0
Čitav region je u oktobru prošle godine potresla smrt mladića Mladena Dulića iz Laktaša koji je sebi oduzeo život zbog, kako se sumnjalo, nasilja na internetu. On je sniman kamerom tokom prijavljivanja na posao, nakon čega je snimak objavljen na društvenim mrežama, gde su ga neki korisnici ismevali. Krajem prošle godine, ubila se i mlada jutjuberka i gejmerka Kristina Kika Đukić iz Beograda. Njeno samoubistvo takođe je povezivano sa internet nasiljem koje je trpela. Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) je po ugledu na globalnu "bodyright" kampanju, inicirao istu kampanju i u Srbiji, gde se sprovodi u saradnji sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti pod sloganom "Tvoje telo je tvoje! I na netu i u stvarnom svetu!". Kako za Nova.rs objašnjavaju šefica kancelarije u Srbiji UNFPA Borka Jeremić i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, cilj kampanje je podizanje svesti u društvu o široko rasprostranjenom rodno zasnovanom nasilju u digitalnoj sferi i njegovim posledicama. Naglašavaju da je potrebno unapređenje normativnog okvira na globalnom nivou koji se tiče regulisanja ljudskih prava u onlajn prostoru.
Jeremić ističe da je inicijativa krenula nakon niza istraživanja koje je sproveo UNFPA, a sve zbog toga da se skrene pažnja da je rodno zasnovano nasilje i te kako rasprostranjeno na internetu i da postoji ozbiljna potreba da se unaprede mehanizmi zaštite.
„Istraživanje je pokazalo da nasilje putem tehnologija ima jaku rodnu dimenziju jer je 85 odsto ispitanih žena na neki način bilo tome izloženo, bilo da je reč o ličnom iskustvu ili su svedočile onlajn nasilju. Čak 57 odsto ispitanih žena bilo je u situaciji da su njihovi video snimci ili fotografije na mrežama bili zloupotrebljeni ili su zbog toga trpele neki vid zlostavljanja“, kaže za naš portal šefica kancelarije u Srbiji UNFPA.
Prema njenim rečima, stav koji „bodiright“ kampanja promoviše koristeći novi simbol ⓑ na globalnom nivou i u Srbiji, a koji je prepoznatljiv i nalik na autorska prava, jeste da ljudsko telo u onlajn prostoru zaslužuje isti nivo poštovanja, integriteta i pravne zaštite kao što to uživaju i film i muzika koje imaju korporativni logotip, copyright.
„Gledali smo da u Srbiji primenimo iskustva sa globalnog nivoa i da prvi korak bude da se imenuju i prepoznaju različiti pojavni oblici ovog rodno zasnovanog nasilja u digitalnom prostoru. Organizacija UNFPA globalno je izradila Pojmovnik rodno zasnovanog nasilja posredstvom tehnologije. Pojmovnik je zapravo rečnik koji sumira sve negativne i štetne pojave koje postoje u internet komunikaciji današnjice, one se identifikuju i opisuju na srpskom jeziku. Svaki pojam je potkrepljen primerom šta to u praksi znači“ naglašava ona.
Izdvaja dva pojma iz Pojmovnika, odnosno dva oblika digitalnog nasilja.
„Jedan se tiče mladih devojaka jer su najčešće izložene nečemu što se zove zlostavljački seksting. To su poruke sa nagim fotografijama ili seksualno eksplicitnim sadržajem ili onlajn pozivanju ili posramljivanju na račun navodno slobodnijeg seksualnog ponašanja, izgleda ili seksualnosti. Odraslim ženama se, s druge strane, češće dešava da su, na primer, izložene pornografiji bez saglasnosti. To je široko zastupljen oblik onlajn rodno zasnovanog nasilja i njega, nažalost, ne prepoznaje zakonski okvir u našoj zemlji“.
Jeremić podseća na slučaj iz 2021. godine kada su na Balkanu otkrivene internet stranice koje su služile za razmenu pornografije bez saglasnosti i kada su pored razmene fotografija i video snimaka, razmenjivani i lični podaci devojaka.
„One su doksovane. Termin doksovanje podrazumeva objavljivanje ličnih informacija poput adrese, broja telefona ili čak matičnog broja. Žrtve ovakvih oblika nasilja često i nisu svesne da trpe nasilje, a istovremeno doživljavaju sve one forme i emocije koje proizvodi nasilje u realnom svetu. Doživljavaju i strah i stid, anksioznost, što sve dovodi do poremećenog zdravlja, a može da izazove i trajne posledice. Nažalost, nisu retki slučajevi i sa fatalnim epilogom, da neko sam sebi oduzme život, jer je bio izložen nekoj sličnoj vrsti opasnosti“.
Pročitajte još:
UNFPA sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti planira intenzivniju saradnju sa mladim ljudima, kako bi zajedno videli koji su to još oblici nasilja koji se dešavaju u njihovom okruženju. Zato su u ovoj fazi kampanje aktivirali 60 influensera javnih ličnosti. Lice kampanje bila je Ana Đurić Konstrakta koja je učestvovala i u spotu u kom su apostrofirani elementi virtuelnog nasilja.
Poverenica Brankica Janković za Nova.rs ističe da je Srbija bila među prvima na nivou Evropske unije kada je još 2015. godine donela mišljenje o diskriminaciji na Fejsbuku.
