4
Do kraja meseca Srbija će postati bogatija za još dva laureata književnih nagrada. Jedna je NIN-ova, koja se dodeljuje po 71. put, a druga "Beogradski pobednik" koja će biti uručena četvrti put. Već naredne nedelje svekolika javnost saznaće koji su romani ušli u finale izbora za NIN-ovu nagradu, čiji će dobitnik biti saopšten 27. januara, kao i ona dela koja su od 28 u široj, ušla u užu selekciju za "Beogradskog pobednika".
Jedan od pisaca koji je uvršten u uži izbor za NIN-ovu nagradu, kao i širi za „Pobednika“ jeste Muharem Bazdulj s delom „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“, književnik koji je od 2020, uz još 17 kolega, zagovarao bojkot priznanja kojeg dodeljuje beogradski nedeljnik. Nije samo, kao što smo već pisali, Bazdulj ovoga puta odustao od bojkota, već i Dejan Stojiljković koji je posle gotovo pet godina konkurisao za NIN-ovu nagradu s romanom „Serafim“.
Taj potez već je obrazložio za Nova.rs time da su umesto „stručno i moralno nekompetentnih ljudi“ u žiriju sada ličnosti čija se kompetencija ne može dovoditi u pitanje. I dok je „Serafim“ taj isti žiri uvrstio u širi izbor za 71. NIN-ovu nagradu, Stojiljkovićevo delo nije ušlo u užu selekciju od 10 romana. Uprkos tome književnik Dejan Stojiljković naglašava za Nova.rs da, kada je objavljeno da je „Serafim“ ušao u širi izbor, prodaja knjige je „skočila“, što mu je i bio cilj. Ne žali, dodaje, što je prekinuo bojkot:
– I prošli put sam vam rekao da ću biti zadovoljan ako moja knjiga uđe u širi izbor. Pročitao sam obrazloženje NIN-ovog žirija za deset romana u užem izboru, u kom je i ono za delo, nažalost pokojnog, Gorana Petrovića „Palata“ koje sam pročitao čim je izašao. Mislim da je ta knjiga remek-delo kakvo se piše jednom u 30 godina. Za mene je to roman godine. Nisam čitao sve romane koji su prošli dalje, osim „Laguninih“. Krivo mi je što Goran Marković nije prošao dalje, jer mi se njegov „Zavod“ svideo. Ima tu još dobrih knjiga, ali „Palata“ je moj favorit. Naravno, ne želim da utičem na žiri, ali mislim da bi Goran, ne samo zbog toga što sam ga poznavao i bio mi je uzor, mogao da dobije nagradu. Posredi je izvanredna knjiga o Beogradu, o Despotu Stefanu Lazareviću, nisam skoro čitao takav roman domaćeg pisca.
Na našu opasku da bi bio kuriozitet da roman jedinog pisca već ovenčanog NIN-ovom nagradom, koji je posthumno objavljen, dobije nagradu, Stojiljković kaže:
– Da, ali žiri je obrazložio da je Goran predao rukopis pre smrti, što je u skladu s propozicijama konkursa. Osvrćem se isključivo na kvalitet dela. Ljudi često greše kad su nagrade u pitanju. Ne dobijaju ih pisci već romani. A „Palata“ je izvanredna knjiga.
Upitan da li će i ubuduće ostati pri okončanju bojkota NIN-ove nagrade, pisac odgovara:
– Trenutno ne vidim razlog da se nastavi s bojkotom. Moji razlozi za bojkot su bili vrlo praktični, iako su, kada smo ga pokrenuli, neki sve podigli odmah na politički nivo i nas 18 pisaca nazvali „elitom srpskih nacionalista“ koja je uz vlast, što veze s istinom nema. Kad je nas 18 počelo da bojkotuje NIN-ovu nagradu unapred se znalo ko će biti dobitnik. Čitava dva meseca pre proglašenja laureata znalo se da će je dobiti Saša Ilić. I dobio ju je. Sledeće godine Branko Kukić, kao član žirija, da nagradu Svetislavu Basari koji mu je kum i to za roman u kom je jedan od likova. Ako to nije korupcija ili nepotizam, ne znam šta je?! Sada toga nema ni u naznakama. Novi žiri je vrlo stručan, s tim što ću ja uvek odbiti da igram nameštenu utakmicu. Čini mi se da sudije sada rade regularno. Ako primetim neregularnosti, ako neko iz žirija da nagradu svom kumu ili deverčiću, e onda možemo opet da pričamo o bojkotu – izričit je Dejan Stojiljković.
I dok Muharem Bazdulj nije odgovarao na naše pozive, šta je s ostalim piscima koji su svojevremeno zagovarali bojkot NIN-ove nagrade? Vladimir Kecmanović, jedan od inicijatora bojkota, takođe nije odgovarao na naše pozive. Još jedan bojkotaš Slobodan Vladušić nije želeo da se javno izjašnjava da li je i dalje u bojkotu, s obzirom da, kako nam je rekao, „odavno nije objavio roman“.
A književnik Igor Marojević više puta je u razgovorima za Nova.rs isticao kako je „bojkot bio prvi istinski snažan udarac NIN-ovoj nagradi“ kao i da je iznedrio dva nova književna priznanja. A sada za Nova.rs kaže:
– Po mom saznanju i osećanju, bojkot i dalje postoji. Hoće li i koliko još trajati mislim da zavisi ne samo od preostalih bojkotaša nego i od žirija – ističe Marojević.
Jedan od 18 pisaca, koji su pozvali na bojkot NIN-ove nagrade, bio je i akademik Miro Vuksanović. Iako, kako književnik naglašava za Nova.rs, nema običaj da potpisuje „grupne izjave“, u bojkot NIN-ove nagrade ušao je zbog „ličnog odnosa prema tadašnjem žiriju“:
– To nije bio moj stav prema nagradi. Nas je potpisnika bilo 18, ali svako od nas je imao svoj motiv i razlog zbog čega je to uradio. NIN-ova nagrada je institucija. Znak je srpske književnosti, odnosno romana 20. veka. I to niko ne može da spori. Međutim, u Beogradu sada imamo tri nagrade za najbolji roman. Pored NIN-ove, tu su i „Beogradski pobednik“ i „Vladan Desnica“. To sve ima neki politički kontekst – priča Vuksanović.
A i sada su, po sudu književnika, nagrade toliko umnožene da se to može tumačiti i kao „nepristojnost“.
– Pogotovo, kada se nagrade sada dele po kružocima, klanovima, u strankama, a književnost je zapostavljena. To obesmišljava čitavo nagrađivanje. U sadašnjem trenutku mislim da nagrade nanose štetu našoj književnosti. Kaže se često – imao je odličnu knjigu, ali to nije njegov žiri. Kakva je sada situacija, trebalo bi da bude zadovoljniji onaj pisac kog nije „pogodila“ nijedna nagrada, nego onaj ko ih je dobio 50. A govorim to kao neko ko ima te nagrade.
NIN-ova nagrada je, podseća Miro Vuksanović, ustanovljena 1954. godine u doba velike Jugoslavije.
– Ondašnji žiri je rekao da je sa velikim zadovoljstvom pročitao svih 18 romana. I NIN-ova nagrada je, uz sve ostalo, značajno doprinela da se broj romana umnoži u srpskoj književnosti. Ali, već na samom početku imala je politički znak. Nije nagradu dobila Andrićeva „Prokleta avlija“, nego „Koreni“ Dobrice Ćosića. I tu je „zamesio“ stvar Mihiz zato što je rekao da „Prokleta avlija“ nije roman. Ondašnjoj vlasti je i bilo draže da je dobije prvoborac, nego onaj ko je bio ambasador u Berlinu – kazuje Miro Vuksanović i pominje jedan recentan primer, doduše nevezan za ovo književno priznanje:
– Dragan Velikić, pisac koji ima dve NIN-ove nagrade ne može da dobije nacionalnu penziju. A zašto? Jer pripada nekoj drugoj Srbiji i napada režim. Tako je ovde oduvek. Od kada NIN-ova nagrada postoji uvek je nosila političku konotaciju. I sada je ima, bez obzira kakva će odluka biti. Jer, NIN je sada sasvim drukčiji. Mislite li da bi isti ishod bio kada bi nagradu dodeljivao „Radar“ i sadašnji NIN? Verujte da ne bi!
Bonus video: Stevo Grabovac
