0
"Kada sam bolesna, najčešće donosim odluku da ne otvorim bolovanje", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) dvadesetsedmogodišnja Đurđa.
Zaposlena je u privatnoj firmi u Beogradu. Kao razlog za to da radi i kada je bolesna navodi višesatno čekanje kod lekara i to što bi je na kraju meseca sačekala umanjena plata.
„Kod nas su toliko mala primanja i male zarade da odbijanje 35 odsto za odlazak na bolovanje svakom građaninu ove zemlje i te kako znači“, objašnjava za RSE predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić.
Zakon o radu u Srbiji podrazumeva umanjenje plate od 35 odsto za period kada je korišćeno bolovanje, osim u slučajevima povrede na radu.
Prema podacima Eurostata, Srbija je pri dnu lestvice kada se poredi sa državama Evropske unije (EU) po broju zaposlenih na bolovanju. Podaci za poslednji kvartal 2022. pokazuju da je na bolovanju bilo 5,9 odsto zaposlenih.
Manji broj zaposlenih na bolovanju zabeležile su samo Bugarska, Grčka i Rumunija.
Primera radi, u susednoj Hrvatskoj taj procenat iznosi devet odsto, dok je Finska rekorder po broju onih koji su koristili odsustvo usled bolesti – 14,8 odsto, dva i po puta više od Srbije.
Podacima Eurostata nisu obuhvaćene druge države Zapadnog Balkana.
Četrdesetjednogodišnji Filip iz Beograda za RSE navodi da na bolovanje ide retko, jer je retko kad i bolestan.
Kako kaže, „malo olabavi sa poslom“ tih dana.
„Koliko sam loše, srazmerno tome radim. Poslodavac ima razumevanja“, podelio je svoje iskustvo Filip.
Beograđanka Tanja Vidojević za RSE kaže da kada ima zdravstveni problem, koristi bolovanje.
„Poslednji put sam bila na bolovanju kad sam slomila nogu, morala sam da budem na bolovanju. To je podrazumevalo duži oporavak i rehabilitaciju“, navela je ona.
Kaže da nije imala problema sa pravdanjem bolovanja.
Poslanici su u oktobru izglasali izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju po kom izabrani lekar može da otvori bolovanje u maksimalnom trajanju od mesec dana, nakon čega pacijent mora da ide na komisiju.
Pre tih izmena, lekar je mogao da prepiše bolovanje u trajanju do dva meseca, u zavisnosti od zdravstvenog problema i brzine oporavka.
Skraćivanje bolovanja koje može da prepiše izabrani lekar ne odnosi se na tek operisane, onkološke pacijente i trudnice.
Četrdesetpetogodišnji Ivan je preduzetnik. Bolovanje retko koristi, a kada se ne oseća dobro, kako kaže, ostane kod kuće dan-dva.
Na pitanje da li ista pravila važe i za njegove zaposlene, Ivan je naveo:
„Kako prema sebi, tako i prema zaposlenima. Kod mene nema zloupotreba, imamo fer odnos. To bi se odmah videlo.“
Ministarstvo zdravlja Srbije na čelu sa Danicom Grujičić izmene je predložilo kako bi se „smanjila lažna bolovanja“.
Izmene zakona naišle su na oštru kritiku sindikata, koji su insistirali na podacima koji ukazuju da građani Srbije ne koriste često bolovanje.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) objavljenim u pojedinim medijima, u prošloj godini je izvršeno oko 2.500 provera bolovanja, od kojih je u 300 slučajeva, odnosno 12 odsto, otkrivena nepravilnost.
RFZO do zaključenja teksta nije odgovorio na upit RSE o broju izvršenih provera za 2022. i 2023. i o detaljima eventualnih nepravilnosti.
Obrazloženje vlasti sindikati smatraju neopravdanim.
Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović ocenio je za RSE da sve ređe izostajanje sa posla, pa čak i zbog bolesti, nije motivisana visokim zaradama, bonusima i dobrim položajem zaposlenih.
