2
U Srbiji se u poslednje vreme čuju ocene da sve mlađi ljudi, zaraženi koronavirusom, imaju težu kliničku sliku, a bilo je i više smrtnih slučajeva osoba od 30 ili 40 godina. Od čega prvenstveno zavisi da li će neko ko se zarazi imati lakšu ili težu kliničku sliku, da li su u pitanju godine, pridružene bolesti, vreme početka terapije, neki treći faktor ili svi zajedno? Da li u poslednje vreme više obolevaju mladi i ako je tako, zašto se to dešava?"
Na ova pitanja odgovara dr Jovana Milić, infektolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Od početka pandemije se, kako navodi, govorilo da se teže kliničke slike sa smrtnim ishodom pre svega beleže kod starijih pacijenata, odnosno onih preko 70 godina i pacijenata sa hroničnim bolestima kao što su hipertenzija, dijabetes, gojaznost, hronična opstruktivna bolest pluća, kancer itd.
To je, kako dodaje, i dalje tačno i to je trend koji se potvrđuje tokom drugog talasa u Evropi.
Doktorka Milić, međutim, ističe da povećan rizik za jednu osetljivu grupu (stariji i sa hroničnim bolestima) ne znači potpuno odsustvo rizika za neku drugu grupu (mladi i bez ikakvih bolesti), već samo manji rizik.
„Zamislite jednu grupu od 100 pacijenata koju čine ljudi od preko 70 godina i sa hroničnim bolestima i drugu grupu od 100 pacijenata koju čine mlađi ljudi bez hroničnih bolesti. U prvoj grupi će preko 40 odsto pacijenata imati tešku kliničku sliku ili će umreti, a u drugoj grupi će taj procenat biti manji od 10 odsto. Naravno, ovi brojevi su dati kao primer. To znači da će prva grupa imati četiri puta veću šansu za lošiji ishod, ali ne znači da baš niko iz druge grupe neće imati težu kliničku sliku ili smrtni ishod“ objašnjava i naglašava da je zbog toga važno da se svi pridržavamo mera prevencije, a ne samo grupe koje se smatraju najugroženijim.
Težina kliničke slike, prema njenim rečima, zavisi i od količine unetog virusa, uzrasta pacijenta, pridruženih bolesti, načina lečenja, nekih genetičkih faktora koji nisu do kraja poznati, ali i od kvaliteta zdravstvene usluge u nekoj zemlji.
„Vreme početka terapije je važno pre svega za pacijente koji se nalaze na bolničkom lečenju, kao i sama organizacija rada na kovid odeljenjima“ navodi.
Što se tiče povećanog obolevanja mlađih kategorija tokom trećeg talasa u Srbiji, za dr Milić odgovor leži u socijalnim interakcijama, nešto manjem poštovanju preventivnih mera, ali i neadekvatnoj organizaciji zdravstvenog sistema i nepostojećoj trijaži u kovid ambulantama.
Podvlači da studenti i radno sposobno stanovništvo imaju veći broj socijalnih interakcija od starijih sugrađana koji su u penziji, te su u većem riziku da obole, ali ne i da razviju težu kliničku sliku od starijih pacijenata.
„Međutim, naše mere prevencije treba da budu usmerene i na starije sugrađane, posebno na domove za stare ili bilo koja druga mesta gde se moguća masovnija okupljanja starijih, jer je dinamika prenošenja među starijom populacijom drugačija, gde čak 69 odsto obolelih razvija simptome i teže kliničke slike“ zaključuje.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
