0
U gotovo svakoj osnovnoj ili srednjoj školi postoje natprosečno talentovani učenici. Kod nekih učenika se njihov talenat da zaključiti na prvi pogled. Postoje i oni drugi daroviti učenici čiji talenat tokom celog školovanja ne bude prepoznat.
Ministarstvo prosvete nedavno je školama uputilo Stručno uputstvo za prepoznavanje, podršku i praćenje obrazovanja učenika sa izuzetnim sposobnostima.
Uputstvom su, po prvi put, objedinjuju svi procesi identifikacije, različiti oblici podrške koji su na raspolaganju, kao i načini praćenje uspeha učenika sa izuzetnim odnosno posebnim sposobnostima.
Sandra Radovanović, učiteljica u OŠ „Ivo Andrić“ kaže da da Uputstvo može da pomogne u vođenju dokumentacije.
„Međutim, ono je u tom smislu dobro, ali ono što smo mi radili do sada, gde jesmo prepoznavali nadarenu decu, tu se nešto neće posebno promeniti. U mlađim razredima obično je to bio učitelj uz neku naznaku od strane roditelja da je dete posebno zainteresovano za neku oblast. Onda učitelj nakon nekog određenog vremena, konsultuje se sa pedagogom i psihologom, nekad čak i sa direktorom, i pravi taj IOP3“, objašnjava Radovanović.
IOP3 ili individualni obrazovni plan predstavlja poseban način rada za darovite đake. U teoriji sistem je jasan, ali u praksi se često dešavaju situacije koje nisu obuhvaćene na papiru.
Dr Ranko Rajović, autor NTC programa, kaže da darovita deca, ukoliko im se ne pomogne, ne mogu razviti svoje potencijale.
„Sad, učitelji imaju problem, dešavalo im se, bila su neka istraživanja da učitelji ne prepoznaju čak 60 odsto svojih darovitih učenika. A rade recimo sa njima četiri godine. Znači nije tako lako čak i njih prepoznavati. Naravno, potrebne su smernice kako da se prepoznaju, kako sa njima da se radi, šta da se radi da se pomogne razvoj potencijala. Zbog njih samih, a naravno i celo društvo ima koristi od takvih potencijala. To su ljudi koji stvaraju nove vrednosti i nove patente, nešto što je važno za svaku državu“, rekao je on za Euronews Srbija.
Prema rečima sagovornika, više istraživanja širom sveta ukazuju da u proseku od 20 talentovanih učenika, samo troje dosegne svoje potencijale, dok prosvetari ističu da se darovitost učenika najjasnije može videti u obavljanju zadataka iz prirodnih nauka – matematike, a kasnije i fizike i hemije.
Borko Petrović, profesor engleskog u gimnaziji u Paraćinu kaže da je Uputstvo ministarstva govori da se neko ozbiljno bavio talentovanim učenicima i da sada imaju na jednom mestu, sistematizovane korake šta treba da se preduzme.
„Neko se ozbiljno tim bavio i želi da pokrene pitanje rada sa darovitom decom jer su godinama zapostavljeni. Obično se na nastavničkim većima govori o problematičnoj deci, gledamo da ne eskaliraju neke stvari. Talentovanoj deci, generalno, treba dati više prostora. Jedna od zamerki eksterne evaluacije našoj školi bila je da imamo dosta darovitih đaka, što se vidi po takmičenjima, ali imamo mali broj administrativnih programa gde vodimo dokumentaciju o njima i njihovom napredovanju“, rekao je Petrović za Euronews Srbija.
PROČITAJTE JOŠ
0
6
0
Dodaje da svaki iskusan nastavnik posle mesec ili dva vidi u svom odeljenju, prepozna nadarenu decu. To su đaci, kako kaže, koji odskaču, koji se vide.
„U Uputstvu se navodi da postoje deca koja su introvertna ili čak kriju svoj dar i talenat iz određenog razloga. Pokušavamo da nađemo i te skrivene dok ne uguše taj svoj talenat. Najčešće su oni vidljivi, takmičarski su nastrojeni“, objašnjava on.
Postavlja se pitanje šta raditi sa tom decom? Objašnjava da u radu sada imaju tri nivoa u nastavi- osnovni, srednji, napredni nivo, kako bi u rad bila uključena sva deca.
„To nije dovoljno. Treba izdvojiti vreme za rad sa ovom decom. Mi smo radili i ranije sa njima, ali nismo papirološki prikazivali, nismo vodili dobro administraciju, nismo prikazivali rad sa tom decom. Ovo Uputstvo je apel da se to vidi papirološki, da imamo dosije te dece i da pratimo njihov rad“, naveo je on.
Prvi signali darovitosti, smatra Petrović, trebali bi da se vide na prvom testu koji se radi pred polazak u školu.
„Sledeći su učitelji i učiteljice koji ih najbolje poznaju. Naša praksa je kada deca krenu u peti razred na prvih nekoliko odeljenskih veća gostuju njihovi učitelji i da nam skrenu pažnju koji su njihovi talenti, strahovi, frustracije. Kako treba raditi sa njima. Treba voditi bolju administraciju“, zaključio je on.
BONUS VIDEO Škole dobile uputstvo ministarstva za nadarene učenike: Šta će to u praksi značiti?