31
Na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu, osim na nadstrešnici, koja je 1. novembra pala i usmrtila 14 ljudi, izvođeni su ozbiljni radovi, čija bezbednost sada, prema rečima stručnjaka, mora biti ispitana. Glavnoj svesci, koja je i jedan od najvažnijih dokumenata ovog projekta, a u koju smo imali uvid, međutim, nedostaju podaci o radovima na nadstrešnici, koja je očigledno u najmanju ruku sanirana tokom rekonstrukcije stanične zgrade. Iako se nadstrešnica srušila, u zaključku sveske stoji da „predviđeni radovi ne ugrožavaju stabilnost postojećeg objekta“.
Portal Nova.rs došao je do Glavne sveske projekta, u kojoj se u dokumentaciji na 1.100 strana, na nekoliko mesta opisuju radovi na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Prema podacima iz Glavne sveske, naručilac projekta je konzorcijum kineskih firmi China Railway International Corporation Ltd. i China Communication Construction Company Ltd. (CCCC), a za glavnu Železničku stanicu u Novom Sadu zadužen je Saobraćajni institut CIP, dok je investitor Infrastruktura železnice Srbije.
U delu ovog ozbiljnog projekta, koji pre svega podrazumeva rad na zgradama železničkih stanica i pruga, ističe se i „Projekat konstrukcije, rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade u stanici Novi Sad”.
U njemu se navodi da je bila u planu zamena horizontalnih nosača staklene fasade na centralnom delu objekta, glavne zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.
“Zamenom staklenih površina i aluminijumske bravarije, na staklenoj fasadi objekta, izvršena je i zamena čeličnih horizontalnih nosača, koji nose tu fasadu, odnosno koji opterećenje od vetra na staklenu fasadu, prenose na armirano betonske stubove sa unutrašnje strane objekta”, piše u Glavnoj svesci.
Projektant za ove radove je Saobraćajni institut CIP d.o.o., kao i za brojne druge, poput projekta betonske konstrukcije dogradnje pothodnika u stanici Novi Sad, kao i projekta konstrukcije izgradnje i rekonstrukcije zgrade elektrovučne podstanice, ali i peronskih nadstrešnica.
“Problem je što mi ne znamo šta je tačno rađeno na tom delu objekta koji je pao. Nadležni tvrde da nije rađena rekonstrukcija, ali je jasno da su dodali nove elemente, a da je zgrada otvorena bez upotrebne dozvole. Sad sve mora da se prekontroliše, ispita, svaki delić objekta. Takođe, mora se imati u vidu izvorni projekat, da se vidi da li zgrada uopšte ima nosivost koju je imala onda kad je izgrađena”, objašnjava za Nova.rs Ana Ferik Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada.
Osim radova na glavnoj nadstrešnici, prema podacima iz Glavne sveske, rađene su i peronske nadstrešnice, kao i one na podzemnim prolazima.
U zapisima koji se odnose na staničnu zgradu u Novom Sadu, piše da je objekat u građevinskom smislu u dobrom stanju. Međutim, da se usled višegodišnjeg neodržavanja, uočavaju oštećenja na fasadi, krovu i u enterijeru, pa su potrebne intervencije: zamena stolarije i bravarije, ugradnja zidzavese, zamena i sanacija postojećih podova, sanacija ravnih krovova, ograda, ugradnja plafona, ugradnja dva električna putnička lifta, izrada nove galerije u vestibilu, sanacija fasade od prirodnog kamena i izrada od veštačkog kamena.
U jednom od zaključaka projekata ove stanične zgrade, stoji da je „objekat u konstruktivnom smislu u dobrom stanju i vizuelnim posmatranjem ne uočavaju se oštećenja koja bi uticala na stabilnost objekta”.
Prema podacima iz Glavne sveske, u objekat Železnike stanice ugrađeno je 17 vrsta različitog kamena. Fasada je obložena velikim delom belim mermerom po dostupnim podacima iz Aranđelovačkih rudnika – Venčac. Parapeti sprata su obloženi sivim mermerom. Zidovi prizemlja peščarom. Fasada krila B ka trgu je staklena.
“Fasada je oštećena usled atmosferskuh i mehaničkih uticaja. Na pojedinim mestima je došlo do otpadanja kamenih ploča i maltera. Na objektu su originalni drveni i metalni prozori, vrata i pregrade zastakljeni jednostrukim staklom. U lošem su stanju i ne zadovoljavaju u pogledu energetske efikasnosti”, piše u svesci projektanata.