„Tada je mladić na toj društvenoj mreži bio izložen linču zbog svoje seksualne orijentacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje da je reč o govoru mržnje i izdejstvovao da odgovorni mladić, vlasnik profila sa kog se linč dešavao, ukloni uvredljive komentare sa svoje Fejsbuk stranice. Pet godina kasnije, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu daće vrlo slično mišljenje u jednom slučaju protiv Litvanije. Ponosni smo zbog toga što smo više nego blagovremeno prepoznali i ovaj, sve prisutniji oblik diskriminacije“, ističe Janković.
Naša sagovornica kaže da se Povereniku obraća sve više ljudi zbog neprimerenog govora i ponašanja, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, čak i pretnji.
„Oblik diskriminacije koji se dešava u digitalnoj sferi, a koji se često prijavljuje, jeste upravo i rodno seksistički govor mržnje. Ali u digitalnoj sferi dešavaju se ne samo postojeći, već i novi i drugačiji oblici nasilja. Zbog toga smo smatrali da je važno da podržimo ideju o glosarijumu odnosno Pojmovniku, koji će nam prvo pomoći da razumemo jezik novih generacija, da imenujemo oblike nasilja, istovremeno da pokušamo da preveniramo posledice i saniramo sve one koje su već nastale“, objašnjava poverenica.
Mnogo je mladih koji ni ne znaju da prepoznaju oblik nasilja i diskriminacije koje trpe u digitalnom svetu. S druge strane, u virtuelnom svetu se i poverenje starijih često zloupotrebljava, pa oni bivaju izloženi različitim vrstama prevara. Oni su, smatra poverenica, možda manje upoznati sa opasnostima koje vrebaju na internetu, dok mlađi teško podnose negativne komentare i ne znaju kako da se izbore i kome da se obrate za pomoć.
Digitalno nasilje mora da bude prepoznato kao opasnost jednaka onoj koja se dešava u realnom svetu, naglašava poverenica. Zato u tom digitalnom svetu treba da uživamo podjednaku zaštitu.
„Deluje da autorska prava uživaju veću zaštitu nego naša tela i duše. Oni koji krše autorska prava suočavaju se odmah sa zakonskim kaznama, brzinom svetlosti se uklanja sporni sadržaj, dok se oni koji su preživeli neki oblik nasilja suočavaju sa brojnim preprekama i pravnim zavrzlamama. A razmere digitalnog nasilja zahtevaju šire delovanje jer se ovi problemi ne mogu rešavati u nekom uskom krugu, već uključivanjem svih mogućih aktera koji imaju znanja i ovlašćenja“.
Zato se, ističe poverenica, kampanjom „Tvoje telo je tvoje, i na netu, i u stvarnom svetu“ teži ka motivaciji svih društvenih subjekata koji bi
udruženim snagama odgovorili izazovima. „Svesni smo da postojeći zakonski okvir ne može da pruži punu zaštitu. Već smo ministarki pravde uputili inicijativu da se osvetnička pornografija prepozna kao krivično delo. Ona se odazvala našem zajedničkom pozivu, izrazila je spremnost da čuje probleme. Verujem da će biti sluha“.
Pored analize i izmene zakonodavnog okvira, cilj ove kampanje je, ukazuje poverenica, i prilagođavanje narativa u javnom prostoru.
„Važno nam je da se razumemo jer ćemo tako lakše i brže mobilisati i medije i organizacije civilnog društva i influensere. Od izuzetne važnosti je rad s mladima kada je reč o digitalnoj sferi. Imamo omladinske lidere, influensere u digitalnom polju, a u okviru Poverenika već godinama postoji Panel mladih. U pitanju je grupa oko 40 mladih iz cele Srbije koji deluju u svojim sredinama, gde se bore protiv diskriminacije i promovišu ravnopravnost, vrednosti tolerancije i međusobnog poštovanja i razumevanja, istovremeno rasvetljavajući probleme s kojima se suočavaju“.
Nisu svi tek tako spremni da govore – stide se ili se plaše, u krajnjem slučaju ne znaju kome treba da se obrate. Zato je, naglašava poverenica, važan deo Bodyright kampanje segment Poveri se poverenici.
„Tu smo da posavetujemo u slučaju da govor ili ponašanje kojima su bili izloženi predstavlja neki oblik diskriminacije. Takođe, Poverenik je tu i da pruži zaštitu i uključi sve naše partnere, poput Ministarstva unutrašnjih poslova, Javnog tužilaštva i Odeljenja za visokotehnološki kriminal. Imajmo na umu da ljudi u digitalnoj sferi mogu biti žrtve i trgovine ljudima, seksualne eksploatacije, prinude na prostituciju. Ljudi nam se obraćaju, neke odmah povezujemo sa policijom, dok Poverenik u onim slučajevima koji predstavljaju neki od oblika diskriminacije, a za koje se prikupe činjenice i dokazi, donosi mišljenje o povredi Zakona o zabrani diskriminacije i preporuke za otklanjanje tog akta i posledica diskriminacije. Bilo je raznih slučajeva povodom kojih smo reagovali, kao u slučaju Staše Stojanović kada se pojavio nedopustivi sadržaj na
mrežama koji je na najgrublji način bio usmeren protiv narodne poslanice“, podseća poverenica.
BONUS VIDEO: Pravnici i mediji traže Mladenov zakon nakon samoubistva mladića iz Laktaša
