52
Korpe prepune smeća i medicinskog otpada, vlaga i buđ šire se zidovima i zaudaraju hodnicima, prljava posteljina nagomilana po ćoškovima, fekalije na pločicama kupatila, jedan toalet na 27 pacijenata u poluintenzivnoj nezi, ali i jedna čistačica koja dolazi samo pre podne i jedna medicinska sestra za odeljenje i ambulantu u popodnevnim i noćnim smenama, slika je Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) u 21. veku! Ova ustanova je 2022. godine preseljena u staru zgradu Urgentnog centra UKCS, čiji zaposleni, za Nova.rs kažu da trpe mobing od direktora koji ih naziva „besposličarima“, dok rade smene od 12 sati u uslovima u kojima postoji realna opasnost da se usled nepregledne štroke razvije ozbiljna zaraza.
„U poluintenzivnoj nezi na Plastičnoj hirurgiji 1, radi samo jedna medicinska sestra u popodnevnoj i noćnoj smeni. Na tom odeljenju leži 27 pacijenata, o kojima samo ona brine u tom periodu, a među njima ima bolesnika sa teškim opekotinama koji po celu noć zapomažu i zovu je. Ona radi istovremeno i u ambulanti u koju kada ode ne vraća se ponekad i po više sati, jer mora da pomaže doktorima sa prijemom pacijenata. To je stanje potpunog užasa, da čovek ne poveruje“, priča za Nova.rs M. V. (52), bivši pacijent ove bolnice.
Očajno stanje u kojem medicinsko osoblje radi, a oboleli se leče, potvrđuju i zaposleni.
„Kada smo se prošle godine preselili u staru zgradu Urgentnog centra, proširili su broj kreveta sa 16 na 27, ali nisu i broj ljudi na poluintenzivnoj nezi. Žalili smo se nadležnima, ali smo dobili odgovor da ne mogu ništa da učine dok se ne proširi sistematizacija, a niko ne zna kad će to biti. Imamo dosta upražnjenih mesta, a konkurs se uvek otvori samo za jednog. Koleginica je nedavno radila sama celu noć, pozvao je lekar da dođe u ambulantu i pomaže sa pacijentima koji stižu, jer nemamo ambulantnu sestru. Za to vreme je oboleli na odeljenju zvao više puta, išlo mu se u toalet i kako nje nije bilo, počupao je infuziju, ustao sam i izazvao krvoproliće. Inače, kad se vratimo na odeljenje, pacijenti nas napadaju, gde smo i zašto nas nema satima. Sestre su međutim nemoćne, nema nas dovoljno, morale bi da rade minimum dve u svakoj smeni, pa da jedna pazi na pacijente na poluintenzivnoj, a druga da radi ambulantu. Takođe, anesteziolozi i anestetičari su pripravni, i kada je hitno, anesteziolog dođe, ali anestetičar nikad, tako da sestra radi i njegov posao, intubira pacijenta, pomaže kod davanja anestezije“, pričaju za Nova.rs sestre koje rade na Klinici.
Na odeljenju radi ukupno sedam sestra, pre podne su dve u smeni, ali jedna je zadužena samo za lekove.
„Rad u popodnevnoj i noćnoj je neizdrživ sa toliko posla i pacijenata. Koleginica koja 30 godina radi ovaj posao, nedavno je molila da je premeste na šalter jer nema više snage. Nisu joj odobrili sa obrazloženjem da nema dovoljno sestara za odeljenje. Unazad 20 godina silazimo čak i u operacionu salu, kad je potrebno, jer ne zovu instrumentarke, koje su inače pripravne i imaju plaćeno dežurstvo. Kada smo se žalili glavnoj sestri, odgovorila je: ‚Kad ste mogle da silazite 20 godina, možete i dalje‘. Njoj ne možemo da se požalimo ni na šta, a ni direktoru, koji je na svoja vrata bahato nalepio natpis ‚Besposličarima je ulaz strogo zabranjen‘, čime nam daje do znanja kako smatra da ništa ne radimo i da nemamo legitimitet da se na bilo šta žalimo“, pričaju u očaju medicinske sestre ove ustanove.
Dešava se da u popodnevnim satima na prijemu bude gužva, pa na odeljenju nema nikoga od osoblja.
Pročitajte još:
52
9
2
5
„Kada ostanem sama od 15 do 19 sati, bude ponekad i četiri, pet opekotina i da uopšte ne stignem da obiđem odeljenje jer zaglavim nekoliko sati u ambulanti. Opet, desi se i da zbog pacijenata na odeljenju ne mogu da siđem u ambulantu i onda ljudi sa teškim opekotinama čekaju, a to ume da utiče na psihu, pa se dešavalo da nasrnu na nas ili lekare, ako su dugo čekali u strašnim bolovima. Nedavno je iz tog razloga intervenisala policija kada je došlo do napada“.
Osim desetkovanog osoblja, uslovi u bolnici, u kojoj se leče teško oboleli, liče na scene iz horor filmova.
„Jedan toalet koji koriste svi pacijenti, nalazi se tačno pored sestrinske sobe. Prozor sobe kad se otvori, gleda na hodnik, tačnije na vrata tog toaleta, koji nenormalno smrdi. Imamo pet spremača, ali rade samo pre podne, a trebalo bi da u jednoj smeni bude jedna spremačica ili spremač i da neprestano čisti. Nedavno je toalet bio sav umazan fekalijama i pacijenti nisu želeli da ulaze unutra, a nemaju gde drugo da idu. Korpe su večito pune đubreta, u kojem je i medicinski otpad, neoprana posteljina puna gnoja i krvi od rana iz opekotina pacijenata, buđ po zidovima i plafonima, sve je toliko neuredno i zapušteno da samo čekamo kada ćemo zakačiti neku ozbiljnu infekciju“, revoltirano o stanju u bolnici svedoče sestre.
Zaposleni na ovoj Klinici, kako tvrde sestre, lako dobijaju otkaze, sa obrazloženjem da se „nisu uklopili“.
„Vapimo za ljudima, a nadležni dele otkaze onima koji dođu da rade i žele da nauče ovaj posao. Nije lako raditi sa opekotinama, to je vrlo specifično i treba vremena da se ljudi uhodaju. Treba im dati šansu. Neki su dugo radili u Urgentnom centru, ali ne sa opekotinama, nisu mogli da nauče ovaj posao. Jedna koleginica je obolela od epilepsije i otpustili su je jer često nije dolazila na posao zbog bolesti. Dolazili su kod nas više puta zdravstveni inspektori, ali ovo je sve zamaskirano, samo ne znamo kako“, naglašavaju sestre.
Zbog loših uslova rada, ali i lečenja obolelih, o čemu govore pacijenti i zaposleni, pokušali smo putem telefona i mejla, da stupimo u kontakt sa dugogodišnjim direktorom Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKCS prof. dr Milanom Jovanovićem, ali do zaključenja ovog teksta nije odgovorio na naše pozive i poruke, a nije ni porekao da na vratima njegove kancelarije i dalje stoji natpis upućen „besposličarima“.
***
BONUS VIDEO: Užasno stanje klinike za endokrinologiju KC Srbije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare