"Tek sam postala lekarka i već svim silama želim da odem odavde": Nema para kojima Srbija može da zadrži dr Mariju (i bezbroj drugih)

Često čujemo sa strane kako kažu "Treba zadržati mlade lekare, oni su budućnost Srbije". Svi se, verovatno, slažemo sa time, ali koliko, zapravo, ti humani ljudi koji su posle dugih 10-15 godina studiranja na Medicinskom fakultetu i koji će čitav svoj život posvetiti spašavanju ljudskih života, žele da ostanu u zemlji u kojoj plata lekara jedva da prelazi 1.000 evra?S druge strane, nailazimo i na komentare baka i deka koji se hvale kako je baš njihova unuka uspela da ode na specijalizaciju u Rumuniju gde je plata specijalista oko 4.000 evra ili tamo negde u Zapadnoj Evropi kod kolega koji zarađuju oko 20.000 evra mesečno.

Zaposleni u javnom sektoru od 1. juanara mogu da računaju na uvećane plate za 12,5 odsto. Naravno, više novca na računu stiže im u februaru kada se isplaćuje januarska plata. Lekarima u domovima zdravlja osnovna plata biće povećana za oko 12.500 dinara, dok će specijalistima i subspecijalistima biti veća za 14.000-15.000 dinara, kažu predstavnici sindikata.Diplomirani doktori medicine, stomatolozi ili diplomirani farmaceuti i farmaceuti biohemičari će nakon povećanja imati osnovnu platu 107.877 dinara. Pre povećanja njihova osnovna mesečna zarada je bila 95.890 dinara.Lekari specijalisti i drugi zdravstveni radnici koji obavljaju specijalističke poslove u kliničkim centrima ove godine će imati osnovnu platu 125.960 dinara. U toku 2022. godine njihova osnovna plata bila je 111.965 dinara.Najveću osnovnu platu imaju subspecijalisti, primarijusi i specijalisti magistri koji rade u specijalističkoj delatnosti. Njihova osnovna plata će 2023. godine biti 140.264 dinara. Medicinski tehničari i sestre koji rade sa hospitalizovanim bolesnicima i imaju četvrti stepen stručne spreme će nakon povećanja imati osnovnu platu 66.760 dinara, a bila je 59.342 dinara.Na osnovnu platu zdravstveni radnici mesečno dobijaju i dodatne naknade za dežurstva i noćni rad, a plata im ukupno može biti uvećana i zbog minulog rada, kao i ukoliko se nalaze na rukovodećim pozicijama.

Ipak, ni ovih 12,5 odsto, kako vidimo iz Marijinog primera, nije dovoljno mladom lekaru za život u Srbiji.Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić kaže za Nova.rs da je potrebno da se zdravstvenim radnicima pre svega, pa čak i plata, omogući da svoj posao rade kako treba i da ni pacijente, a  ni sebe ne dovode u rizik."To znači da umesto 30-35 pregleda, lekar ima između 70 do 100, a neki čak i 120. Kada imate preko 100 pregleda, niste u mogućnosti da odradite to kako treba. Samo želimo da se primeni Zakon o platnim grupama i razredima koji je donet pre pet godina. Odložena je njegova primena do 2025. godine. Pre ovog povećanja, osnovna plata lekara specijaliste bila je između 115.000 i 120.000 dinara, a ta plata po važećem Zakonu bila bi od 185.000 do 190.000 dinara. Taj Zakon predviđa da u toj plati od, recimo, 118.000 dinara koja je do sada bila, ne budu topli obrok i regres, a jesu. Na tih 185.000 dodati topli obrok i regres, pa tek se onda obračunava sve ostalo, a to su i godine radnog staža ili vernost firmi i dežurstva, prekovremeni rad,i najbitnije otežani uslovi rada koji su trenutno prepoznati kao skraćeno radno vreme što nije po Zakonu o radu moguće, ali je Zakon o radu u jednom svom članu rekao da se zdravstvo reguliše drugačije. Samo u zdravstvu možete da imate otežane uslove rada i da vam preko toga propišu 40 sati dežurstva", kaže dr Panić.

Da se prime svi zdravstveni radnici koji su na birou, oko 2.000 lekara i preko 8.000 medicinskih sestara koliko ih ima na birou, neće biti dovoljno zdravstvenog osoblja koliko propisuje Zakon, naglašava dr Panić."Svima moraju da budu isti uslovi, dakle i u Leskovcu i u Somboru i u Vranju. A u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu gde su klinički centri, nešto bolji uslovi, ali onda se zna šta lekari moraju da odrade. Ne može da se desi da povređeni dečko iz Niša mora da se transportuje za Beograd jer tamo nema ko da ga uradi. To je nepotreban trošak, maltretiranje cele ekipe, rizik za pacijenta. UKC Niš mora da ima adekvatne lekare, a nema ih jer im na Klinici za fizikalnu medicinu radi profesor fizičkog vaspitanja, zato što kao i u svim drugim ustanovama ima najmanje ovih koji nemaju diplomu ili školu ili kvalifikaciju, da bi mogli biti uopšte zaposleni u zdravstvu".

Lekar potpisuje, ali ne može da radi sam, mora u timu. Kada se sve to sabere, onda su uslovi za rad nikakvi."Kada pitam kolege zašto odlaze, onda svi prvo kažu da su uslovi za rad i odnos prema njima loši. Još na fakultetu odnos kreće da bude ponižavajuć. I umesto da budete intelektualac i da se posvetite tome, vi razmišljate šta će sa vama da se desi u ovakvom sistemu. U takvim uslovima, nikakva plata neće zadržati zdravstvenog radnika. Možete da mu date i platu od 5.000 evra, on ne može da ode kući miran i ne može pacijentu da pruži ono što treba".Naš sagovornik dodaje da lekari ne osećaju nikakvu sigurnost niti bezbednost u ovoj državi."Tri do pet zvanično registrovanih napada, prijavljenih, dnevni na zdravstvne radnike, a u poslednjih pet godina, dva ubistva sestre nožem na radnom mestu i hirurga u Kraljevu pištoljem na ulici dok se vraćao iz mesare. Ništa nisu bili krivi. Vlast plasira da smo korumpirani i pacijenti kod nas dolaze tako. U takvim uslovima je nemoguće raditi za onoga ko svoj posao radi kako treba, a to je, garantovaću, većina lekara", zaključuje Panić.BONUS VIDEO: Lekari klinike za kardiohirurgiju u Nišu bez naknade operišu i vikendom: jedini cilj - skraćenje liste čekanja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=lekariklinikezakardiohirurgijuuniubeznaknadeoperiuivikendomjediniciljskraenjelisteekanja-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4772747"]