0
Od početka epidemije kao posebno rizične grupe ističu se ljudi koji već imaju neke pridružene bolesti. Jedna od takvih grupa su i oboleli od autoimunih bolesti. Kakva je klinička slika kod takvih bolesnika ukoliko se zaraze koronom? Koliko su oni ugroženi i da li bi oni trebalo da prime eventualnu vakcinu protiv covid19?
Na ovo pitanje odgovara dr Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Ističe da je na ovo pitanje odgovor pomalo neočekivan.
Ljudi koji boluju od autoimunih bolesti su, prema njenim rečima, u principu skloniji infekcijama, „što zbog same prirode njihovog oboljenja, što zbog lekova koje koriste, kao što su kortikosteroidi, citostatici i biološki lekovi, koji svi smanjuju imunski odgovor i čine organizam podložnijim za razvoj infekcija“.
„Međutim, pojavilo se nekoliko studija koje sve imaju isti zaključak, a to je da oboleli od autoimunih bolesti nisu imali više komplikacija ili više umirali od SARS-Cov-2 virusa u odnosu na ljude koji ne boluju od ovih bolesti. Jedno od objašnjenja je da se lekovi koje se koriste za lečenje autoimunih oboljenja donekle poklapaju sa lekovima koji se daju u lečenju težih formi kovid 19 infekcije. Takozvana „citokinska oluja“ do koje dolazi u teškim formama koronavirusne infekcije jeste neka vrsta preteranog imunskog odgovora, što je karakteristika i autoimunih bolesti, tako da se zbog ovih sličnosti i leče srodnim lekovima“ naglašava.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
Ipak, ovo je nova bolest o kojoj još ne znamo dovoljno, a vremenski period isuviše kratak da bismo doneli sigurne zaključke, tako dr Ljubisavljević savetuje građanima sa autoimunim bolestima da budu oprezni i da se čuvaju.
Kada je u pitanju uticaj eventualne vakcine protiv kovida na obolele od autoimunih bolesti, naglašava da je za takve ocene još rano, jer u našoj zemlji još uvek nije registrovana nijedna vakcina.
„Kako se pacijentima sa autoimunim bolestima i protiv drugih bolesti savetuje vakcina, verujem da ćemo savetovati i vakcinaciju protiv kovida 19, kada za to dođe vreme“ navodi naša sagovornica.
Problem, prema njenoj oceni, mogu predstavljati imunoterapije koje snižavaju B-ćelijski odgovor, a koje primaju neki pacijenti sa autoimunim bolestima, jer „one smanjuju očekivani efekat vakcina – stvaranje zaštitnih antitela, pa postoji mogućnost da se ne razvije adekvatan imunski odgovor koji bi štitio osobu od zaražavanja korona virusom“.
„Treba imati na umu da su autoimune bolesti i njihova terapija veoma raznolike i kompleksne, pa da nije moguće dati univerzalan odgovor na ovo pitanje. Odluka o vakcinaciji i vrsti vakcine se zato mora doneti u svakom pojedinačnom slučaju, u konsultaciji sa lekarom koji leči pacijenta od autoimune bolesti“ zaključuje dr Ljubisavljević.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
