Ljubiša Stošić, rukovodilac voznog parka Poljoprivrednog fakulteta, počeo je štrajk glađu u sredu, 27. maja u 10 časova ujutru zbog, kako za portal Nova.rs kaže, mobinga i diskriminacije na poslu koju trpi od dekana Dušana Živkovića i njegove ljubavnice.
Reporteri našeg portala bili su u garaži u kojoj se Stošić nalazi, u kojoj namerava da ostane sve dok pomenuti dvojac ne povuče aneks ugovora, koji su mu dali da potpiše do petka, 29. maja.
Izmorenog lica, gladan i bez grejanja u pomenutoj garaži, Stošić nam je ispričao svoju priču od samog početka.
„Na fakultetu sam zaposlen od 27. novembra 2004. godine, pet godina sam radio kao vozač raznoraznih vozila i autobusa za fakultet, rukovodilac sam voznog parka. Ja sam jedan od radnika koji je prvi dolazio na fakultet, sve ispraćao i poslednji išao kući. Za mene nije bilo vikenda, uvek sam bio na raspologanju, 16 godina je sve bilo okej, sve ljude uvažavam, poštujem, cenim, ali kada je prof. dr Dušan Živković stupio na funkciju dekana, 1. oktobra 2018. godine, agonija kreće“, kaže Stošić.
Otkriva da je Živković „primorao četiri žene da daju otkaz“ i da je potom na njihova mesta „zaposlio svoju rodbinu i prijatelje“.
„Prvo je sekretaricu bivše dekanice odmah smenio i na njeno mesto doveo svoju prijateljicu bez javnog ili internog konkursa. Onda je mene pozvao ‘u četiri oka’ u par navrata da me pita da li sam ja njemu lojalan i da li ima moju podršku. Rekao sam mu da sam izuzetan profesionalac, da vredno, odgovorno i pošteno radim svoj posao, da od mene nikad neće čuti ni dobru, ni lošu reč o njegovom prethodniku. E, onda je malo bilo neko zatišje, nekih 20 dana“, kaže Stošić i navodi da je krenulo „iživljavanje“ nad drugom zaposlenom.
Reč je o šefici nabavno-tehničke službe koja je, prema rečima našeg sagovornika, bila primorana na raskid ugovora.
„Onda je usledio mobing. Kada dođe kod njega u kancelariju, on joj govori da je glupača, da je, ako još jednom zabrlja, gotovo. Bila je pirmorana da napusti fakultet. Na njeno mesto je zaposlio kumu svoje ljubavnice“, kaže Ljubiša.
Potom je uradio istu stvar kod internog revizora.
„Opet je dama u pitanju, isto je postupila i napustila fakultet, a njegova ljubavnica je preuzela to mesto. Ona je primljena pre četiri ili pet godina, a došla je iz Pogrebnog Beograd kao službenik za javne nabavke. Ovde vodi kadrovsku politiku, Živković to potpisuje, to svi znaju, ona je glavna na fakultetu“, priča Stošić.
Potom je, kako kaže, usledio četvrti slučaj primoravanja na otkaz. Takođe je žena u pitanju, a radila je na mestu menadžera za međunarodne odnose.
„Bio sam kod lekara pre 35 godina, na bolovanju nikad u životu. Postao sam im trn u oku jer je imao nameru da doveze nekog svog da ga vozi, a ja sam obavljao poslove rukovodioca i vozio dekana. Vršili su pritisak na mene, ona preko njega, hteli su da me izbace iz kancelarije u kojoj sam radio 12 godina. Ja sam prvi koji mu se suprotstavio, a inače poslednjih desetak godina imam problema sa kičmom, pola radnog vremena sam radio pod injekcijama. Kada sam mu se suprotstavio i kada sam otišao na bolovanje, da se posvetim malo sebi, pošto sam sve vreme sam samo na fakultet mislio, on je posle pet dana poslao dopis Domu zdravlja kako sumnja u moju bolest. To je krivično delo, jer moju dijagnozu možemo da znamo samo moj lekar i ja“, priča on.
Potom je zbog kičme otišao na bolovanje.
„Da nisam otišao na bolovanje, sad bih bio u invalidskim kolicima, silne terapije fizikalne, dva puta banja po 21 dan… Evo, i sad trpim bolove.“
Kada se vratio na posao od njega su tražili da, kako kaže, opere auto.
„Vraćam se na posao i posle desetak dana zove me gospodin, kum od prodekana za finansije, kojem su izmisli radno mesto, koje nikad nije postojalo na fakultetu, inženjer za kapitalne investicije i održavanje. On me zove telefonom i kaže mi da uzmem službeni auto i da operem dekanu auto, i da mu parkiram ispred fakulteta. Obavestio me je da sam ide službenim vozilom na put, za šta nije ovlašćen i nema pravo“, jada se Stošić i navodi da je odbio to da uradi jer mu zdravstveno stanje to ne dozvoljava, a i automobili su do tada prani u perionicama.
Potom je pisao izjavu referentu za bezbednost na radu, ali su mu skinuli 20 odsto od plate.
„Za vreme mog bolovanja gospođa ljubavnica, koju je u međuvremenu i postavio na mesto šefa nabavno-tehničke službe, izbacila mi je radni sto, računar, ormar sa mojim službenim dokumentima na hodnik, a ubrzo posle mi je obila i uzela ključeve od službenih vozila za koje sam ja zadužen… Napisao sam izveštaj pravnicima o tome, ali ništa… Insistirali su da perem kola i da ćemo, ako se dokažem kao dobar perač, da idemo ‘korak po korak’ na poslu.“
Zatim su mu promenili ugovor i dali mu mesto dispečera, da bi sada dobio nov ugovor, a to je da bude vozač kamiona u Radmilovcu.
„Rekao mi je da platu nekako moram da zaradim, a njegovi saradnici i tehničari dolaze na 2, 3 sata i dobijaju platu, ovo pričam zbog poreznika… U petak 22. maja mi je pripremljen novi ankes ugovora o radu, jedino meni od 500 zaposlenih na fakultetu gde se zbog kovida 19 ukida moje radno mesto na fakultetu i premešta me dekan na naše Ogledno dobro na Radmilovcu kao vozača C kategorije, kao vozača kamiona, a fakultet nikad nije imao kamion. Taj kovid je jedino moje radno mesto od 500 zaposlenih uništio, a da je to uradio virus, onda je trebalo da budu prodata sva vozila“, kaže Ljubiša.
On traži da se povuče aneks ugovora.
„Štrajkujem glađu jer tražim da povuku aneks ugovora koji je izmišljen samo za mene, ja taj aneks moram da potpišem do petka, inače ću da dobijem otkaz, ja ću da uložim tužbu sudu. Od kada sam počeo štrajk niko mi se nije javljao…“, kaže Ljubiša Stošić ističe još da je dekan svojoj ljubavnici priznao kompletan minuli rad, kao da je radila 25 godina, a ne samo četiri godine i da bi ona te pare trebalo da vrati.
Redakcija Nova.rs pokušala je da stupi u kontakt sa dekanom Dušanom Živkovićem. Probali smo da ga pronađemo u kabinetu, ali nismo uspeli. Kada smo pozvali centralu Poljoprivrednog fakulteta javila nam se žena koja nije želela da se predstavi, ali je rekla da “ baš jedva čeka da nas poveže sa dekanom“. „Sa velikim zadovoljstvom ću vam prebaciti vezu“, konstatovala je. Na naše pitanje da li ima nešto da nam saopšti, da li ima neka saznanja koja bi želela da podeli sa nama, ona je odgovorila da ima „svašta“ i da će „doći vreme kada će progovoriti, ali ne zbog nekog drugog, nego u svoje ime“. Nakon toga, na telefon u kabinetu dekana javila se njegova sekretarica, koja nam je odgovorila da je on trenutno na sastanku i da će mu preneti našu poruku i to da smo ga tražili.
Na mejl Poljoprivrednog fakulteta poslali smo je upit dekanu Živkoviću, ali odgovora još nema.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare