0
Od 30. decembra radnici Sušare u Rudarskom basenu Kolubara na posao odlaze, ali ga ne obavljaju. Iz nepoznatih razloga ugalj se tu trenutno ne suši. Platu za sada dobijaju, ali na kolektivni ugovor i dalje čekaju. Podršku sindikata nemaju. I pitaju se - imaju li u Kolubari budućnost.
Dan 51. Toliko je prošlo od kada Sušara u Kolubari ugalj zapravo ne suši. I njena decenijama neobnavljana, oronula zgrada utiskom koji ostavlja na prolaznike o tome svedoči.
N1: Prilično sablasno?
„Pa, kada radi malo je veselije, kao ide para na sve strane i tako, a sad izgleda baš sablasno. Zgodna je za snimanje nekih horor filmova. Tako da možda budemo radili u nekoj B produkciji holivudskih filmova“, kaže Dragan Stanković, preradnik tehnološkog procesa.
Šali se Stanković, dok se, zapravo duboko zabrinut, pita: zbog čega Sušara stoji i na čemu tačno stoje njeni radnici, piše N1.
„Koji se plaše za svoj posao, školuju decu, neki treba se žene, kupuju stanove, mnogo je ljudi pod kreditima. Za svoju sudbinu ne znaju. Uglavnom su svi uplašeni. Niko ne sme ništa da kaže. Drugi ćute, sakrili su se u ćošak i niko ništa. Kao ovako je dobro, ne radi se ništa, primamo platu“, priča Stanković.
I to, kako svedoči – ne malu. Jasno im je da u održivom sistemu to nije moguće. A zbog čega je obrada uglja u Sušari nemoguća, o tome se za sada samo nagađa. Nestašica uglja jeste jedno, ali ne i jedino opravdanje.
„Međutim, mislim da tu ima i malo vanzakulisnih radnji oko uvoza uglja, jer očito da su neke interesne grupe našle značajan izvor zarade oko uvoza uglja. Mene u poslednjih šest meseci niko od nadležnih nije pozvao da pita da li ima kakvih problema u dovozu uglja, da li ima kakvih zastoja. Bilo šta što je do pre šest meseci bilo redovno u tehničko-tehnološkom procesu rada. Međutim, svaki dan dobijamo pozive – šta se dešava, dokle je stigla Indonezija“, priča Dragoslav Ljubičić, radnik TENT-a i sindikalni aktivista.
A Indonezija, kako se u TENT-u ugalj uvezen iz te zemlje kolokvijalno zove, stigla je, sudeći po statistici, daleko. Od jula 2022. godine mesečni uvoz uglja Srbija je, podsećamo, uvećala 10 puta i za to potrošila 567,5 miliona evra. Od 2023. i uvoz indonežanskog uglja značajno je porastao.
Nameće se zaključak da u Srbiji uglja nedostaje. Istina je zapravo da ga ima, ali da se, kako za N1 predočava Miroslav Tomašević, nekadašnji direktor EPS-a, za otkopavanje treba pripremiti na vreme. Nije. I zbog toga sada šetnja improvizovanim parkingom kod Kolubare izgleda ovako.
„Improvizovan je zbog toga što je bila velika količina, veliki broj kamiona koji ovde dolaze i kupuju taj naš sušeni ugalj. On je dobrog kvaliteta. Pogledajte sad – nema jednog kamiona, nema ništa, ništa ne radi, firma ne radi. Sve je stalo“, kaže Stanković.
A stalo nije, Stanković ističe, ni dok je Srbija bila pod sankcijama. Hoće li kamioni ponovo stajati u redu ispred Sušare pitali smo i Elektroprivredu Srbije. Odgovor, kažu, pripremaju.
***
BONUS VIDEO – Čitav svet ustaje protiv litijuma, a Srbija?