Na peronima železničke stanice postoje nadstrešnice koje, zbog svoje male visine ne zadovoljavaju prolazne gabarite vozova koji će posle rekonstrukcije pruge, tuda saobraćati, pa moraju biti uklonjene, stoji u ovom dokumentu.
“Umesto postojećih biće postavljene nove nadstrešnice, čiji će se stubovi nalaziti na mestima postojećih, oslonjene na postojeće atmirano betonske temelje. Prilikom uklanjanja postojećih nadstrešnica njihovi stubovi će biti isečeni do gornjeg ruba temelja”.
U okviru ovog kompleksa, u skladu sa tehnološkim projektom, kako stoji u svesci, na pet perona predviđaju se nove peronske nadstrešnice.
„Peronska nadstrešnica je u celosti projektovana kao čelična konstrukcija“.
Iako se u Glavnoj svesci nigde ne pominje zasebno rekonstrukcija glavne, betonske nadstrešnice, na snimcima i fotografijama iz perioda rekonstrukcije zgrade, ali i prema mišljenju stručnjaka, jasno je da je ona sanirana i da su na njoj izvodili brojne radove.
Takođe, vlast poriče da su na nadstrešnici rađene bilo kakve izmene, pa je tako odlazeći ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je juče podneo ostavku na ovu funkciju, neposredno posle tragedije besramno izjavio da „nadstrešnica nije bila rekonstruisana“.
Međutim, nakon njegove izjave, na sajtu gradnja.rs došlo je do nekoliko izmena tekstova o radovima na ovoj stanici, a pojavio se i snimak koji ukazuje na to da se na nadstrešnici radilo pre nekoliko meseci.
Takođe, inženjer geologije Zoran Đajić, koji je do marta 2023. radio na rekonstrukciji zgrade ove Železničke stanice, potvrđuje radove na nadstrešnici.
“U prvoj fazi je rađena reparacija keramike koja je bila na plafonskom delu i rađeno je samo šminkanje te nadstrešnice. U drugoj fazi, tokom rada na fasadi zgrade i rada na rekonstrukciji kamene obloge, poslao sam u martu 2023. jedan izveštaj izvođačima i svi su dobili te izveštaje od ministarstva pa na dole, u kome sam tražio da se sa pročelja zgrade skinu mermerne ploče i da se proveri kakva je podloga ispod tih mermernih ploča, da se podloga reparira i da se stave nove mermerne ploče, što je inače bilo predviđeno projektom“, izjavio je on u razgovoru za N1.
O radovima na samoj nadstrešnici se može videti u zasebim projektima, kažu stručnjaci.
“Jedino kod projektanata se može videti da li je prilikom rekonstrukcije cele zgrade i nadstrešnica bila predviđena za radove. Ona je sastavni deo zgrade, pa ne mora biti odvojena od objekta. Treba videti da li postoje projekti u kojima su crteži, jer tekstom ne bude sve rečeno onako kako grafički prikaz predstavi ”, kaže Ferik Ivanovič.
Pročitajte još:
31
0
1
36
U konačnom zaključku projekta zgrade Železničke stanice, stoji da „Predviđeni radovi ne ugrožavaju stabilnost postojećeg objekta, kao ni autentičan izgled objekta”.
Takođe, u Glavnoj svesci piše da je objekat stanične zgrade Novi Sad jedan od kapitalnih objekata, ne samo saobraćajne infrastrukture, nego i nasleđe moderne arhitekture socijalističkog perioda, i od značaja je za istoriju arhitekture i urbanistički razvoj Novog Sada tog vremena. Izgrađen je 1964. godine po projektu arhitekte Imre Farkaša kao jedan od najvećih arhitektonskih i graditeljskih poduhvata kojim je obeleženo posleratno razdoblje. Objekat železničke stanice je dobro koje uživa prethodnu zaštitu, takođe je stavljen na popis svetske moderne baštine 2017 godine.
Podsetimo, nakon nezapamćene tragedije, koja se dogodila u petak, 1. novembra, pod tonama betona, stakla i železa “nerekonstruisane” nadsrtešnice poginulo je četrnaestoro ljudi, a troje mladih još se bore za život u Kliničkom centru Vojvodine.
***
BONUS VIDEO: Stručnjaci demantovali vlast nakon tragedije u Novom Sadu