Upoznajte beogradske gimnazijalce o čijim zahtevima bruji cela Srbija: Vratite nastavnicima i prosveti poštovanje

Posle tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", stigli su konkretni predlozi kako u srpskom društvu mogu da se isprave pogrešne stvari. Predlozi za povećanje bezbednosti u školama stigli su od učenika Prve beogradske gimnazije, koji s pogledom "iznutra", najbolje vide šta u školi valja, a šta treba menjati. Celokupan presek srpske prosvete "skenirali" su kroz 11 predloga kojima bukvalno vrište da je situacija alarmantna. Njihov glas stigao je do javnosti. Maturanti Uroš i Nikola su gostujući u Jutarnjem programu "Probudi se" poručili da su promene moguće i pozvali državu i sve institucije da reaguju.

„Grizla nas je savest. Osećali smo krivicu. I mi smo prošli kroz osnovnu školu, kroz taj sistem. Znali smo kakav je i bili smo svesni da nešto loše može da se desi, ali ništa nismo uradili“, istakli su maturanti Prve beogradske gimnazije svoje motive za pisanje predloga za unapređenje stanja u prosveti.

U najkraćem oni su tražili da se „odreše nastavničke ruke“, a spisak svih njihovih predloga, naišao je na veliko odobravanje u javnosti.

Uroš Palević i Nikola Milanović su maturanti čije je odeljenje sastavilo ovaj javni poziv za promene, koji je odjeknuo mnogo više od svih predloga koji su do sada dolazili od nadležnih institucija, pojedinaca, udruženja i drugih, pozvanih i nepozvanih da o ovoj temi daju svoje mišljenje.

„Tog kobnog dana sve nas je grizla savest. Jednostavno, bilo je teško da procesuiramo šta se sve dogodilo i osetili smo potrebu da iskažemo svoije misli na neki način. Smatrali smo da ova situacija zaista mora da bude neki poslednji trzaj i pokazatelj da smo još uvek ljudi, da imamo ono humano u sebi i da smo spremni da se za te vrednosti i borimo“, navodi maturant Uroš šta ih je podstaklo na ovakvu reakciju.

Njegov drug iz odeljenja, Nikola, dodaje da kao generaciju primećuju da se „svašta loše dešava u školama“ i da zbog toga oseča krivicu što ništa nisu uradili da spreče da do ovakve tragedije ne dođe.

„Izgubilo se poštovanje prema profesoru. Svi smo krivi za to, celo društvo je krivo. Dopustili smo da takva vrednost propadne. Treba da vratimo profesorima poštovanje, da ih poštujemo više i da cenimo to što su oni svoje godine školovanja posvetili da upravo mi sedimo sa njima i slušamo to što imaju da nam prenesu. A verujte, imaju mnogo toga da nam kažu“, ukazao je Nikola na jedan od problema, koji se između ostalog našao na listi njihovih zahteva.

Uroš dodaje da svojim javnim obraćanjem nisu imali za cilj da kažu da obrazovanje u Srbiji ne valja, već naprotiv da je dobro i da oni kao učenici, žele da bude još bolje.

„Zato smo i sklopili ove zahteve, kako bi odnos između učenika, profesora i uprave škole bio bliži i uređen nekako na ljudskiji način. Kada kažem uprava škole, pre svega mislim na psihologe, pedagoe i direktore, da se oserti potreba da se sagleda i učenička i profesorska strana. Mislim da je bitno da podjednako čiujemo i učlenika i profesora, da govore o svojim potrebama, jer oni najbolje znaju šta je u redu, a šta nije, šta im nedostaje. S te strane, mi smo odlučili da iskažemo svoju odgovornost koju imamo kao učenici“, rekao je ovaj maturant.

Odgovarajuči na pitanje o bahatosti učenika koje se poslednjih dana sve češće spominje u javnosti, Nikola je istakao da se je „bahatost prisutna u svim delovima društva“, te da se tako preliva i na decu koja takve modele primenjuju u svom svakodnevnom životu.

„Želeo sam da budem profesor, ali me ovakva situacija odbija“

Maturanti ukazuju i da profesori srpskim školama rade u velikim grupama, i da su vremenom izgubili „početni entuzijazam“ i da kako kažu, nažalost, gube želju da daju svoj maksimum. Takođe ističu i da deo odgovornosti snose roditelji koji pritiskaju prosvetne radnike zbog ocena svoje dece, pa pozivaju obe strane na saradnju. Podbvlače, da i profesori i roditelji, treba da shvate da imaju zajednički cilj, a to je, kažu ovi mladi ljudi, što bolje obrazovanje dece.

Uroš kaže da ga trenutna situacija u prosveti demotiviše da se i sam bavi tim pozivom.

„Ja sam oduvek imao želju da budem profesor, da prenosim svoje znanje. Taj osećaj je meni neopisiv, razgovor sa učenikom je mnogo više od samog učenja. To je poziv u kome pratite njegov lični razvoj, kako se on razvija, sazreva i da vi od njega gradite bolju osobu. Ali negde sve ovo što se danas dešava u prosveti, mnoge poput mene odvlači od toga i govori nam – Nemoj to da uradiš. sistem ne prepoznaje tvoje kvalitete na pravi način“, iskren je on.

Nikola dodaje i da su oni kao učenici svojim javnim zahtevima uradili šta je bilo do njih i da sad očekuju odgovor nadležnih na predloge koje su izneli.

„Dobili smo medijsku pažnju, društvo je reagovalo, pokazali su da su i dalje spremni da salušaju nas đake, da se čluje naša strana, šta mi mislimo. Mi smo isuviše maldi da bismo znali koja će institucija da reaguje i kako da reaguje, zato pozivamo državu, sve institucije ali i ljude da pokušamo da promenimo sve. Prvo na nivou mikrosredina, na nivou naših špkola i tako će moda i doći do promene. Moguće je“, zaključio je maturant Nikola.

Ovo je 11 đačkih predloga

Snižavanje tolerancije prema učenicima

Povećanje plata u prosveti

Uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim zaboravljenim predmetima

Smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad

Uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje

Smanjenje pritiska na učenike u vidu ocenjivanja

Sprovođenje zakona o minimalnoj udaljenosti kladionica od školskih ustanova

Stroža kontrola sadržaja kako bi se na vreme otkrio i zabranio svaki program ili emisija koji promovišu ili nedoličnan način prikazuju prostituciju, narkomaniju, silovanja, alkoholizam, nasilje, nekulturan rečnik itd. na kanalim sa nacionalnom frekvencijom

Kontrola naslovnih strana tabloida i štampanih medija – zabrana nasilja i prikazivanja neprikladnog sadržaja poput golotinje ili potresnih scena na naslovnim stranama.

Sankcionije za sve koji koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama na društvenim mrežama i u drugim medijima

Zabrana promovisanja neprikladnih vrednosti kroz muziku i umetnost na javnim mestima na primer, kroz koncerte i performanse. Stvaranje timova koji će odlučivati šta je dozvoljeno i prikladno za nastupanje na javnim manifestacijama.

Prilog pogledajte na početku vesti.