Sve tajne škole čiji je direktor tokom korone postao heroj

Foto: Predrag Petrović

Priča o direktoru seoske škole, koji deci bez kompjutera štampa i nosi zadatke kako bi pratila nastavu na daljinu, na našem portalu izazvala je brojne pozitivne komentare. Međutim, njegova briga o učenicima nije bila slučajnost tokom vanrednog stanja.

U poslednjih deset godina, koliko je Aleksandar Jovanović direktor škole „Prota Stevan Popović“, u Čumiću kod Kragujevca, konstantno unapređuje sadržaje u školskoj nastavi i, kako kaže, „u glavu zna“ svako dete.

Učenici imaju plastenik, košnice sa pčelama, štampaju školske novine, crtaju na lipovim daskama, a škola je jedinstvena i po tome što ima sopstveno etno selo i bavi se obrazovnim turizmom.

Etno selo u seoskoj školi, reklo bi se – ništa neobično. Međutim, ovo ‘selo’ je jedinstveno, jer se u njemu nalazi autentična kuća s kraja 18. veka, u kojoj je počelo opismenjavanje u Šumadiji.

Aleksandar Jovanović / Foto: Predrag Petrović

Ceo kompleks ima osam objekata i predstavlja ambijentalnu celinu šumadijskog domaćinstva od pre 200 godina, a centralno mesto zauzima „Protina kuća“. Aleksandar Jovanović za naš portal objašnjava da je taj objekat od neprocenjivog značaja za meštane, jer su ponosni na činjenicu da ja baš u njihovom selu osnovana prva škola u Šumadiji još 1792. godine.

„Da bismo objasnili odakle etno selo u našem školskom dvorištu, moramo da se vratimo u 18.vek“, počinje, gotovo kao kustos u muzeju, da priča direktor Jovanović i dodaje da je prvu školu u Šumadiji osnovao Sremac iz Iriga – prota Stevan Popović.

„Prota Stevan je u Šumadiju došao na poziv bogate porodice Božić iz Čumića, kako bi opismenjavao decu viđenijih meštana u to vreme. U znak zahvalnosti, meštani su mu odmah sagradili kuću u kojoj je on učio decu, u prvo vreme bogatijih ljudi, a kasnije i svih ostalih. Protino podučavanje u sopstvenoj kući smatra se začetkom organizovanog obrazovanja u Šumadiji, tako da smo mi najstarija škola, koja u kontinuitetu radi od 1792. godine. Ta kuća, u kojoj je sve počelo, zauzima centralno mesto u našem etno selu“, objašnjava Jovanović i navodi da to nije prvobitna lokacija, već da je zajedno sa meštanima pokrenuo inicijativu da se kuća „preseli“ u blizinu sadašnje škole.

Etno selo i ideja o obrazovnom turizmu

Zalaganjem meštana i Zavičajnog udruženja „Čumićani“, osim Protine kuće, u školsko dvorište su „preseljeni “ i drugi objekti s kraja 18. i početka 19. veka, pa se sada u etno postavci pod otvorenim nebom nalaze koš, mlekar, ambar, kačare i kleta (šumadijski naziv za vajat, odnosno sobu za mladence). Jovanović navodi da su sve objekte za formiranje „Protinog sela“ donirali meštani, a da je ceo proces preseljenja i restauracije bio izuzetno zahtevan, jer je sve moralo da se rastavi na delove, transportuje i ponovo sklapa na sadašnjoj lokaciji.

„Ljudi su poklonili ono što su nasledili od svojih predaka i ja sam im zahvalan na tome, jer sada imamo formirano kompletno šumadijsko domaćinstvo. U svakom objektu je originalno pokućstvo i alat iz tog vremena. Učenici iz naše etno sekcije prikupili su preko 500 eksponata koji se nalaze u svakom od ovih objekata“, kaže Jovanović, dodajući da su za procenu autentičnosti i pravljenje postavki imali veliku podršku stručnjaka iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Narodnog muzeja iz Kragujevca.

U Čumiću ponosni na Sremca iz Iriga
Škola u srcu Šumadije nosi naziv po Sremcu, o kome u rodnom Irigu nisu mnogo znali.

Na inicijativu direktora Jovanovića, prošle godine je uspostavljena veza sa školom „Dositej Obradović“ iz Iriga, a u planu je i bratimljenje te dve škole.

Jovanović navodi da sve što danas imaju u Čumiću, duguju proti, koji je iz tadašnje Austrougarske, došao u Šumadiju da podučava decu. Po njegovom dolasku, Irig je zahvatila velika kuga u kojoj je stradala većina stanovnika, pa se o proti Popoviću izgubio svaki trag.

Uz otvaranje etno sela, škola je pripremila i obrazovne programe za grupne posete dece iz drugih sredina. U dve velike kačare, formirane su ’ambijentalne učionice’ za praktično realizovanje nastave iz predmeta Narodna tradicija, a tokom prošle godine, školu je posetilo oko 400 dece iz Kragujevca i Topole.

„Kada nam dolaze učenici, to je celodnevna zabava za njih. Mi angažujemo seoskog kovača, koji im priča o svom zanatu i pokazuje alat kojim radi. Organizujemo ceo proces pripreme slavskog kolača i predavanje o tradiciji slave, crtanje na daskama od lipovog drveta, presađivanje cveća i obilazak našeg pčelinjaka. Mi se trudimo da im budemo dobri domaćini, a verujem i da oni odlaze puni utisaka“ priča direktor.

Časovi biologije u plasteniku

Na konkursu Ministarstva za zaštitu životne sredine, škola je dobila plastenik, u kojem učenici sami rasađuju i uzgajaju cveće, začinsko i lekovito bilje, a školska ekonomija ima i 10 košnica sa pčelama koje je obezbedio Grad Kragujevac. Jovanović navodi da ekonomija za sada ne ostvaruje nikakve prihode, već da je koriste za ogledno prikazivanje na časovima biologije i prirode i društva. Međutim, dodaje, da je u planu izgradnja sušare za šljive koja bi donosila prihod.

„U Čumiću se ljudi pretežno bave voćarstvom, a šljiva je najzastupljenija. Planiramo da otvorimo malu sušaru i meštanima uslužno sušimo šljive, a sav prihode od toga usmerićemo u đačku kuhinju, ekskurzije i besplatne udžbenike. To bi bila održiva ekonomija, jer među meštanima postoji veliko interesovanje za sušenjem šljiva“, objašnjava Jovanović svoje planove za unapređenje školskog standarda.

Nagrađivani i učenici i škola

Seoska škola u Čumiću, na ponos učenika, zaposlenih i svih meštana dobitnik je najvećih nagrada u oblasti obrazovanja, navodi direktor.

Za naročite zasluge u prosvetnoj delatnosti škola je 2015. godine dobila priznanje Sretenjski orden II stepena predsednika Republike Srbije, a 2019. Svetosavsku nagradu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao primer dobre prakse u očuvanju narodne tradicije.

U školi se ponose rezultatima dece u nastavku obrazovanja i navode da je u poslednjih osam godine, dvoje učenika proglašeno za đaka generacije u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, koja važi za jednu od najboljih u Srbiji.

O svim školskim i pojedinačnim nagradama, kao i o novostima u školi i selu, izveštava školski list „Protine novine“ koji uređuju članovi novinarske sekcije. Novine izlaze dva puta u toku školske godine, a prema rečima direktora, to je pravo seosko glasilo, jer učenici u svakom broju pišu i o seoskom životu.