3
Vazduh u Srbiji je tokom 2022. godine bio još zagađeniji nego prethodne, a prvi dani januara pokazuju da je trend udisanja fine prašine, koja se lepi za pluća i prodire u krvotok, nastavljen. Nada da bi u tek započetoj godini vazduh iznad Srbije mogao češće da bude bezbedan po zdravlje daje nedavno usvojen Program zaštite vazduha. Za ovaj program, međutim, u budžetu nisu izdvojena sredstva, a kadrova koji bi trebalo da ga sprovode je premalo, pa sagovornici lista „Nova“ brinu šta će se dogoditi u praksi.
Od ukupno 46 stanica na kojima država meri kvalitet vazduha u realnom vremenu, u prva četiri dana ove godine do prekoračenja dozvoljenih vrednosti PM10 čestica došlo je na osam – u Kosjeriću, Kragujevcu, na dve u Nišu, u Novom Pazaru, Pirotu, Užicu i Valjevu, dok je trodnevno prekoračenje zabeleženo na još 31, pokazuju podaci aplikacije xEco Vazduh. Analize takođe pokazuju da je tokom prošle godine u Užicu i na dva mesta u Beogradu vazduh drastično pogoršan, za 50 odsto, dok su sva zabeležena poboljšanja bila jako mala.
Čist vazduh košta 2,6 milijarde evra
Pozitivna stvar koja se dogodila tokom protekle godine jeste usvajanje Programa zaštite vazduha u Srbiji sa akcionim planom za period od 2022. do 2030 godine. Glavni cilj ovog dokumenta je smanjenje štetnih uticaja na zdravlje usled izlaganja zagađenju vazduha i usklađenje sa propisima Evropske unije. To u praksi znači manje emisija sumpor-dioksida za 92 odsto, azotnih oksida za 61 odsto, kao i sitnih čestica – PM10 za 51 i PM2,5 za 58 odsto.
Kako bi se stiglo do željenih rezultata procena je da do 2030. godine treba izdvojiti 2,6 milijardi evra, od čega bi najveći deo trebalo da finansiraju domaćinstva (na primer, prilikom kupovine efikasnijih i manje zagađujućih automobila i grejnih tela), investitori – javna ili privatna preduzeća i poljoprivrednici.
U planu je da država učestvuje sa nešto više od 400 miliona evra, uglavnom kroz subvencije za zamenu privatnih ložišta i automobila koji ne ispunjavaju Euro 6 standard.
Puno posla, malo ljudi, još manje vremena
„Ovim dokumentom je postignut konsenzus između države, stručne javnosti i nevladinog sektora. Sad u zvaničnom dokumentu piše da je vazduh u Srbiji zagađen, da zbog toga u zemlji godišnje prevremeno umre 11.000 građana – oko toga više nema diskusije. Postavljeni ciljevi i mere su dobri, treba ih samo treba sprovesti u delo, a tu nastaju problemi“, kaže za list „Nova“ Dejan Lekić, autor aplikacije xEco Vazduh.
Prvi problem je sam datum usvajanja. Vlada je Program zaštite vazduha, koji je trebalo da se primenjuje od početka 2022. godine usvojila tek 8. decembra, samo dan pre usvajanja Budžeta za 2023, zbog čega nije bilo vremena da se tu nađu sredstva za njegovo sprovođenje.
„Godina 2022. je već izgubljena, a bez sredstava ništa neće biti urađeno ni naredne. U Programu eksplicitno piše da su troškovi lečenja posledica zagađenja manji od troškova smanjenja zagađenja. Nemojte da lečite građane (koji će se razboleti), nego lečite vazduh. Počnite juče“, kaže Milenković i
podvlači da je za rešavanje problema privatnih ložišta, saobraćaja i industrijskog zagađenja zahteva novac, zakonsku podlogu i vreme koje ne smemo da bacamo.
Uz to su neophodni i stručni kadrovi koji će sprovoditi mere i pratiti dobijene rezultate. Njih je, kaže Lekić, premalo.
