0
Javna sednica komisije za planove grada Novog Sada na kojoj treba da se raspravlja o nacrtu novog Generalnog urbanističkog plana odložena je za mart, zbog velikog broja primedbi. Slali su ih i struka i aktivisti i građani, a kreću se od onih o zelenim površinama do onih koje se odnose na izmeštanje nasipa na Dunavu, kako bi se omogućio projekat kolokvijalno nazvan Novi Sad na vodi.
Kako će se pejzaž grada menjati tokom narednih deset godina, šta se ostati isto, šta se ruši, a gde će da se gradi – definiše najvažniji strateški dokument za razvoj grada. Generalni urbanistički plan na javni uvid stavljen je 28. januara i javnosti bio dostupan 40 dana. Za to vreme, organizovane su tri javne rasprave, a grupa nevladinih organizacija prikupila je skoro 12.600 potpisa građana za primedbe na planski dokument, prenosi N1.
Primedbe „Urbanizmu“ uputilo je i Društvo arhitekata Novog Sada, odakle traže povlačenje nacrta i izradu novog.
„Predloženi GUP ne poseduje ni jednu validnu razvojnu liniju grada oko koje se taj GUP formira, kada to kažemo mislimo da je vrlo zabrinjavajuće to što je jedini fokus GUP otvaranje novih građevinskih zona, što se on bavi povećanjem koeficijenta izgrađenosti, i bavi se atraktivnim lokacijama u gradu a manje nekim javnim i slobodnim zonama“, rekao je Miljan Cvijetić iz Društva arhitekata Novog Sada.
Novosadske arhitetke postavljaju i pitanje zbog čega se u GUP uvodi pojam „opštegradski centri“, koji za stambeno -poslovne komlekse predviđa skoro 50 odsto više prostora. Postavljaju i pitanje ekonomske opravdanost izmeštanja nasipa za odbranu poplava.
„Sa aspekta takozvanog projekta Novi Sad na vodi, zbog kojeg je predviđeno izmeštanje odnosno izgrada nove obaloutvrde da bi se ta investicija realizovala, a to se sve bez nekog prethodnog ispitivanja ekonomske opravdanosti tog čitavog poteza, a takođe i neke studije izvodljivosti, zbog čega bi određena javna sredstva ulagali u privatne investicije koje na kraju dana treba da donesu novi stambeni kompleks koji već imamo u gradu, i koji nikakav poseban značaj po život građana ne bi doneli“, dodao je Slobodan Jović iz Društva arhitekata.
Pored pitanja urbanizacije priobalja i podizanja Galensovog kompleksa na nekadašnjem brodogradilištu, najglasnije su primedbe onih koji su protiv izgradnje vijadukta na Bulevaru Evrope – dela novog, četvrtog mosta na Dunavu.
„Kad je u pitanju vijadukt zapravo radi se o tome da je planirana ta pristupna saobraćajnica vijadukt koji bi išao na novi most, u dužini od nekih kilometar i po sve ukupno odnosno trebalo bi da on počne negde već na Bulevaru Evrope i da građanima prolazi ispod prozora. I to je ono što je zapravo sporno, što donosi buku, zagađenje, obezvređuje nekretnine ljudi koji imaju tu stanove i kuće“, kaže građanska aktivistkinja Bojana Bodroža.
I meštani naselja Telep, kao i drugih delova grada, primedbe imaju i na nedostatak zelenih površina. Prema rečima gradonačelnika, na adresu „Urbanizma“ stiglo je 15.000 primedbi. Na sve one koje su se čule javno, gradske vlasti odgovarale su tvrdnjom da je reč o politizaciji bez stručne argumentacije. Ipak zbog velikog broja pristiglih primedbi, javna sednica komisije za planove, zakazana za 21. februar, odložena je za 7. mart.
BONUS VIDEO: Novi Sad na vodi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare