2
U Srbiji su od danas na snazi nove mere za sprečavanje širenja koronavirusa, koje predviđaju zabranu rada ugostiteljskih objekata. Ovo su jedne u nizu mera donetih u poslednje vreme, a koje nikako da dovedu do smanjenja dnevnog broja zaraženih i umrlih. Da li će ove mere dovesti do smirivanja epidemije, da li i kada mogu da se očekuju njihovi rezultati? Koje su mere u ovom trenutku uopšte moguće u Srbiji i da li smo krenuli putem prirodnog prokužavanja?
Na ovo pitanje odgovara dr Predrag Đurić, epidemiolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Napominje da je spomenute mere trebalo uvesti mnogo ranije, kada su se javili prvi signali novog epidemijskog talasa i tada bi i efekti mera bili brži i uspešniji. Sada, kada se registruju rekordni brojevi, efekti mera su ograničeni i Đurić ističe da je teško proceniti da li će samo ove mere biti dovoljne.
„To ćemo videti narednih dana. S jedne strane raduje što se nisu uvele neke nerazumne mere koje uključuju zabranu kretanja, zatvaranje granica i slično. S druge strane, škole i ugostiteljski i prodajni objekti predstavljaju samo neke od mogućnosti za širenje pandemije“ objašnjava.
Upozorava da su izostale efikasne mere koje se odnose na javni prevoz, radno mesto i na domaćinstva.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
„Moraju se stvarati uslovi da građani nemaju potrebu da koriste javni prevoz, a kada to moraju, da autobusi primaju minimalan broj putnika, odnosno da se broj autobusa značajno poveća. Trebalo bi razmišljati o olakšicama za upotrebu ličnog vozila ili taksija“ preporučuje Đurić.
On smatra da bi „umesto mlakih preporuka poslodavcima da se pređe na rad od kuće, to morala da bude obaveza za sve one čiji posao nije esencijalan za društvo“.
„Mere u odnosu na rad morale bi da uključe i skraćeno radno vreme. Mogućnost kupovine onlajn i mnogo veći kapaciteti kurirskih službi bili bi od velike pomoći. Posebno zabrinjavaju redovi pred raznim ‘šalterima’ i iritira nesposobnost državne službe da pređe na onlajn poslovanje sa klijentima, a otpor državnih službenika da kontaktiraju sa građanima onlajn je zapanjujući“ naglašava.
Kao jedan od velikih problema Đurić vidi veliki broj zaraženih među zdravstvenim radnicima i u ustanovama socijalne zaštite, „što ukazuje na neadekvatnu organizaciju prevencije u ovim ustanovama kroz, između ostalog, manje opterećenje zaposlenih putem angažovanja većeg broja osoblja“.
„Najvažnija mera bilo bi otkrivanje, testiranje i praćenje kontakata i njihov karantin i izolacija zaraženih, ali odavno već znamo da u Srbiji za to ne postoje kapaciteti. Imajući u vidu veoma veliki brojeve obolelih, bolesnika na respiratoru i umrlih, bojim se da Srbija ide putem prirodnog prokužavanja“ ističe.
Sve to, kako upozorava, samo povećava odgovornost svakog građanina da se sam zaštiti, jer je očigledno da su kapaciteti države za brigu o svojim građanima limitirani. To podrazumeva izbegavanje kontakata, posebno okupljanja u zatvorenom prostoru, obavezno držanje distance i nošenje maske.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