„Znate li koliko Agenciji za zaštitu životne ima ljudi u Grupi za kvalitet vazduha? Troje. To je za celu Srbiju. Grad Lion u Francuskoj ima 24 ljudi koji se bave kvalitetom vazduha samo u tom gradu. Grad Beograd u toj grupi ima devetoro ljudi“, objašnjava Dejan Lekić.
Smanjenje emisija iz privatnih ložišta i industrije ključna mera
Zamena šporeta u domaćinstvima novim, efikasnijim kotlovima na biomasu ili toplotnim pumpama jedna je od ključnih mera za smanjenje čestičnog zagađenja. Za to su u celoj zemlji predviđene subvencije od 50 odsto, a za pet jako zagađenih gradova – Beograd, Niš, Kragujevac, Užice i Valjevo od 80 do 100
odsto.
Ognjan Pantić iz Beogradska otvorene škole (BOŠ) smatra da je ova mera dobra i neophodna, ali da pri određivanju visine subvencije prvenstveno treba uzimati u obzir materijalni status građana.
„Nekome 50 odsto za zamenu šporeta ne znači mnogo jer drugu polovinu nema, a nekome ne treba ništa. Veće subvencije treba dati najsiromašnijima. Dosadašnje iskustvo pokazuje i da građani treba da budu bolje obavešteni – da znaju da mogu da dobiju subvencije, gde treba da se jave, da procedure budu jednostavne, ali i da im se objasni da „Smederevac“ zagađuje“, kaže naš sagovornik.
Kao slabu tačku dokumenta vidi i polazne osnove za energetiku.
„Plan polazi od toga da se postojeći zakoni poštuju. Termoelektrane godinama ne poštuju Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP), prekoračenja sumpor-dioksida su godinama višestruko prekoračene i ništa nije učinjeno da budu manje“, objašnjava Pantić da EPS mora dosta toga da uradi da bi stigao do poštovanja zakona.
Lekić na kraju poručuje da to što u budžetu nisu izdvojena sredstva donosioce odluka ne sprečava da počnu sprovođenje mera. “Postoji budžetska rezerva, postoji revizija budžeta. Sad treba javnosti da predstave ono što se zove road map – to ćemo da uradimo do juna i preuzimamo odgovornost da će dati
određene rezultate do februara sledeće godine. Dajte da čujemo te reči“, kaže.
Koje aktivnosti planira da sprovede u ovoj godini radi poboljšanja kvaliteta vazduha i na koji način će obezbediti neophodna sredstva u budžetu, pitali smo Ministarstvo zaštite životne sredine. Iz ovog ministarstva smo dobili isti odgovor koji smo dobijali čitave prošle godine – nikakav.
Osam mesta sa više od 100 dana zagađenja
Otvoreni podaci pokazuju da je tokom prošle godine više od 100 vazduh bio zagađen u Užicu, Popovcu, Valjevu, Novom Pazaru, Smederevu, Zemunu, Kosjeriću i Pirotu. Poslednjih pet, isključujući Zemun, nisu među gradovima koje Program prepoznaje kao najzagađenije, a u njima je svakako potrebna hitna i
obimna intervencija kako bi se kvalitet vazduha doveo ne zdravstveno bezbedan nivo.
20 odsto smrti od dijabetesa i kancera u Srbiji povezano sa zagađenjem
Studija Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona pokazuje da od svih preminulih u Srbiji usled hronične opstruktivne bolesti pluća zagađenju vazduha kao uzroku može se pripisati 23%; od svih preminulih od dijabetesa zagađenom vazduhu pripisuje se 20%; kod preminulih od ishemijske bolesti srca 20%; kod preminulih od raka pluća 19%; kod umrlih od šloga 18%; kod umrlih od infekcije donjih respiratornih puteva 15% i ono što posebno zabrinjava – 9% od svih smrti dece u prvom mesecu života.
Bonus video: Volite li da dišete? Hoćete li da dišete punim plućima? Kesić razorio premiijerku Brnabić zbog nastupa na RTS-u
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
