i na nedavnu pojavu zaražavanja dece virusom Covid 19, kao i smrtni ishod inficiranog novorođenčeta, ističući da su upravo to situacije koje se sprečavaju vakcinacijom. Dr Baskić je dodao i da su infekcije koronavirusom kod dece mogle da budu sprečene, da je opšta populacija vakcinisana u velikom procentu još pre mesec dana.Nastavljamo istraživanje, tek smo na poloviniIstraživanje kragujevačkog Doma zdravlja biće nastavljeno i narednih meseci, a broj ispitanika povećava se sa brojem vakcinisanih građana, te i uzorak, kako navode, postaje reprezentativniji. Dosadašnji rezultati pokazali su da se sveobuhvatna i najveća srpska studija o imunizaciji poklapa sa istraživanjem u Izraelu koje je imalo samo Fajzerovu vakcinu, kao i sa nedavnom studijom iz Emirata na kineskom Sinofarmu. Dr Baskić veruje da će istraživanje iz Kragujevca biti korisno za zemlje koje tek ulaze u proces imunizacije, jer će imati studiju iz realnih uslova o četiri različite vakcine. On je istakao i da se dobijeni rezultati poklapaju sa nedavnim istraživanjem koje je sproveo Institut za primenu nuklearne energije (INEP), prema kome građani najbrže stiču imunitet sa Fazerovom vakcinom, zatim ruskim Sputnjikom, pa tek onda kineskom Sinofarm vakcinom. Dr Baskić kaže da je do sada bilo najmanje uzoraka AstraZeneka vakcine, ali da ona razvija imunološki odgovor sličan kineskoj vakcini.