Kisić: Niko ništa ne krije, sve objavljujemo transparentno

Govoreći na konferenciji za medije Kriznog štaba o koronavirusu, dr Darija Kisić Tepavčević je izjavila da se testiranja obavljaju u svim kovid bolnicama i ambulantama, svim zavodima i institutima, odnosno u više od 200 ustanova. "Sve institucije na dnevnom nivou objavljuju epidemiološku situaciju, niko ništa ne krije, sve je transparentno i javno", rekla je Kisić Tepavčević.

Konferenciji prisustvuju zamenica direktora „Batuta“ dr Darija Kisić Tepavčević, dr Srđa Janković i dr Mijomir Pelemiš.

Darija Kisić Tepavčević: U toku današnjeg dana je zabeležen najveći broj zaraženih, neki drugi podaci pokazuju da ima mesta blagom optimizmu, poslednjih dana se smanjuje broj osoba sa teškim kliničkim slikama. Takođe, na području Beograda je bilo nešto manje od 2.000 pregleda, a prosek je bio 2.700. Beograd je najveće žarište. U toku današnjeg dana Kragujevac je drugi po redu, a treći Novi Sad. Najviša stopa oboljevanja je u Kragujevcu u poslednja 24 časa. Intenzivna transmisija virusa je i u Šapcu.

Da li se i dalje šalju pacijenti iz Beograda u druge gradove? Da li je povećana smrtnost u periodu drugog pika u odnosu na mart i april? Postoje li rezultati istraživanja imuniteta građana?

Mijomir Pelemiš: Bilo je pre nekoliko dana problema sa smeštajem bolesnika u Beogradu, sada je situacija stabilizovana i više ne šaljemo bolesnike iz Beograda, čak suprotno, sad primamo pacijente iz unutrašnjosti u Beogradu. U Beogradu ima dovoljno kapaciteta.

Darija Kisić Tepavčević: Zbog intenzivnijeg prenošenja virusa imamo više potvrđenih slučajeva i hospitalizuju se osobe zbog srednje teške i teške pneumonije, za razliku od prvog perioda kada su svi bili hospitalizovani, pa i oni asimptomatski. To je sada vrh ledenog brega i stiče se utisak da su sada teže forme bolesti, ali napominjem da je sada veći broj inficiranih osoba. Stopa mortaliteta i letalitet se održavaju u granicama koje su bile na početku. Vidimo da virus pokazuje afilitet prema različitim organima, ne samo respiratornim. Suština je da bez obzira na veliki broj nepoznanica jeste da znamo kako možemo da sprečimo da se inficiramo.

Mijomir Pelemiš: To je karakteristično za mnoge viruse da napadaju različite organe. Masa drugih virusa to radi, nije to ništa novo u virusologiji, poput virusa koji izazivaju mišju groznicu, male boginje. Ja sam se nagledao toliko dece da je umrlo od malih boginja, od rubeola, od zauški.

Darija Kisić Tepavčević: Nakon pilot istraživanja je objavljeno da je stepen kolektivnog imuniteta nešto iznad 7 odsto.

Srđa Janković: Jasno zaključujemo da smo veoma daleko od kolektivnog imuniteta, da uopšte na to ne možemo da računamo i da naša borba u ovoj fazi može da bude zasnovana na tome da se veliki broj prokužio, već samo zaštitnim merama.

Pelemiš: Svi oboljevaju od ove bolesti, ali je ishod različit. Imamo u KBC 12 dece i 6 majki, u Nišu imamo 6 dece, u Šapcu troje dece i svi su oni dobro. Moramo da čuvamo i decu, i ona se zaražavaju.

Kako pratite trend, ako znamo da se i po više dana, nedelju dana čeka na rezultat testa? Kako se u odnosu na to prati procenat novozaraženih? Kako znamo da je baš danas tačno novoobolelih, da li je reč samo da su danas samo testovi pristigli?

Kisić: To je složen postupak, uzorkovanje se vrši u svim kovid bolnicama i ambulantama, svim zavodima i institutima, više od 200 ustanova. Sve te ustanove dobijaju informacije o pozitivnosti, podaci se dobijaju kada stignu rezultati. Lekari obaveštavaju pacijente o rezultatima i po potrebi se daje terapija, izolacija ili hospitalizacija. Kojom brzinom će to da se objavljuje i objedinjuje zavisi od ažurnosti i brzine osoba koje unose te podatke.

Mi objavljujemo u 15h i to su objedinjeni rezultati iz svih tih punktova. Sve institucije na dnevnom nivou objavljuju epidemiološku situaciju, niko ništa ne krije, sve je transparentno i javno. Često se taj broj razlike od onoga što mi objavljujemo u 15h zbog satnice i vremena objavljivanja. Svi bismo želeli da imamo podatke istog momenta, idemo ka tom unapređenju. Ono što je bitno da svaki zavod zna kompletnu situaciju na svojoj teritoriji. Sve se odluke donose na nivou lokalnih štabova.

Pelemiš: Kao kliničar, moram da kažem da je najvažnije kakva je klinička slika bolesnika, na osnovu nje se određuje da li se leči ili ne. Znamo koje promene u krvnoj slici daje virus, kakve promene na plućima, ako ima sve te manifestacije, on se hospitalizuje, bez obzira na test.

Da li postoji plan o promeni strategije?

Kisić: Smanjena je učestalost hospitalizacije, međutim, klinike su nam pune. Sigurno ima dosta neprepoznatih oblika infekcije, pogotovo među mlađom populacijom koja se ni ne javi na testiranje, jer se oseća dovoljno dobro. To jeste glavni razlog zbog čega svi treba sebe da smatraju prenosiocem i zašto svi treba da nosimo maske.

Pelemiš: Nije tačno da je bolest sada blaža, u poslednjih mesec dana mi imamo teže bolesnike nego ranije, mnogo više je bilo na respiratorima nego u prvom delu epidemije. Bilo je jasno zašto je to tako – većina mladih ljudi se mnogo kretala, družila u zatvorenom prostoru, na rođendanima, imali su šansu da razmene veću količinu virusa. I mladi i stari mogu da se razbole, svakako da sam ja u većem riziku jer sam star i imam hronične bolesti, ali i mladi mogu da razviju tešku pneumoniju. Bilo je ljudi od 60-65 godina koji nikakve lekove nisu pili a preteške pneumonije su dobili.

Kisić: Strategija se svodi na jedno te  isto, na mere koje stalno ponavljamo. Strategija može da bude obavezujuća, preporučena, sa raznim restriktivnim merama koje se sve svode na jedno te isto. U čitavom svetu se sve strategije baziraju na preventivnim merama.

O peticiji „Ujedinjeni protiv kovida“

Pelemiš: Ja imam prijateljski pozdrav za te koji potpisuju, duboko ih poštujem i cenim i molim ih da nam pomognu. Svaku dobru ideju ćemo da prihvatimo, borimo se za zdravlje svih građana Srbije. Nisam čuo druge ideje osim onih koje sprovode naši epidemiolozi od početka. Ne možemo mi da sprovedemo te ideje ako nam ne pomognete. Pa šetate se po gradu, pogledajte. Pozivam sve uvažene kolege da nam se pridruže da se borimo protiv zajedničkog neprijatelja a ne da se bavimo politikom. Politika me ne zanima, zanima me borba za zdravlje našeg naroda, tu prihvatamo svaku sugestiju i predlog koja može biti u zajedničkom interesu.

Šta govori podatak o smanjenju broja ljudi na respiratorima? Da li će biti razmotreno uvođenje karantina za ljude koji ulaze u Srbiju?

Pelemiš: Mi imamo teške bolesnike, ima npr. 100 bolesnika na respiratorima, 30 ljudi na kiseoniku, oni uspeju da se oporave i ne stignu do respiratora. To pokazuje da struka leči pravilno te bolesnike, nekad prerano stavljanje na respirator može da donese štetu. Manji broj na respiratoru znači manji broj životno ugroženih pacijenata.

Kisić: Trudićemo se da imamo detaljnije informacije, ako imamo dva uzastopna dana jednak broj ljudi na respiratorima, može da znači i stabilnu situaciju, ali i da je jedan broj ljudi umro, a da je isti broj ljudi stavljen na respiratore. To jeste bitan pokazatelj, mora se posmatrati u širem kontekstu. Što se tiče uvođenja karantina, razmatraćemo i to, jer sigurno razmena ljudi, putnici u međunarodnom saobraćaju uvek predstavljaju pretnju u epidemiološkom smislu.

Juče smo čuli da je u Novom Pazaru preminula 81 osoba na 80-100.000 stanovnika koliko grad ima. Koliko je to zabrinjavajući podatak? Da li će na sajtu biti objavljeni podaci koliko je tačno po gradovima?

Kisić: Da, naravno, to će biti na taj način objavljeno. To je region koji ima najveću stopu mortaliteta (smrtnost na 100.000 stanovnika), ali i letalitet (broj umrlih od ukupno laboratorijski potvrđenih slučajeva). Oni jesu merilo rizika umiranja, težine kliničke slike, pravovremenosti terapije, adekvatnosti reagovanja, čitav niz pokazatelja zdravstvenog sistema mogu da se vide. To jeste indikator koji nam pokazuje da je tamo bilo najveće opterećenje umiranja u našoj zemlji.

***

U poslednja 24 časa preminulo je još osam osoba od posledica kovida-19, dok je čak 467 osoba zaraženo. Ukupno su od početka epidemije preminule 534 osobe. Na respiratorima se nalazi 169 pacijenata.

Hospitalizovano je 4.568 pacijenata.

Ukupno je 690 zdravstvenih radnika pozitivno, od kojih je 72 hospitalizovano.

Ukupno je u poslednja 24 časa testirano 10.381 osoba. Ovo je najveći broj zaraženih u toku jednog dana od početka epidemije koronavirusa.

Prethodno je najveći broj zaraženih u 24 časa zabeležen 16. aprila, kada je bilo 445 zaraženih.

U Opštoj bolnici u Novom Pazaru su tokom prethodna 24 časa preminule tri osobe, od kojih je jedna bila inficirana koronavirusom. Kako je saopštio gradski Štab za vanredne situacije, na odeljenjima te zdravstvene ustanove je trenutno smešteno 137 pacijenata, od kojih dvoje na respiratorima i petoro na mehaničkoj ventilaciji. Novopazarski Dom zdravlja objavio je da su 43 testirana uzorka bila pozitivna na prisustvo virusa, ne navodeći broj uradjenih brzih testova.