Tri godine zaredom na Stanfordovoj listi najboljih naučnika: Profesor Savović o 5G mreži, Kragujevcu…

Među dva odsto najboljih naučnika u svetu, prema metrikama koje je sastavio kalifornijski Stanford Univerzitet, uvršten je 2022, 2023, i 2024. godine prof. dr Svetislav Savović, sa Instituta za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.

"Zemljama koje su uvele 5G mreže to je donelo povećanje brzine interneta, poboljšanu povezanost u ruralnim i udaljenim područjima, inovacije i nove usluge, odnosno napredne telekomunikacione usluge i pametne tehnologije u industriji. Tu je i podrška za internet stvari (IoT) i ekonomski rast kroz otvaranje novih radnih mesta i podsticanje inovacija u tehnologiji i industriji", rekao je za portal N1 prof. dr Svetislav Savović.

Istraživanje u oblasti optičkih vlakna glavni je naučni doprinos profesora Savovića.

"Optička vlakna imaju važnu ulogu u razvoju superbrzog interneta i mobilnih mreža – 5G i 6G mreža, jer omogućavaju visoku propusnost-prenos podataka na izuzetno visokom kapacitetu, pa tako mogu prenositi terabajt podataka u sekundi, što je daleko iznad mogućnosti klasičnih metalnih kablova. Omogućavaju veliku udaljenost prenosa signala – do nekoliko hiljada kilometara, nisku latenciju – smanjuju kašnjenje u prenosu podataka. To je posebno važno za aplikacije koje zahtevaju brze reakcije, kao što su video pozivi, autonomna vozila i online igre", ističe profesor Svetislav Savović i dodaje:

"Optička vlakna daju podršku za 5G i 6G mreže. Ove mreže koriste visoke frekvencije za prenos podataka i zahtevaju efikasnu optičku infrastrukturu za povezivanje baznih stanica i za podršku velikom broju uređaja. Zatim, u okviru nove tehnologije multikanalnog prenosa signala, razvijaju se optička vlakna sa više jezgara i za istovremeni prenos više optičkih signala na različitim talasnim dužinama ili koristeći različite fizičke putanje unutar istog jezgra optičkog vlakna. Koriste se takodje novi materijali i novi oblici distribucije indeksa prelamaja svetlosti u vlaknu, koji povećavaju kapacitet i efikasnost takvih prenosnih sistema", pojašnjava dr Savović.

Svetislav Savović postao je docent na PMF Kragujevac 1997. godine, vanredni profesor 2004. godine , a redovni profesor je od 2009. godine do danas.

U dugogodišnjoj naučno-istraživačkoj karijeri, Svetislav Savović sarađivao je, zajedno sa članovima naučno-istraživačke grupe FORG (Fiber Optics Research Group) kojom rukovodi na PMF-u u Kragujevcu, sa naučnicima iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Španije, Francuske, Poljske, Nemačke, Grčke, Italije.

Bio je gostujući profesor na Univerzitetu Sapienza u Rimu (2019. godine), Politehničkom Univerzitetu u Hong Kongu (2015., 2016. i 2017. godine). Takodje je bio viši naučni saradnik na Gradskom Univerzitetu u Hong Kongu (ukupno tri godine, u periodu od 2000. do 2023. godine), kao i gostujući istraživač u Centru za nuklearna istraživanja (CRN), Strazbur, Francuska, potom na Univerzitetu Aristotel, Solun, Grčka i u Međunarodnom centru za teorijsku fiziku, Trst, Italija.

Profesor Savović objavio je 138 naučnih radova u medjunarodnim naučnim časopisima koji se nalaze na listama WOS i SCOPUS. Bio je recenzent naučnih radova u više od 100 medjunarodnih naučnih časopisa i gostujući editor u prestižnom naučnom časopisu Polymers (MDPI).

Kakvi su uslovi za istraživanje u Kragujevcu
I pored vrhunskih istraživačkih dostignuća na svetskom nivou, profesor Svetislav Savović ostao je u Kragujevcu i Srbiji. Za portal N1 Savović objašnjava kakvi su uslovi za istaživanja u gradu na Lepenici.

„Uslovi za naučno-istraživački rad na Univerzitetu u Kragujevcu su u najboljem slučaju na nivou koji nam omogućava ekonomska snaga Srbije. Svakako bi mogli i trebalo da budu i mnogo bolji, posebno za mlade naučnike koji se tek opredeljuju za ovaj zanimljiv, ali i veoma zahtevan posao. Ulaganje u obrazovanje i nauku je ulaganje u budućnost", pojašnjava dr Savović.

Da bi se naučnik našao među dva odsto najboljih naučnika na planeti procenjuje se uticaj i doprinos u oblastima istraživanja, koristeći faktore, H-indeks – pokazatelj koji meri produktivnost i uticaj autora na osnovu broja njegovih radova i citata, I10-indeks – broj radova koji su citirani najmanje deset puta, broj publikacija – ukupan broj naučnih radova koje je autor objavio i kvalitet časopisa – gde su radovi objavljeni, s obzirom na faktor uticaja i reputaciju časopisa. Dakle, Stanford lista predstavlja rangiranje naučnika na osnovu njihovog naučnog doprinosa, a koristi podatke kao što su pomenuti broj citata, H-indeks i i10-indeks.

Sa druge strane, istraživači koji ne objavljuju naučne radove imaju manju vidljivost u naučnoj zajednici, što može negativno da utiče na njihovu karijeru i često ograničen pristup fondovima i grantovima kojima se finansira naučno-sitraživački rad naučnika u svetu.

BONUS VIDEO: Postdiplomci i profesori sa Stanforda u poseti Beogradu: Da li je Srbija poslovno zanimljica Amerikancima?