Posledice pušenja cigareta su odavno poznate, a širom sveta se donose zakoni kojima se na razne načine pokušava smanjiti opasnost od ove štetne navike. Sve je manje mesta na kojima je pušenje dozvoljeno. Na pakovanjima su jasno naglašeni negativni efekti koje pušenje ima na zdravlje čoveka. U nekim zemljama najavljuje se potpuna zabrana kupovine cigareta.

Međutim, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, više od milijardu ljudi širom sveta i dalje puši, a kako kažu, malo je verovatno da će broj pušača opasti u doglednoj budućnosti.

I stručnjaci i sami pušači se slažu da je najbolje potpuno prestati sa pušenjem, ali i jedni i drugi su svesni da to u praksi uopšte nije lako. Oni koji žele da ostave cigarete prolaze kroz težak period odvikavanja koji se u velikom broju slučajeva završava neuspehom.

„Nikotin je supstanca koja izaziva zavisnost. Zbog toga će uvek postojati određena populacija koja jednostavno ne može da prestane da puši. Država bi trebalo da razmotri da pušačima pruži opcije da pređu na naučno potkrepljene, bolje alternative, koje imaju potencijal da smanje broj ljudi koji puše cigarete“, smatra profesor psihijatrije i šef Kliničke škole na Univerzitetu Monash u Maleziji, dr Sivakumar Thurairajasingam.

Iznoseći svoje stavove i najnovije uvide na 10. godišnjici Samita o e-cigaretama u prestonici Velike Britanije, Londonu, pod nazivom „Naučna regulativa i javno zdravlje“, stručnjaci su potvrdili da je pušenje i dalje najveći pojedinačni uzrok smrti koja se može sprečiti u razvijenom svetu.

To su potvrdile i reči profesora emeritusa toksikologije i predsednika britanskog Komiteta za toksičnost i londonskog Imperial College-a, Alana R. Bubisa, koji smatra da dostupne alternative cigaretama mogu da ublaže negativne posledice ove loše navike: „Uprkos strogim propisima, pušenje cigareta je značajan problem za javno zdravlje. Prelazak pušača na manje štetan proizvod bi delom ublažio tu štetnost.“

Deleći iskustvo iz Norveške, viši istraživač Norveškog instituta za javno zdravlje, dr Karl E. Lund, rekao je da je prevalencija svakodnevnog pušenja u starosnoj grupi od 16 do 24 godine pala ispod granice od dva procenta.

„U roku od nekoliko decenija, Norveška će verovatno biti gotovo bez dima, zahvaljujući tome što je prethodnih decenija stvorila jaku infrastrukturu za kontrolu duvana – kao i višegodišnjoj dostupnosti popularne alternative cigaretama“, rekao je Lund.

Pušenje je veliki globalni izazov za javno zdravlje, tako da je usmeravanje pažnje javnosti na manje štetne alternative veliki razlog za optimizam. Koncept smanjenja štetnosti od duvanskog dima ubrzano nudi mnoge pozitivne mogućnosti. Nauka i tehnološki razvoj već su ponudile inovacije poput bezdimnih alternativa kao što su zagrejani duvanski proizvodi, koji prema nezavisnim istraživanjima mogu smanjiti štetnost u odnosu na klasične cigarete do 95 odsto, što predstavlja dobru šansu za poboljšanje javnog zdravlja.

Smanjenje uticaja duvanskog dima kroz alternativne proizvode koji se ne baziraju na principu sagorevanja, jedan je od koraka koji vode u zdraviju budućnost. Pušačima širom sveta omogućeno je da njihove potrebe, rituali i ukusi budu zadovoljeni, a da im kvalitet života ne zavisi od potpunog prestanka pušenja.