0
Zakon o nacionalnom DNK registru, usvojen 2018. godine, prema mišljenju struke pun je manjkavosti opasnih po građanska prava, a ništa manje nije opasan ni Nacrt zakona o njegovim izmenama i dopunama, koji je do 28. decembra na javnoj raspravi pre usvajanja. Prema tom Zakonu, DNK baza poverena je policiji na upravljanje i direktno je u nadležnosti Minisarstva unutrašnjih poslova, a sporno je što se u registru ne pravi nikakva razlika između osoba koje se sumnjiče za krivična dela i oštećenih, odnosno žrtava. Takođe, primedbe su i da ne postoje mehanizmi za brisanje iz registra, pa stručnjaci upozoravaju na činjenicu da, ko se jednom nađe u bazi iz nje praktično ne može da izađe. O manama ovog zakona govori i dr Oliver Stojković, šef DNK laboratorije na Institutu za sudsku medicinu.
Ukoliko je neka osoba svojevoljno dala DNK uzorak iz privatnih razloga, recimo za utvrđivanje očinstva, taj biološki materijal, prema Zakonu o DNK registru, biće u policijskoj DNK bazi, koja je inicijalno zamišljena za rasvetljavanje krivičnih dela.
U praksi to znači, da će DNK profil osobe koja proverava očinstvo, svaki put kada se desi neko krivično delo, biti upoređivan sa tragovima iz tog krivičnog dela.
U takvim situacijama, moguća su i slučajna poklapanja, koja u potpunosti mogu da zagorčaju život nevinim ljudima, kaže za Nova.rs prof. dr Oliver Stojković, šef DNK laboratorije na Institutu za sudsku medicinu.
Ovu pretpostavljenu situaciju, on ilustruje primerom koji je u praksi vrlo moguć.
,,Ukoliko u nekoj kafani dođe do krivičnog dela, a vi ste u toj istoj kafani bili, recimo, pre dva meseca i ostao je vaš genetski materijal. Kontrolom uzoraka, nadležni će doći do vašeg DNK uzorka, a pošto ste u bazi, vi ćete biti osumnjičeni. Džabe vam je da pričate da ste tamo bili pre dva meseca, kada policija ima DNK dokaz. To je samo jedan od primera kako ovaj zakon krši ljudska prava. U istoj situaciji bićete i ako ste žrtva krivičnog dela, ako vas, na primer, opljačkaju na ulici. Uzeće vam DNK uzorak kao oštećenom, ubaciće vas u bazu i posle toga ste u registru. Kasnije, svaki put postajete potencijalni osumnjičeni kada pretražuju bazu u potrazi za izvršiocima krivičnih dela‘‘, objašnjava prof. dr Stojković samo neke od manjkavosti Zakona.
Zakon o nacionalnom DNK registru usvojen je 2018. godine, a sada je u toku procedura za usvajanje Nacrta zakona o njegovim izmenama i dopunama.
Naš sagovornik kategorično tvrdi, da ono što nije valjalo u osnovnom zakonu, ne valja ni u izmenama, te dodaje, da bi najbolje rešenje bilo da se zakon povuče, kao što je nedavno učinjeno sa novim predlogom zakona o policiji.
DNK registrom ne treba da upravlja policija
U obe verzije zakona, nacionalni DNK registar nalazi se pod kontrolom MUP-a.
Stojković smatra da bi takvom bazom trebalo da upravlja nezavisna institucija i ukazuje da osetljivi lični podaci poput DNK ne bi trebalo da budu u nadležnosti ,,organa sile‘‘.
Dalje nabraja sledeću manjkavost, prema kojoj je u sudskim postupcima, upotreba nacionalnog DNK registra, u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o krivičnom postupku.
Ovu ,,novinu‘‘ u sudskoj praksi objašnjava činjenicom da je prema Zakonu o krivičnom postupku, svakom pojedincu omogućeno da se upozna sa dokazima koji mu se stavljaju na teret i da ih osporava tražeći dodatnu analizu ili na bilo koji drugi način.
