5
Porođaj Tamare Zarić (27) iz Gornjeg Milanovca, u februaru 2022. godine, pretvorio se u borbu na život i smrt. Ova mlada majka još tada je ispričala za naš portal, da je posle porođaja prošla kroz pakao, nakon što je pretrpela posledice carskog reza. Naime, lekari na Klinici za ginekologiju u bolnici u Gornjem Milanovcu, probušili su joj debelo crevo, oštetili tanko i, kako kaže, izazvali sepsu, usled koje je jedva ostala živa. Početkom 2023. tužila je ovu ustanovu, a suđenje je, nakon brojnih odlaganja od strane tuženih, počelo tek danas.
Kada je skupila hrabrost i iznela u javnost svoju tešku priču, Tamari su se obratili ljudi iz javnog tužilaštva, koji su po službenoj dužnosti podneli krivičnu prijavu protiv Opšte bolnice Gornji Milanovac.
“Čuli su i pročitali u medijima o svemu što mi se dogodilo i po službenoj dužnosti je tužilaštvo pokrenulo postupak. Naprasno su istragom, i uz svedočenje pojedinih lekara, utvrdili da sam imala anomaliju tokom trudnoće, da nešto sa mojim želucem nije bilo kako treba, da su mi bila ‘trula’ creva, a da to navodno niko nije primetio. To je neverovatno i neistinito, jer sam tokom cele trudnoće išla na redovne preglede i vadila krv, tako da bi neko od lekara primetio da nešto nije bilo u redu tokom svih tih meseci. Nikada nisam imala zdravstvene probleme pre porođaja, posebno ne sa želucem i crevima”, naglašava u razgovoru za Nova.rs Tamara, koja je tada rodila sina, zdravog dečaka, koji uskoro puni dve godine.
Ova hrabra žena je početkom prošle godine podnela i privatnu tužbu protiv bolnice.
“Nakon što su istragom zaključili da je moj organizam kriv što su mi probušili creva i doveli me do sepse, javni tužilac je povukao prijavu. Ostala sam sama da se borim za pravdu i istinu. Privatno sam tužila bolnicu i neću odustati. Ako nastave da štite jedni druge, videćemo se u Strazburu”, najavljuje Tamara.
Od podizanja tužbe do suđenja, prošlo je čak godinu dana.
“Tek danas idem u sud, prvi put. Tokom 2023. tuženi su se žalili više puta i odlagali suđenje. Mi smo odložili samo jednom. Ne mogu da prihvatim njihovo mišljenje i ne verujem im, jer da sam imala bilo kakav problem, to bi pokazala krvna slika”, kaže ona.
Podsetimo, samo nekoliko dana posle porođaja, Tamara se jedno jutro probudila bez daha, u teškom stanju i tada je hitna pomoć prevezla u Klinički centar u Kragujevcu. Tamo joj je lekar saopštio da joj je prilikom porođaja isečeno debelo crevo, a oštećeno tanko i da je bila na ivici da je sopstvene fekalije uguše.
„Vodenjak mi je pukao 16. februara malo pre dva sata ujutru. Suprug me je odveo u porodilište u Gornjem Milanovcu. Primile su me dežurne sestre, došao je i doktor i uradio ultrazvuk. Razdirali su me bolovi. Odveli su me u sobu, ugasili svetlo i ostavili me. Ujutru u pola sedam došla je sestra da me vodi na CTG, pa me je vratila u sobu sa rečima ‘Nećeš ti do sutra popodne’”, seća se Tamara, kako je krenula agonija.
Osim bolova, straha, panike, morala je da trpi i uvrede, jer to izgleda retko koju trudnicu i porodilju zaobiđe.
„U nekom trenutku sestra se ponovo pojavila i pitala me drsko ‘Izvini, kako možeš da dođes nepripremljena na porođaj?’ Rekla sam joj da nisam znala šta treba da pripremim i da me sve boli, a na to mi je odgovorila: ‘A ta usta te nisu bolela kad si ih radila?’ Nisam ništa odgovorila, povela me je opet na CTG. Ni tada nisam bila otvorena, a indukciju niko nije ni pominjao. Nisam više mogla da stojim na nogama od bolova i tražila sam carski rez, na šta mi sestra odgovara: ‘Ne može!’ Molila sam je da zove doktora, ali nije htela. U nekom momentu sam videla da prolazi kroz hodnik i dozvala sam ga. Rekla sam mu da se ne osećam psihički dobro i da ne mogu prirodno da iznesem trudnoću, da hoću carski rez”.
