0
Beograd, dvokrevetna soba sa kupatilom i TV-om, čisto i uredno, ljubazno osoblje i ukusni obroci - ne, to nije ponuda nekog od hotela i nije namenjeno bogatim Rusima, reč je o onome što će vas dočekati u novoj zgradi Kliničkog centra Srbije. Autorka ovih redova provela je dve nedelje na odeljenju za endokrinologiju u uslovima koji su, nažalost, nezamislivi i svetlosnim godinama daleko od ostalih bolnica u Srbiji.
Baš na portalu Nova.rs često čitate o ogromnim problemima sa kojima se suočava srpsko zdravstvo i njegovi pacijenti – ruinirane zgrade zdravstvenih institucija, nedostatak zdravstvenog kadra, to je već dugo srpska svakodnevica. Ipak, ako zađete na deseti sprat nove zgrade Kliničkog centra i odeljenje za endokrinologiju, videćete potpuno drugačije kadrove i pomislićete da ste se teleportovali u neku drugu zemlju. Sve je novo, čisto, uredno i podseća na kadrove iz američkih serija, poput „Gray’s anatomy“.
Tu je i mlado, preljubazno osoblje, od medicinskih sestara i tehničara do lekara koji se iskreno i predano bave vama. „Pa šta Vam fali ovde, taman malo da se odmorite, kao u hotelu“, rečenica koju ćete često čuti kao utehu i umirenje kada saznate da nećete baš tako brzo kući. Boravak vam, u svakom slučaju, olakšavaju dobri uslovi i čistoća.
Lekari vas svakoga dana redovno i strpljivo obaveštavaju o nalazima koji su stigli, pregledima koji su vam zakazani i terapijama koje dobijate. Ukoliko su vam neki pregledi i snimanja zakazani u nekoj drugoj klinici, sa vama će poslati pratnju i osoblje koje će vas sprovesti u onu drugu dimenziju srpskog zdravstva, onu na koju smo nažalost navikli. Kada odete na očnu kliniku, otorinolaringologiju ili zgradu klinike za endokrinologiju, tu vas dočekuju sve one već poznate i prepoznatljive scene, oronulih i trošnih zidova, haosa i gužve po čekaonicama. Balon u kojem ste do tog trenutka boravili i ona lepša slika srpskih zdravstvenih ustanova odmah puca. Ipak, kada vas nakon pregleda vrate u zgradu novog Kliničkog centra, tu vas dočekuje i ogroman natpis „Živela Srbija“ koji vas odmah vraća u onu našminkanu scenografiju paralelnog srpskog univerzuma.
Često se po medijima, pa i na ovom portalu, pisalo i svedočilo o bolničkim obrocima nedostojnim čoveka. Ovde to nije bio slučaj. Naravno, bilo je i onih nezadovoljnih jelovnikom, oni su verovatno očekivali burek za doručak, pečenje za ručak i picu za večeru u bolničkim uslovima. Njihov apetit ne može da zadovollji čak ni ukusan rižoto sa piletinom i povrćem, musaka sa tikvicama koja je prepuna mesa, juneći gulaš u kojem se meso raspada koliko je meko, sočno belo meso sa pireom od bundeve ili salata sa tunjevinom i kinoom. Na odeljenju za endokrinologiju novog Kliničkog centra u Beogradu postoje dva različita menija – jedan je za one koji nemaju problema sa povećanom težinom ili šećerom, a drugi je za one koji moraju da budu na dijetetskom režimu ishrane.
Za one koji ne moraju striktno da vode računa o ishrani tu su i sendviči sa gomilom priloga koje biste dobro platili na nekom kiosku brze hrane, a mogu i da se zaslade čokoladnim kolačom. Inače, u ovakvom „eksluzivnom“ bolničkom lečenju sleduje vam pet obroka, pored doručka, ručka i večere tu su i dve užine. Na jelovniku su kada je doručak u pitanju najčešće sirevi, šunke, razčite vrste namaza i pašteta, barena jaja a za večeru će vas, između ostalog dočekati različite vrste proja od integralnog brašna ili integralne makarone sa sirom, salata sa kinoom i dodatkom piletine ili tunjevine.
Kada dve nedelje ležite u bolnici nisu samo bitni udobnost i hrana, važno je i društvo. Pošto svaka soba ima televizor, kao i kod kuće, može doći do sukoba oko izbora onoga što će se gledati. „Gledaš li Zadrugu?“ prvo je pitanje koje mi je uputila moja cimerka. Uz grčenje želuca i strah da ću trpeti rijaliti torturu odgovorila sam odsećno: „Ne“. Usledio je neočekivani i genijalan komentar: „Uh, dobro je, uplašila sam se da ću morati da gledam te gluposti. Pisali bi mediji mediji o ubistvu u novom Kliničkom centru“, sa živahno je prozborila moja cimerka, a ja uzdahnuh sa olakšanjem. Ako se neko slučajno zapitao koji operater i koji kanali mogu da se gledaju u novom Kliničkom centru, naravno da nije reč o SBB-u i naravno da vam nisu dostupni Nova S i N1, to bi već bilo previše. Osuđeni ste na MTS i njihov izbor kanala.
Ukoliko zađete na odeljenje na 10. sprat nove zgrade Kliničkog centra možete zateći jedan pomalo čudan prizor, pacijentkinje koje, kao na traci, šetaju hodnicima gore-dole sa telefonima u ruci. Reč je terapiji za mršavljenje, pešačenje uz zadovoljavajući broj pređenih koraka i kilometara. Nemojte se iznenadite ako vas nečelnica i svetski renomirani stručnjak za endokrinologiju dr Svetlana Vujović opomene da šetnja mora da bude brža kako bi se kilogrami skidali.
Posle izleta u lečenje uz više nego zadovoljavajućim uslove, teško je ne setiti se da je ovakva slika srpskog zdravstva zapravo privilegija i eksluziva. Pacijenti na Institutu za onkologiju, oni sa najtežim oboljenjima, nemaju dvokrevetne sobe sa kupatilom, tamo u sobama boravi po desetak pacijenata, oni u kupatila, koja ne deluju nimalo primamljivo, moraju da idu sa jednog kraja hodnika na drugi. Srbija će postati pristojna zemlja kada svi pacijenti, u svim bolnicama u Srbiji budu ravnopravni i kada budu mogli da se leče u uslovima dostojnim čoveka.
Bonus video: Nova kula Kliničkog centra Srbije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