Međutim, ukoliko se kao dokaz na suđenju pojavi DNK analiza koju je veštačio Nacionalni forenzički centar MUP-a, gde se fizički i nalazi DNK registar, onda u takvim situacijama nije moguće zahtevati dodatne analize.
Da bi razjasnio ovu situaciju, profesor Stojković opisuje kako u praksi izgleda sukob spomenuta dva zakona.
,,Kada su u pitanju DNK analize koje se sprovode u bilo kojoj drugoj instituciji, kao na primer kod nas na Institut za sudsku medicinu ili u privatnim laboratorijama, svi mi na zahtev suda dostavljamo kompletne rezultate analiza koje onda mogu da podlegnu ponovnoj proveri drugih kompetentnih veštaka. Po ovom zakonu, kada DNK analize veštači Nacionalni forenzički centar, ni sud na sopstveni zahtev ne može da dobije rezultate analize, već samo ocenu Nacionalnog centra, da li taj trag jeste ili nije poreklom od neke osobe. Drugim rečima, da napravimo poređenje, to je kao kada bi neko optužio neku osobu da je njen glas na nekom snimku, a ne želi da joj pusti taj snimak, nego kaže – ne, ne, mi smo ustanovili da je to vaš glas. Tako je i ovde, oni su ustanovili da je to DNK profil određene osobe i tu je kraj, ne dobijate pravo da to proverite‘‘, slikovit je bio prof. dr Stojković.
On za Nova.rs navodi da je ovaj sukob zakona izuzetno opasan, jer se otvara prostor za zloupotrebu podataka, a moguće su, kaže i nenamerne greške, koje zbog ovakvih zakonskih ograničenja ne mogu da se provere niti isprave.
Zakon traži da sve laboratorije svoje DNK baze dostave MUP-u
U Srbiji postoji šest ovlašćenih laboratorija koje rade DNK analize, a naš sagovornik na listu manjkavosti ovog zakona dodaje i obavezu da sve laboratorije ustupe svoju DNK arhivu centralnom DNK registru pri MUP-u.
Tome se, kaže on, struka ozbiljno usprotivila, pa od 2018. kada je zakon stupio na snagu, nijedna laboratorija nije predala svoju bazu podataka. Dodaje da je sada, Nacrt zakona o izmenama i dopunama, potkačio ,,neposlušne‘‘ laboratorije i predvideo novčane kazne od milion dinara ukoliko ne ustupe DNK podatke.
,,Očigledno se ide na finansijsko iscrpljivanje laboratorija. Mi kao unverzitetska laboratorija, imamo odgovornost da štitimo bazična ljudska prava. Iz moje perspektive, neprikladno je da ljudima koji su na DNK analizu dolazili iz različitih razloga, mnogi i iz privatnih, da se sada njihovi profili čine dostupni policiji stavljajući ih u korpus ljudi koji su potencijalni izvršioci kivičnih dela. Razumem da je potreba policije da mi budemo svi u toj bazi, ali je i potreba nas kao društva da ne budemo u bazi pod takvim uslovima. U svim zemljama u kojima postoje ovakvi registri, postoje jasna pisana pravila kako i kada će DNK profil biti izbrisan ukoliko ne postoji zakonska osnova da bude u bazi, što kod nas nije slučaj‘‘, zaključio je profesor Stojković.
Ko je Oliver Stojković?
Oliver Stojković je profesor genetike i forenzičke genetike na Univerzitetu u Beogradu. Ujedno je i šef DNK laboratorije na Institutu za sudsku medicinu i veštak za oblast DNK analiza. Kao genetičar i stručnjak za DNK, 2006. godine je, uz advokate, sudije i univerzitetske profesore bio član Radne grupe Ministarstva pravde za izradu Nacrta zakona o DNK registru.
Ta Radna grupa u svom nacrtu, predlagala je rešenja koja su u velikoj meri štitila ljudska prava, a između ostalog bilo je planirano da DNK registrom rukovodi zasebna nezavisna institucija. Taj zakon nikada nije ušao u proceduru za usvajanje, a 10 godina kasnije, umesto njega, napisan je trenutno važeći.
BONUS VIDEO: Protest protiv zakona o policiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