„Zaposleni u Srbiji su u velikom strahu, pre svega od gubitka posla“, naveo je Mihajlović.
Pored umanjene zarade za period proveden na bolovanju, kako kaže Mihajlović, gube se i bonusi za radni doprinos i druge stimulacije koje daju poslodavci, tako da taj iznos u zbiru može iznositi i više od 50 odsto redovne plate.
„Upravo zbog toga se radnici odlučuju da dolaze bolesni na posao, odlučuju da se ne javljaju svom lekaru i ne počinju da se leče na vreme“, zaključio je on.
Prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, nove izmene zakona dodatno će opteretiti zdravstveni sistem u Srbiji.
Koristi od skraćivanja bolovanja, ocenjuje, neće imati ni poslodavci, već isključivo država, odnosno RFZO.
„I do sada je poslodavac plaćao bolovanje za prvih 30 dana. Ovde je samo doneta ova odluka da bi se rasteretio Republički zdravstveni fond i da on ne mora da plaća taj drugi mesec (bolovanja)“, rekla je Savić.
Ministarstvo zdravlja do zaključenja teksta nije odgovorilo na upit RSE da prokomentariše kritike na račun izmena zakona.
Činjenica da se u Srbiji bolovanje ne uzima često iz ugla poslodavaca „jedan je od retkih pozitivnih pokazatelja“, kaže za RSE predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Međutim, on ocenjuje da je do toga verovatno došlo zbog restriktivnih mera, poput umanjenja naknada kad je neko na bolovanju.
„Mnogi se ustručavaju, pokušavaju da skrate bolovanja, ne bi li imali neumanjene zarade“, kaže Atanacković.
On ističe da sa ekonomske strane poslodavci „ne vide neku značajnu razliku“.
„Do sada je bilo prvi mesec dana plaća poslodavac, a posle toga drugi plaća zdravstveni fond. Sada ovom promenom je ispalo da nema plaćanja zdravstvenog fonda dok taj zaposleni ne prođe komisiju“, pojasnio je Atanacković.
Kada je reč o zloupotrebama bolovanja, prema njihovoj evidenciji, one su česte u vreme poljoprivrednih radova ili berbi kod zaposlenih koji se bave dodatnim poslovima.
Da će skraćenje perioda bolovanja koji može prepisati izabrani lekar opteretiti zdravstveni sistem smatra i Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu i stručnjak za domaće radno pravo.
„Reč je o vrlo čudnom rešenju. Pojedine zemlje koje su ranije primenile taj princip su odustale od skraćenja rokova, iz razloga što to podrazumeva maltretiranje pacijenata i preopterećenost zdravstvenog sistema i komisija“, ocenio je Reljanović.
On je naveo da se time praktično ograničavaju prava radnika, dok poslodavci nemaju nikakve koristi od izmena zakona.
„Put koji smo prošli od devedesetih do danas ličio je na gutanje kuvanih žaba. Malo po malo situacija je prelazila sa lošeg na gore i kako se menjalo zakonodavstvo tako su i ograničavana radna prava“, rekao je Reljanović.
Podaci Eurostata ukazuju da Srbija u odnosu na države Evropske unije ima minimalna izdvajanja za bolovanje i zdravstvene beneficije – 361 evro godišnje po glavi stanovnika.
U državama EU ti iznosi variraju – od 416 evra u Bugarskoj do 5.409 evra u Luksemburgu.
Zakonom o budžetu za 2024. godinu predviđena su ukupna izdvajanja za zdravstvo od 31,6 milijardi dinara (oko 270 miliona evra).
Od toga je 8,5 odsto predviđeno za naknade za zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija tokom održavanja trudnoće.
Budžet za zdravstvo u narednoj godini gotovo je identičan onom iz 2023. godine, iako su predstavnici vlasti najavili značajna ulaganja u taj sektor.
BONUS VIDEO Ne smemo na bolovanje zbog straha od otkaza: Fabrike utiču na lekare da ne izdaju medicinsko odsustvo zaposlenima?