Borba sa koronavirusom, ali i pomoć u prenatalnoj dijagnostici i očuvanju autohtonih vrsta biljaka i životinja u Srbiji, zadatak su molekularnih biologa koji rade u Institutu za molekularnu genetiku. Ova ustanova od nedavno je bogatija za još jedno naučno odeljenje neophodno u vreme pandemije, Centra za sekvenciranje genoma, u kojem će se naučnici baviti novim mutacijama koronavirusa.

Ovaj jedinstveni Centar podeljen je u tri dela, u kojima ukupno radi 124 naučnika.

„U jednom delu bavimo se sa SARS-CoV-2 virusom koji izaziva bolest kovid-19. Institut ima šest laboratorija, a u tom delu u kojem se bavimo patogenim agensima, najvažnije je da nijedan ne napusti patogenu sredinu. Moguće je obraditi 96 uzoraka odjednom. Ove sobe moraju biti zaštićene, da virusi ostanu unutra. Zato su pod pritiskom, koji ne dozvoljava mikroorganizmu da je napusti i „izađe u svet“. U ove prostorije ulaze uzorci SARS-CoV-2, koji uzrokuje kovid-19, pa se od njega mora zaštititi prostorija, ali i ljudi koji na njemu rade“ objašnjava za Nova.rs dr Valentina Đorđević, rukovodilac Laboratorije za molekularnu biologiju na ovom Institutu.

U laboratorijama su sekvenceri, sterilni boks, odeljci i „lift“ za uzorke, autoklav koji steriliše sve što uđe u sobu, pa i skafandere naučnika.

„Sekvenciranje genoma virusa nam omogućava da pratimo dešavanja vezana za pandemiju i budemo spremni za sledeće korake. Kao što su nam javili da se pojavio delta soj, pa omikron.. Sada ćemo nove mutacije i sojeve biti u mogućnosti da otkrijemo ovde. Možemo da sekvenciramo najrazličitije vrste infektivnih agenasa, izazivače sepsi, upala pluća i tome slično. Ako nas ponovo zahvati neka pandemija, bićemo u mogućnosti da momentalno odreagujemo i sekvenciramo genom novog infektivnog agensa koji nas je napao“, priča doktorka Đorđević, molekularni biolog i fiziolog.

U drugim delu Centra, naučnici se bave preinvazivnom, prenatalnom dijagnostikom.

„U prenatalnoj dijagnostici jako je važno da se ne kontaminira prostor DNK istraživača, pa je u tim sobama pritisak u suprotnom smeru, jer ne smemo dozvoliti da nepredviđeni mikroorganizmi uđu u prostoriju u kojoj se radi“ kaže naša sagovornica.

Moć znanja i nauke je da nam pomogne u nečemu što je potpuno nepoznato, da upali lampice i da ne udarimo baš u svaki zid.

„Tome nas je pandemija naučila, da se oslanjamo na to šta nauka kaže i šta može. Iako smo siromašna zemlja, na ovom polju, vezano za biomedicinu imamo dovoljno ljudi koji sve vreme drže korak sa svetom, samo nam je nedostajala oprema na kojoj možemo da radimo. Centar ima jednu malu komponentu vezanu za SARS-CoV-2 i ona sad može da nam pomogne, ali je namenjena i da u budućnosti pomaže kod drugih infekcija. Ljudi recimo dobiju sepsu, a nikada ne saznaju šta je uzrok tome, a sada ćemo to znati. Često se dešavaju misteriozni momenti, kada ne znamo od čega su ljudi umrli i kako je došlo do bolesti, a sad ćemo imati priliku to i da saznamo“ priča dr Đorđević.

Dosad se radila aminocitneza kod trudnica, kojom se procenjuje zdravlje bebe, tako što se mami izvadi krv i nalaz se šalje u inostranstvo kako bismo dobili rezultate.

„Sada u Srbiji postoji takva laboratorija i ne šaljemo više naše nalaze u druge zemlje. Trudnice koje imaju indikacije za neki sindrom kod embriona, moći će o trošku osiguranja da urade ovaj test. To će pomoći da odluče ne samo da li će nastaviti sa trudnoćom od 10. nedelje, već će biti spremnije da reaguju kad se rodi beba, ali i da pripreme operacije kojima će beba biti podvrgnuta čim se rodi, kako bi joj pomogli na vreme“ objašnjava naša sagovornica.

U trećem delu Centra, smeštene su laboratorije za sekvenciranje genoma i egzoma.

„To je važno za decu koja imaju retke bolesti, da se ubrza postavljanje dijagnoze, pa sada možemo da sagledamo čitav genom. Sve ono što postoji u nečijem genomu moći ćemo da pročitamo. Svako od nas će tako dobiti personalizovani pristup medicini i lečenju. Doza koja jednom čoveku odgovara, drugom ne odgovara, iako je dijagnoza ista. Niko od lekara ne može na osnovu toga što vas pogleda da zna koliku dozu kog leka treba da vam prepiše. Jedini način određivanja doza do sada je vezan za godine, težinu… ali ovo je daleko preciznije i bolje. Vidi se kako neko reaguje na lek“ priča dr Đorđević.

Takođe, u ovom delu Centra čuvaju autohtone genome biljaka i životinja.

„Neke vrste, koje izumiru, možemo da sačuvamo tako što ćemo sekvencirati njihov genom. Mi se godinama time bavimo u Institutu i imamo ljude koji to znaju da rade, ali nismo imali opremu kao sada“.

U samo jednoj laboratoriji radi se sa živim modelom sistemom „Zebrice“, a pristup je zabranjen.

„To je mala riba čiji je razvoj brz i omogućava nam da pratimo različite toksikološke efekte. U taj deo Instituta ulazi se isključivo na karticu, a odobren je samo kolegama koji rade na projektu. Niko drugi ne može da uđe“, naglašava doktorka Đorđević.

Bonus video: Dr Popadić otkriva tri faktora zbog kojih smo brzo dobili vakcinu za koronu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram