0
Istraživanje Demostata pokazalo je da za nabavku 28 proizvoda za domaćinstvo u zavisnosti od toga u kom trgovinskom lancu pazarite treba da izdvojite od šest do sedam hiljada dinara. Najjeftinija korpa, prema njihovoj računici bila je u DIS-u, a najskuplja u Maxi marketima, ali, prema rečima Mirjane Stevanović iz Demostata, to ne znači da je u najjeftinijem lancu sva roba jeftinija nego u onom najskupljem. Dodaje da su potrošači u Srbiji potpuno nezaštićeni i da praktično ne postoji regulator na tržištu koji bi propisao kolike mogu da budu marže.
Svakodnevno sabiramo, zagledamo, preračunavamo, nekada se i čudimo, ali glavni utisak je da na male nabavke za domaćinstvo odlazi sve više novca. Tražeći odgovor na pitanje koliko košta mala kućna nabavka, Demostat je došao do rezultata da ćete za kupovinu 28 proizvoda najjeftinije proći u DIS-u gde je korpa koštala 6.045,16 dinara, a da je naskuplji Maxi, jer korpa namirnica košta 7.019,45 dinara.
Mirjana Stevanović iz Demostata za N1 kaže da to, međutim, ne znači da će potrošači u jednom lancu naći svu robu jeftiniju.
“Ono što je zanimljivo je da u najjeftinijem lancu nije sva roba jeftinija nego u onom najskupljem. Nego imaju grupe proizvoda koje su jeftinije, ali i grupe koje su skuplje. I sada vi pođete tragom onih jeftinijih, da malo kućni budžet osvežite. Ali umesto toga vas dočekaju i one skuplje cene”, navela je ona.
PROČITAJTE JOŠ:
Da bi platio optimalnu cenu robe, kupac, prema njenim rečima mora da obilazi nekoliko prodavnica u potrazi za jeftinijim proizvodima, što je, kako ocenjuje, nemoguće.
“Ono što ja moram da kažem to je da su kod nas potrošači potpuno, potpuno nezaštićeni i da praktično ne postoji regulator na tržištu koji bi propisao kolike mogu da budu marže. Jer jedna je stvar, formiranje cena prema onim stvarnim troškovima koje trgovac ima. A druga stvar je da se on prilagođava tržištu i da vidi da ovo može da prođe sa ovom cenom. A država to može da uradi kao što je uradila, recimo, kod lekova. Ograničila je maržu”, kaže sagovornica N1.
Stevanović podseća da smo imali optužbe za kartelsko udruživanje, ali da ne znamo rezultat toga.
“O tome se zaćutalo. Ja mislim da su prvo lanci odgovorili. To je bila procedura, otprilike. E sad šta je posle toga bilo? Niko se ne oglašava, niko ništa ne priča. Verovatno je postupak još u toku. A zašto toliko traje? I za to nema objašnjenja. Po meni, kad se razvuče toliko dugo, zapravo je tu reč o razlačenju postupka da bi se izgubilo interesovanje, da se ni u koga ne bi uprlo prstom ili slično“, objašnjava ona.
Komentarišući junsko poskupljenje hrane od 6,7 odsto, među kojima je najviše poskupelo voće, čak 30 odsto, ona ističe da je to proizvod klimatskih uslova koji se ponavljaju iz godine u godinu, te da očigledno više ne možemo da računamo na idealne vremenske prilike.
“Pritom se ništa ne radi na tome da se, recimo, poljoprivrednicima obezbedi dostupnost vode. Ne radi se ništa na tome da se obezbedi bolja dostupnost semenima onih sorti koje mogu da podnesu te teške klimatske prilike i ja se bojim da ćemo mi imati sve skuplju i skuplju hranu i da ćemo je sve više jesti iz uvoza”, kaže Stevanović.
