Studenjak je za ovo doba godine neobično pust. Razlog je odluka Studentskog centra da se svi studenski domovi u Beogradu isele do daljeg zbog proglašenja vanrednog stanja. Tokom prepodneva se mogao videti samo pokoji student sa koferima kako izlazi na glavnu kapiju i čeka taksi, dok radnici obezbeđenja ostaju da, kako kažu, čuvaju prazne objakte.
Studenta iz Varvarina, Branimira Nestrovića, sreli smo kako ispraća dve keleginice sa koferima. On sa sobom nije nosio lične stvari jer, kako kaže, iako mora da se iseli iz Studenjaka, ne žuri ne autobus, već ostaje u Beogradu kod druga kako bi radio.
Ovaj apsolvent na Poljoprivrednom fakutetu kaže da je zabrinut jer ne zna kada će moći da se vrati u Studenjak, ni kada će moći da polaže isipte.
„Juče preko dana nismo imali nikakvo obaveštenje, a uveče su nam rekli da moramo brzo da se iselimo, nije lako tako brzo pokupiti sve stvari. Ne znam šta ću sa ispitima, sve je odloženo do daljnjeg“, objašnjava on dok pomaže koleginicama oko kofera.
Branimir kaže da su do proglašenja vanrednog stanja u Studentskom gradu jedino u kantini postojale mere predostrožnosti, što znači da su kuvarice i kasirke nosile maske i zaštitne rukavice.
„Sobe nisu dodatno dezinfikovane, ne znam ni kako mogu da se očiste. Nismo dobili nikakve zaštitne maske ni sredstva za dezinfekciju“, kaže on.
Svi studenti koje smo sreli u Studenjaku kažu da su oni, kao i njihovi cimeri, dobrog zdravlja, ali i da nisu imali nikakve zdravstvene provere pre nego što su pušteni kući.
„Fizički sam dobro, ali me cela ova otmosfera ubija – panika, jurnjava, sve danas za sutra“, kaže apsolventkinja na Mašinskom fakultetu, kojoj su ostala još samo dva ispita i diplomski.
Prema njenim rečima, mnogi studenti su otišli kućama još pre dve nedelje, posebno oni iz drugih država, koji su se uplašili zatvaranja granica.
U trenutku kad smo razgovarali sa njom čekala je taksi do autobuske stanice, a kranja destinacija joj je bila Čačak.
Iako se raduje povratku kući, strahuje da roditeljima ne prenese virus.
„Majka mi ima 65 godina, pa se bojim da joj nešto ne prenesem, a da ne znam da sam zaražena. Mislim da ću samoinicijativno da se izolujem na neko vreme, dok ne budem bila sigurna da sam zdrava“, priča ona dok prolazi kroz glavnu kapiju.
U dvorištu Studenjaka ostaju prazne studentske sobe, zatvorena čitaonica, kantina, kulturni centar. Ostaje samo portir i radnik obezbeđenja, za koje radni dani nisu gotovi, jer i zgrade bez studenata neko mora da čuva.
Više studenata na autobuskoj stanici nego u Studenjaku
Na Beogradskoj autobuskoj stanici se na prvi pogled stiče utisak da je danas običan radni dan. Ljudi ima, ali gužva na šalterima nije prevelika, broj radnika uobičajen. Razlika je u tome što većinu putnika čine studenti, koji se svojim roditeljima obično ne varaćaju utorkom.
Putnici sa kojima smo razgovarali uglavom su rekli da se kućama vraćaju iz studentskih domova, ali je bilo i onih koji odlaze iz privatnog smeštaja, jer u Beogradu trenutno nemaju obaveza.
Studentkinja logopedije Olivera Nedić kaže da se u rodnu Sjenicu vraća iz Studentskog doma Patris, dok se njen brat, Nikodin Nedić, mladi doktorant na fizici vraća iz privatnog smeštaja.
Zbog odloženih autobuskih linija oni danas ne mogu direktno do Sjenice, već moraju da koriste presedanje.
„Dosta polazaka je otkazano. Svi međunarodni su uglavnom otkazani, dakle prema zemljama bivše Jugoslavije i prema zapadnim zemljama. Ali je otkazano i dosta domaćih polazaka“, kaže Dragan Savić, pomoćnik direktora BAS-a.
Prema njegovim rečima, prevoznici su sami procenjivali koje linije bi trebalo da ukinu, jer ne žele da voze za samo jednog ili dva putnika.
Na pitanje da li je zbog odlaska studenata juče i danas povećana gužva na autobuskim stanicama, kaže da je gužva na stanici bila samo u nedelju uveče.
„Onaj prvi nalet kad je objavljeno vanredno stanje, tu su krenuli studenti, đaci i sad to već opada. Juče je bilo malo više putnika, sad je već tiho, a sutra će biti još manje“, zaključuje Savić.
Pratite nas i na društvenim mrežama: