Televizije sa nacionalnom frekvencijom već godinu dana bez ikakvih posledica mogu da zarađuju milione evra emitujući više reklama nego što je zakonom dozvoljeno. Istraživanje CINS-a pokazuje kako sistem, koji bi trebalo da ih spreči u tome, ne funkcioniše.
Te tmurne nedelje prošlog septembra u studiju televizije Pink sedeli su Ivica Dačić, Vojislav Šešelj i urednik Informera Dragan J. Vučićević. Oni su bili gosti emisije Hit Tvit i govorili o tek održanom Evroprajdu.
„Šest-sedam godina unazad nije bilo nikakvih problema. Ne bi možda ni sad bilo da ti tajkunski-šolakovi-zapadno kontrolisani-uglavnom mediji nisu pravili atmosferu sukoba i linča“, gotovo je uzvikivao Vučićević.
Gosti emisije nisu mogli da se slože oko stava da li je Evroprajd trebalo da se održi. Žučnu raspravu je prekinula voditeljka koja je najavila reklame.
„Idemo na kratku pauzu.“
PROČITAJTE JOŠ
Međutim, ta pauza nije bila kratka. Trajala je oko 15 minuta, a nedugo nakon toga išao je još jedan blok reklama od skoro 16 minuta.
Ovo nije u skladu sa Zakonom o oglašavanju koji kaže da komercijalne televizije mogu u jednom satu da puste svega 12 minuta reklama. Ipak, Pink nije kažnjen zbog ovoga.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje bi trebalo da podnosi prekršajne prijave protiv televizija zbog kršenja ovog zakona, u poslednjih godinu dana to nije uradilo nijednom. Time je REM vlasnicima televizija pomogao da bez ikakve kazne prihoduju milione evra.
Ovo je samo još jedna stvar u sistemu koji već ide na ruku televizijama koje ne poštuju zakon. Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje i kako su ranijih godina, kada su postupci pokretani, televizije uglavnom prolazile bez kazni na sudu ili često sa minimalnim kaznama koje su daleko manje od onoga što televizije zarade mimo zakona.
Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović u tom odnosu vidi generalnu politiku ponašanja prema televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.
„Ovo spada u korpus zloupotreba tih televizija uz očigledno prećutnu saglasnost REM-a kada tako postupa, odnosno ne postupa.“
Sve počinje u stručnoj službi REM-a.
Oni imaju poseban softver koji prati program televizija. Neke od prekršaja program može da prepozna sam, a neke ručno dodaju zaposleni. Sve to ide u izveštaj službe, a onda samo ostaje da na sednici Savet REM-a o njemu raspravlja i podnese prijavu.
Ipak, Judita Popović koja je do juna ove godine bila u Savetu REM-a, kaže da se od početka ove godine o tome nije pričalo.
„Inače se o tome raspravlja na sednicama. Bude jedan periodični izveštaj o tome koliko je bilo povreda Zakona o oglašavanju i onda se donese odluka da se zbog toga protiv njih podnese prekršajna prijava. To je otprilike nešto šablonski, ništa spektakularno.“
Da prijava nije bilo potvrđuje i Prekršajni sud u Beogradu, kao i sam sajt REM-a na kojem se kače i prijave i presude.
Sa druge strane, televizije nisu poštovale zakon.
Prema informacijama do kojih je došao CINS, samo u avgustu prošle godine Pink i Hepi su ovo uradile više od 800 puta.
Ako se uzme da, prema poslednjem dostupnom cenovniku, jedna sekunda oglašavanja na Pinku košta i do 24 hiljade dinara, vrednost ovakvog reklamnog prostora može da vredi više od 800 miliona dinara. Ipak, stručnjaci kažu da u praksi televizije na oglašavanje daju popuste, pa se tačna zarada ne može tako lako izračunati.
Opširnije pročitajte na portalu CINS.
BONUS VIDEO Radomir Lazović ofarbao tablu REM-a u pink boju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare