3
Iz godine u godinu Srbija se sve više suočava sa problemom nedostatka radne snage, pa samim tim domaće kompanije sve više uvoze radnike iz inostranstva. Međutim, uvoz radne snage koji je u današnjem svetu usled globalizacije sve zastupljeniji, često nailazi na alarmantne probleme,a neki primeri idu toliko drastično da se već govori o trgovini ljudima. Stranih radnika u Srbiji je najviše iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Nepala, Bangladeša, Pakistana, Sirije, Iraka i nekoliko afričkih zemalja...Takođe, ima i radnika iz okruženja poput Albanije, Rumunije i Severne Makedonije.
Evropa je sve stariji kontinent koji imigracijom i uvozom radne snage nadomešćuje probleme na trištu rada i čuva privrednu aktivnost. Isto tako, Srbija se sve više suočava sa problemom nedostatka radne snage, a pogotovo zbog toga što je jedna od „najstarijih“ dražava u Evropi, a pored toga što je prosečna starost u Srbiji problem, još jedna stvar je odliv domaće radne snage u zemlje EU gde su uslovi rada i plate bolje.
Sektor privrede koji se pogotovo suočava sa problemom nedostatka radne snage je građevinarstvo, gde nedostaje oko 60.000 radnika. Strani radnici koji najčešće obavljaju najteže fizičke poslove, a sve se više traže i kvalifikovani stručnjaci poput bravara, metalostrugara, električara, stolara, keramičara, ali i inženjera.
Pored zidanja i majstorisanja, strani radnici se traže i za poslove dostave, ali i druge.
Iako domaći privrednici uvozom radne snage rešavaju probleme na domaćem tržištu rada, svedoci smo i drastičnih primera tretmana stranih radnika u Srbiji koji idu toliko daleko da nevladine organizacije podnose prijave zbog sumnje na trgovinu ljudima.
Pre nekoliko meseci, srpski mediji masovno su prenosili izjavu jednog srpskog privrednika iz Srema koji je govorio o tome da će uvoziti radnu snagu sa Šri Lanke jer su spremni da za razliku od domaćih ranika rade duže i koštaju manje. Tako je za platu od 320 evra naveo da su radnici spremni da rade i po deset sati dnevno šest dana u nedelji i to za samo 320 evra.
Po jednom radniku godišnje može da se uštedi i do 400.000 dinara, obajšnajvao je privrednik iz Srema srpskim medijima zašto mu je bolje da zaposli stranog nego domaćeg radnika.
Međutim, koliko ova izjava nekom ekonomisti može delovati kao „ekonomski racionalna odluka preduzetnika“, ona isto tako ukazuje na mnogo ozbiljnije probleme koji se kriju „ispod sloja“, a to je eksploatacija, gde će raditi mnogo duže od osmočasovnog radnog vremena i sa jednim danom odmora – sve to za iznos koji je nešto veći od minimalca u Srbiji. Otvoreno je pitanje kakva su to humanitarnja prava gde nekog dovedete da radi 26 dana u mesecu po deset sati dnevno.
U avgustu prošle godine srpsku javnost je zatekla vest kada je objavljeno da su radnici u Indiji započeli štrajk glađu zbog neisplaćenih zarada. Tada je naša javnost imala prilike da sazna da strani radnici nisu „samo negde u Beogradu ili najvećim gradovima“, već da ih ima i u unutrašnjosti Srbije, a ova vest je posebno ukazala na jednu stvar, a to je tretman pojedinih stranih radnika u Srbiji.
Indijci u Kraljevu protestovali su zbog neisplaćenih zarada koje su se tada kretale u iznosima, kako su oni tvrdili, od 1.500 do 2.000 evra po radniku.
GP „Nikolić“ iz Kraljeva ove indijske radnike doveo je u Srbiju u periodu maj-jul 2019, a bili su angažovani na kapitalnim državnim infrastrukturnim projektima, na kojima je ova firma bila angažovana kao podizvođač radova.
Još tada su nevladine organizacije isticale da je ovo direktna posledica nereagovanja institucija i ignorišući stav države jer je i ranije bilo štrajkova indijskih radnika zbog neisplaćenih zarada od strane kompanije GP „Nikolić“.
Naime, pored neisplaćenih zarada, Indijci su još imali problema sa smeštaj u montažnim barakama i malim kontejnerima, zatim sa lošim sanitarnim uslovima, te oskudnom hranom.
Radnici su ranije novinarima saopštili da su oni formalno zaposleni u američkoj firmi „IDEA Capital LLC“, koja ih je kao posrednik po ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji uputila na rad kod srpske firme.
Povodom ovog slučaja, mediji su ranije objavili saznanje od Inspektorata za rad da je u slučaju indijskih radnika u Kraljevu sproveden sudski proces i da je okončan presudom kojom je GP „Nikolić“ izrečena kazna u iznosu od 800.000 dinara, dok je odgovorno lice u preduzeću kažnjeno sa 20.000 dinara.
U matru ove godine protestovali su strani radnici iz Turske koji su angažovani na izgradnji Beograda na vodi i to zbog loših uslova rada i neisplaćenih zarada. Iz kompanije Belgrade Waterfront su tada za beogradske medije naveli da oni izmuruju obaveze prema angažovanim firmama,a d a se radi o kompaniji koja je podizvođač.
Oko 40 turskih građevinskih radinika koji su bili angažovani na izgradnji višespratnice tri meseca nisu dobili platu. Pored njih, kako su tada tvrdili radnici koji su protestovali, još 30 njihovih kolega iz Turske koji rade na izgradnji Beograda na vodi imali su isti problem.
Oni su tada objasnili da je sve bilo u redu na početku, ali da su se prvi prbolemi javili nakon šest meseci.
„Već tri meseca ne dobijamo ništa, ne možemo ni da pošaljemo novac porodicama, ni da se vratimo kući“, rekli su tada za Nova.rs turski radnici koji su organizovali protest.
Naime, oni su u Srbiju došli nakon što je srpska firma Elita-cop angažovala tursku firmu Rail Tech, da za izgradnju višespratnice obezbedi radnike.
Linglong postao je jedan od simbola brutalnog eksploatisanja radnika iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji kineske fabrike u Zrenjaninu.
Turbulencije u krugu fabrike guma u Zrenjaninu počele su pre pet dana, nakon što je N1 objavio snimke iz kampa u kome su smešteni vijetnamski radnici. Ministarstvo za rad poslalo je inspekciju na gradilište Linglonga, a organizaciji Astra koja je i podnela prijavu za potencijalnu trgovinu ljudima s ciljem radne eksploatacije traži hitnu reakciju svih nadležnih.
Oko 500 radnika iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu u sredu su stupili u potpunu obustavu rada kako bi skrenuli pažnju poslodavcu na nehumane uslove smeštajnih kapaciteta u kojima borave.
Vijetnamski radnici rekli su da je vest o njihovom položaju stigla i do matične zemlje gde su danas njihove porodice takođe organizovale proteste. Ranije su aktivisti iz kruga fabrike Linglong uspeli da izvedu jednog od zaposlenih koji je zbog izjava koje je davao medijima dobio otkaz.
Deo radnika, kako su ranije rekli za Nova.rs želi da se vrati u Vijetnam, ali su im pasoši i dalje u rukama kineskih poslodavaca.
Iako su agencije nadlžene da reše sve što se tiče administracije, srpskoj inspekciji nije strano da uvezeni radnici često nemaju rešene radne dozvole, osiguranja ili rešenog boravišnog statusa.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije upozoravao je ranije da u građevinskoj industriji i do 40 odsto ljudi iz inostranstva radi na crno.
Inspekcijske službe su prethodnih godina na gradilištima širom Srbije zaticale strane radnike iz Rumunije, Turske, Indije i drugihdržava koji nisu imali dozvole za rad, socijalno osiguranje i druge uslove predviđene propisima o radu.
Tako je na primer inspekcija rada prilikom nadzora na gradilištu tržnog centra „Promenada mol“ u Novom Sadu u fazi izvođenja grubih građevinskih radova zatekla više od 1.000 rumunskih državljana bez radnih dozvola.
Kako su ranije beogradski mediji prenosili, slične situacije zabaležene su i na gradilištima širom Srbije od Beograda do Niša i Vranja, gde tako od 500 radnika iz Turske više od polovine nije imalo radne dozvole, a veliki broj njih nije imao regulisan radno-pravni status.
Odgovorni za ove stvari se retko privode, a još ređe snose sankcije za kršenje radnih propisa.
Posao dostavljača jedno je od najtraženijih u Beogradu poslednjih godina, a plate se kreću oko 800 evra. Ni ova ponuda nije dovoljna pa su kompanije koje rade dostavu prinuđene da radnike potraže i u drugim delovima sveta.
Stefan Šurlan iz kompanije Insako rent – firme koja, između ostalog, zapošljava i dostavljače hrane za Glovo i Wolt, morao je zbog toga da zaposli 22 Uzbekistanca, iako srpskim državljanima nudi platu od oko 800 evra.
„Pojačava se potreba za dostavljačima. Da su mi okolnosti dozvolile zaposlio bih još više Uzbekistanaca. Imali smo napade na te ljude, neki su smatrali da su to migranti, iako su to ljudi koji nisu plivali do Srbije Dunavom, nego su došli avionom. U Uzbekistanu nije rat, niti to ima veze sa migrantskom krizom. Naš narod meša Uzbekistance sa Sirijcima i treba mu vremena da prihvati i vidi da su to normalni momci, da nisu nikog ubili niti silovali. Ispada da smo rasisti. U Hravtskoj vi odavno imate radnu snagu iz stranih zemalja, tamo nikada nisam video da neko te ljude napada na ulici i da se organizuju neke narodne patrole“, ispričao je ranije za Nova.rs Šurlan.
Ako se „domaći“ i dalje ne budu javljali u dovoljnom broju, postoji i nova alternativa, a to su, kako je Šurlan ranije naveo, Ukrajinci i Makedonci.
Pandemija koronavirusa ostavila je tepke posledice po hotelijerstvo kako u svetu, tako i u Srbiji. Mnogi radnici napustili su branšu, ali i našu državu,a srpski hotelijeri prinuđeni su da rešenje traže u Indiji i Bangladešu.
Kako su srpski hotelijeri ranije naveli za beogradske medije, niske plate koje oni mogu da ponude mogu jedino da zainteresuju samo radnike u zemljama poput Indije i Bangledša, pa su sa nekim već u pregovorima.
Hotelima i restoranima nedostaje oko 15.000 radnika, tvrde predstavnici srpskih hotelijera.
Samo u prvih deset meseci ove godine u Srbiji je izdato 18.950 dozvola radnicima iz inostranstva. Među njima je najviše bilo radnika iz Kine – 7.637.
Nakon Kinezi, najbrojniji su radnici iz Rusije, Turske, Indije, Ukrajine i Severne Makedonije. Inače, broj stranih radnika u Srbiji je utrostručen od 2015. godine.
Uvoz stranih radnika uglavnom ide preko agencija, odnosno domaći privrednik s njom sve dogovara. Agencija obezbeđuje prevoz, smeštaj, broj, dozvole i ostalo.
Srpski privrednici uglavnom nemaju direktne obaveze prema stranim radnicima koje uvezu.
Inače kako je Stefan Šurlan ranije rekao za Nova.rs uvoz radne snage iz inostranstva donosi komplikacije i dodatne troškove, a procedura traje oko dva meseca.
U budućnosti stručnjaci očekuju da će Srbija sve više uvoziti radnu snagu i na taj način će se rešavati problem deficitarnih zanimanja u Srbiji.
Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel je na svečanosti povodom 60 godina od sklapanja sporazuma sa Turskom kojim je regulisan dolazak prvih radnika iz te zemlje u Nemačku izrazila zahvalnost svim ovim radnicima koji su došli.
Merkel je tada navela da je Nemačka postala snažnija i otvorenija zahvaljujući ljudima iz drugih zemalja i drugih kultura, koji su se odlučili na neizvesno putovanje u Nemačku. Danas u ovoj zemljo živi samo 2,8 miliona ljudi turskog porekla.
Inače, Nemačka demokratska Republika je sporazume o prijemu radnika po ugovoru imala sa Mozambikom, Vijetnamom i Kubom.
Bonus video – Pobuna u Linglongu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
