0
U svojoj reakciji na saopštenje GRECO o tome koliko je ostalo neispunjenih preporuka te institucije u pojedinim zemljama Ministarstvo pravde ispravno ukazuje na jednu grešku u saopštenju. S druge strane, u želji da pokaže kako se u Srbiji radi na borbi protiv korupcije Ministarstvo iznosi i niz stvari koje nemaju nikakve veze sa aktuelnim preporukama, niti navodi zašto naša zemlja nije ispunila neke od preporuka GRECo iz 2015. godine, saopštila je organizacija "Transparentnost Srbija.
„U saopštenju Ministarstva se ispravno uočava greška iz godišnjeg izveštaja GRECO, jer je Srbija u četvrtom krugu evaluacije zaista dobila 13, a ne 17 preporuka.
Tu se takođe tvrdi da bi nalazi GRECO bili bolji da je uzeti u obzir izveštaj koji je srpska delegacija u GRECO podnela u decembru 2019.
Međutim ovaj izveštaj nije javno dostupan, pa za sada nije moguće proveriti da li su argumenti koje iznosi vlada utemeljeni“, saopštila je „Transparentnost Srbija“.
Kako navodi „Transparentnost Srbija“, u saopštenju Ministarstva se pored činjenice da je počela primena zakona o lobiranju, što jeste u vezi sa preporukama GRECO i da je donet novi Zakon o sprečavanju korupcije (koji se neosnovano naziva „krovnim preventivnim antikorupcijskim propisom“, jer njegov obuhvat nije ni u čemu širi od postojećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije), iznose i podaci koji sa aktuelnim preporukama GRECO nemaju veze.
Pročitajte još:
„To je, na primer, slučaj sa činjenicom da su počela da rade posebna tužilačka odeljenja za borbu protiv korupcije u četiri grada ili da je Srbija napravila neke pomake zbog kojih se više ne nalazi na „sivoj listi“ FATF.
Sa preporukama GRECO takođe nikakve veze nema ni usvajanje Zakona o ispitivanju porekla imovine. Taj zakon se ni inače, ne može smatrati antikorupcijskim propisom, jer se ne predviđa da će biti prvenstveno primenjen na potencijalne učesnike u korupciji, već na bilo koga ko ne poseduje dokaze o zakonitom sticanju imovine.
Najveći deo preporuka GRECO odnosi se na pravosuđe, u vezi sa čime Ministarstvo navodi samo to da su preporuke vezane za promenu Ustava Srbije.
Problem je to što sadašnji koncept izmena Ustava daje manje garancija nezavisnosti sudija i tužilaca od političkog uticaja nego što je GRECO preporučio, tako da preporuke ne bi bile ispunjene ni da je Ustav izmenjen.
Takođe je upitno u kojoj meri će GRECO biti zadovoljan izmenjenim zakonom koji uređuje status i rad Agencije za borbu protiv korupcije, jer novi način izbora njenih rukovodilaca tom telu ne pruža veće garancije nezavisnosti od onih koje treba da kontroliše od postojećih zakonskih rešenja.
Ni Zakon o lobiranju ne rešava sve probleme koje je GRECO konstatovao u vezi sa neprimerenim uticajima na proces donošenja propisa. U stvarnosti nije bilo pomaka ni kada je reč o preporuci GRECO da se uredi sukob interesa kod narodnih poslanika.
U celoj stvari, nimalo utešno ne zvuči činjenica da su od Srbije, prema ovogodišnjem saopštenju GRECO, bile lošije pojedine države, jer preporuke i saopštenja GRECO treba prihvatiti kao podsticaj da se suštinski unaprede propisi i praksa u našoj zemlji“, saopštila je „Transparentnost Srbija“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
