1
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u odnosu na isti period prošle godine, u Srbiji je povećan broj migranata za oko 30 odsto. U svakom trenutku u našu zemlju uđe između 150 i 200 ljudi, koji intenzivno i napuštaju Srbiju, a konstantno je oko 1.000 migranata bez smeštaja, istakao je direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Ðurović.
U ovom trenutku, u funkciji je 16 prihvatnih centara i centara za azil u kojima je smešteno 5.263 migranta, podaci su koje je Komesarijat dostavio Tanjugu, a ukupno u zemlji, prema njihovim podacima, u centrima i izvan njih nalazi se oko 6.000.
U Komesarijatu kažu da je izvan centara najviše migranata na severnim granicama zemlje gde se, prema njihovoj proceni, nalazi oko 500 migranata.
Migranti dolaze iz Avganistana, Sirije, Iraka, ima i onih koji dolaze iz severne i istočne Afrike.
Đurović ističe da se povećao broj Sirijaca, odnosno da su ponovo više od preko 10 odsto svih migranata koji dođu sada Sirijci i da taj broj raste.
Kako je naveo za Tanjug, u Srbiji svakoga dana ima preko 8.000 migranata, koji našu zemlju intenzivno i napuštaju, ali dolaze drugi koji preko naše zemlje žele da stignu do Mađarske, Rumunije i najčešće Hrvatske.
Đurović napominje da se migranti osim u Beogradu, u parkovima mogu primetiti i u Loznici i Subotici.
„Od početka epidemije koronavirusa kod nas nije dolazilo do smanjivanja broja, do danas se samo povećava broj ljudi koji dolaze. Oni i napuštaju zemlju intenzivno, ali u svakom trenutku u zemlju uđe između 150 i 200 ljudi na jugu, a sličan broj i pokušava da napusti Srbiju“, kazao je Đurović.
Prema njegovim rečima, problem je i što iz susednih zemalja migrante „guraju“ nazad u Srbiju i to stotine ljudi dnevno.
Ti ljudi koji su „gurnuti“ u Srbiju, kako kaže Đurović, nisu vraćeni legalnim putem, već su samo „gurani da pređu granicu i ponovo se nađu kod nas“.
„To kod nas stvara nelagodnu situaciju, imate veliku fruktuaciju ljudi koji pokušavaju da uđu, izađu, to je jedan intenzivan ping-pong sa ljudima duž južnih i severnih granica i u tom smislu je situacija daleko od mirne, pogotovu jer lokalni građani vide veliki broj ljudi koji nisu smešteni“, kaže Đurović.
Potrebno da Komesarijat poveća kapacitete
Ono što je potrebno za sređivanje situacije, prema mišljenju Đurovića, jeste da Komesarijat za izbeglice i migracije poveća kapacitete i smesti sve migrante koji se nalaze na teritoriji zemlje.
Kako kaže desetine, stotine ljudi u parkovima u Beogradu, Loznici i Subotici pokušavaju da prenoće, da bi zatim nastavili put dalje, a istovremeno dolaze neki drugi ljudi.
„Uglavnom je reč o ljudima kojima nije obezbeđen smeštaj ili nisu adekvatno upućeni u najbliži centar, nego su žrtve birokratije, odnosno upućuju se na neka mesta do kojih ne mogu lako i brzo da dođu“, navodi Đurović.
Kaže da je neprihvatljivo da ljudi po hladnom vremenu borave u šumi, što predstavlja rizik za te te ljude, ali i opterećenje za lokalne sredine i lokalne građane.
„To je posao Komesarijata za izbeglice i migracije“, naglašava Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila i dodaje da svaka priča o tome da ljudi ne žele u smeštaj, ne odgovara realnosti na terenu.
Epidemija koronavirusa nije uticala na migraciju
Epidemija koronavirusa i zatvaranje granica u prvom momentu u Srbiji u martu kada je sve počelo, kako kaže Đurović, uticala je da se smanji migracija iako nikada nije stala, ali i da se svi ljude smeste u smeštajne kapacitete.
Ističe da je to prvi put da su u Srbiji svi bili smešteni, kao i da ih je u tom trenutku bilo preko 9.000.
„Nisu imali dovoljno kapaciteta za smeštaj, pa su otvarali šatore. Od tog trenutka, početka prvog talasa pa do danas nemamo značajno smanjenje ljudi koji se nalazi u zemlji, a imate intenzivniju migraciju jer ljudi i dalje dolaze iz pravca Grčke i Turske“, navodi Đurović.
Dodaje da u takvom scenariju moraju da se povećaju kapaciteti da bi se izbegla humanitarna kriza na lokalu, dalji nemiri, uznemirenost građana na lokalu, dezinformacije koje se šire.
Ističe da je Srbija i naše društvo je konstantno u krizi kada su u pitanju migranti jer ako je konstantno oko 1.000 ljudi bez smeštaja, to je automatski kriza.
Pojašnjava da migranti van smeštaja nemaju gde da spavaju, a da su među njima i žene, deca, odrasli i naglašava da svako spavanje mimo kapaciteta te ljude čini ranjivim, bolesnim i „gura“ ih u ruke krijumčara koji će im obezbediti smeštaj za mnogo više para ili za neke usluge, za eksploataciju.
„Imate i povećan broj prekršaja, imate ljude koji pokušaju da se sklone, uznemirene građane koji viđaju prljave i umorne ljude na ulici. Sve to onda povlači niz događaja koji pogađaju društvo u različitim aspetktima njegovog funkcionisanja, od bezbednosti, zdravlja, do politike“, dodaje Đurović.