Doktor se vratio posle 10 minuta i rekao da je spreme za carski.
“Ušla sam u operacionu salu i legla na sto. Dali su mi opštu anesteziju, a sledeće čega se sećam je da se gušim i ne mogu da dođem do vazduha. Rekli su mi da sam doživela bronhijalni šok, da sam se uplašila, a ustvari je u mom organizmu u tom trenutku krenuo nalet fekalija, koji je udario na disajne puteve i izazvao gušenje”, objašnjava Tamara.
Naredna dva dana neprestano je bila pod lekovima.
“Kljukali su me svaki čas, nisam imala pojma šta unosim u sebe. Dali su mi jednu jedinicu krvi jer mi je krvna slika bila užasna. Niko me nije previjao tri dana. Treći dan sam poludela, intuicija mi je govorila da ne treba da budem tu, zvala sam muža, plakala i rekla mu da hoću kući. Tražila sam da mi daju papir da potpišem, da izlazim na sopstvenu odgovornost”.
Pročitajte još:
5
24
0
2
Mama i beba odlaze kući i naizgled je sve u redu.
„Prvog dana osećala sam se bolje, ali već sutradan nisam mogla da ustanem iz kreveta, opet sam se borila za vazduh. Kasno popodne krenuli su nesnosni bolovi. Suprug je zvao hitnu pomoć, došli su i odvezli me u ambulantu u bolnici u Gornjem Milanovcu. Voze me na ginekologiju i dolazi doktor koji me pritiska po stomaku i zaključuje da je problem što nisam imala gasove. Daju mi opet silne lekove i infuziju, snimaju mi stomak i pluća. Dobijam dve klizme. Posle prve, terali su me da šetam pola sata, izdržala sam 10 minuta, zatim mi rade i drugu, pa opet šetnja. Jedva stojim na nogama i plačem. Na kraju konstatuju da ipak moram u bolnicu u Kragujevac“, priča naša sagovornica.
Stiže u Kragujevac, u vozilu pod rotacijom pola sata pre ponoći, a 20 minuta pre toga, lekari u Gornjem Milanovcu rekli su Tamarinim roditeljima i suprugu, da je ona sasvim dobro.
„Vode me na rendgen, vade krv, rade analize. Načelnik bolnice je video rezultate i rekao da moram hitno na operaciju. Sledeće čega se sećam je da se budim u sobi za intenzivnu negu i prvi put, posle ne znam koliko dana, zapravo se osećam dobro. Kreće provera pritiska, saturacije i kada su lekari videli da sam stvarno dobro, odveli su me u sobu, na oporavak. Prelaskom na odeljenje saznajem da mi je prilikom carskog reza isečeno osam santimetara debelog creva, oštećeno i tanko crevo, da su mi se izlile fekalije u stomak i da imam težak oblik sepse”.
Iz Tamare su lekari izvukli čak pet kilograma fekalija i potrošili preko 20 litara tečnosti da bi joj očistili svaki organ.
“Doktor je bio primoran da mi preko tankog creva na stomak nakači ileostomu, jer je unutra toliko sve bilo oštećeno, da je morao sve da ušiva. Posle osam dana oporavka u bolnici, pustili su me kući”, ispričala nam je dok je još bila porodilja, kako joj je spašen život.
Tamara je danas dobro i uživa sa svojim sinom Milošem, koji je, na sreću, prošao bez ikakvih posledica po zdravlje. Od tužbe neće odustati, jer kako naglašava, da nije, onog dana, izašla na sopstvenu odgovornost iz bolnice u Gornjem Milanovcu, ko zna da li bi danas bila živa.
***
BONUS VIDEO: Akušersko nasilje -gošće Brana Antović i Milica Filipović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare