2
U organnizaciji UNICEF-a u Srbiji obeležen je Dan bezbednog interneta, uključivanjem partnera iz Vlade, privatnog sektora, regulatora i kreatora politika koji zajedno učestvuju u kreiranju bezbednog digitalnog okruženja za decu.
Kako se navodi u saopštenju, današnja diskusija, koju su otvorile ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić i direktorka UNICEF-a u Srbiji, Dejana Kostadinova, pokazala je da se udruženim snagama mogu stvoriti uslovi za bezbednije digitalno okruženje za decu.
„Razvoj digitalnih tehnologija omogućava deci da uče, socijalizuju se i zabave, ali ih istovremeno stavlja pred brojne rizike. Važno je da mere za ublažavanje rizika budu u ravnoteži sa pravima dece na slobodu izražavanja, pristup informacijama i privatnost. Informisanje i angažovanje dece i njihovo osnaživanje veštinama koje im omogućavaju da bezbedno koriste internet je kritična linija odbrane“, navodi se u saoptenju.
Današnja konferencija je stavila akcenat na važnost integrisanog kreiranja adekvatnog u prevazilaženje digitalnih rizika.
„Pandemija je negativno uticala na naše živote na mnogo različitih načina, međutim postoji jedno njeno pozitivno nasleđe – ubrzani prelazak na digitalne usluge i platforme, uglavnom u finansijama, obrazovanju, zdravstvu i radu na daljinu. Kako digitalna tehnologija nastavlja da napreduje, više pažnje se posvećuje definisanju pravila i normi koje regulišu internet. Međutim, efikasna zaštita zahteva zajedničke akcije svih zainteresovanih strana – vlada, biznisa, civilnog sektora, međunarodnih organizacija, roditeljskih udruženja, i drugih, jer povećana upotreba interneta može da dovede decu u veći rizik od nasilja na mreži, poput seksualne eksploatacije i zlostavljanja. Naša je odgovornost da ublažimo te rizike i uvek imamo na umu ranjivost dece, dok istovremeno, mere za ublažavanje rizika treba da budu uravnotežene sa pravima dece na slobodu izražavanja, pristup informacijama i privatnost“, izjavila je Kostadinova.
Prava deteta garantovana UN Konvencijom o pravima deteta važe i u digitalnom svetu, kao i obaveze države i poslovne zajednice da obezbede deci da ostvare svoja prava.
„U centru digitalne politike Srbije nalaze se deca i mladi u najranijem dobu i zato je obeležavanje Dana bezbednosti na internetu važno pre svega kako bismo afirmisali korišćenje interneta i drugih informaciono-komunikacionih tehnologija i alata, ali sa naglaskom na pravilnoj selekciji sadržaja i bezbednosti. Cilj koji je pred nama, posebno u trenutku kada je pandemija naglo preusmerila celokupno društvo na onlajn platforme, a posebno najmlađe, jeste da se upravo njima, usadi svest o prednostima modernih tehnologija, kao i o bezbednosnim rizicima o kojima treba voditi računa. Resorno Ministarstvo za telekomunikacije kontinuirano radi na razvoju digitalne pismenosti kako dece i mladih, tako i njihovih roditelja i nastavnika i u cilju prevencije i edukacije, sprovodi projekte i kampanje za pametnu i bezbednu upotrebu novih tehnologija u obrazovanju, kao i projekte razvoja infrastrukture u osnovnim školama koja deci omogućavaju iskorišćenje svih prednosti novih tehnologija u savremenom društvu“, izjavila je Matić, dodavši da je Nacionalni kontakt centar osnovan pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija 2017. godine, jedinsveno mesto za pružanje saveta u vezi bezbednosti dece na internetu, kao i prosleđivanje prijava o štetnom, neprimerenom ili nelegalnom sadržaju i ponašanju na internetu.
Neki od učesnici panela „Bezbednost dece na internetu“ bili su Đorđe Vuksanović, stariji direktor za transformaciju kompanije A1, Iva Gajić, direktorka za odnose s javnošću SBB-a, i Mila Milenković, direktorka Sektora za strategiju Telekoma.
Drugi panel, pod nazivom „Stereotipi u oglašavanju i uticaj marketinga na decu“, koji su zajednički
organizovali UNICEF i Nacionalna asocijacija za etičke standarde u oglašavanju (NAESO), bio je posvećen izbegavanju stereotipa i predrasuda u oglašavanju, koji od najranijeg uzrasta utiču na kreiranje stavova kod dece i mladih, posebno u pogledu rodne ravnopravnosti i kreiranja nedostižnih imperativa lepote i merila uspeha pojedinca.
„Deca i porodice su izloženi velikoj količini oglašavanja i medija i dokazano je da rodna stereotipizacija u marketinškim porukama ima značajan uticaj na decu i mlade. Diskriminatorni rodni stereotipi mogu naneti štetu tako što ograničavaju mogućnosti i devojčicama i dečacima ili ih navode na rizična ponašanja: kod devojčica, socijalizacija može dovesti do smanjenog osećaja kontrole ili ograničenog obrazovanja i ekonomskih mogućnosti, dok kod dečaka socijalizacija može dovesti do ograničenog učešća u porodičnom životu ili rodno zasnovanog nasilja“, rekla je Vanda Kučera, predstavnica Upravnog odbora NAESO.
Predstavljeno je UNICEF-ovo istraživanje o uticaju marketinga na decu i mlade koje je rađeno putem U- Report platforme. Na osnovu ovog istraživanja, većina anketiranih mladih smatra da treba promovisati različitost u medijima i oglasima, i to najpre u pogledu fizičkog izgleda (27%) i fizičke sposobnosti/invaliditeta (25%). Ostali odgovori navode etničku pripadnost (13%), seksualno opredeljenje (13%) i ekonomski status (12%).
Uočen je izraženiji stav devojaka (60%) u korist promovisanja različitosti, u odnosu na dečake. Na pitanje koji pol je pol u reklamama češće prikazan kao snažan i uspešan, 68% mladih je odgovorilo da je to muški pol, dok je na pitanje koji je pol u reklamama češće prikazan u kuhinji, nabavci, kako čisti kuću i pomaže deci, 89% ispitanika odgovorilo da je to ženski pol.
Velika većina anketiranih mladih oba pola smatra da Srbija treba da prihvati norveški model označavanja retuširanih ili filtriranih fotografija na internetu. Prema rezultatima istraživanja, devojke i mladići su većinom nezadovoljni ili su samo delimično zadovoljni svojim izgledom.
Za najčešće razloge nezadovoljstva izgledom mladi ispitanici ističu nedostižne standarde lepote na društvenim mrežama (59%) – gde prednjače devojke.
Konferenciju možete pogledati ovde:
BONUS VIDEO UNICEF: 100 hiljada dece živi u apsolutnom siromaštvu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
