3
Od većeg broja vozila u gradskom prevozu preko boljih uslova rada u predškolskim ustanovama, ali i ozbiljnije kontrole poštovanja mera u trgovinama i ugostiteljskim objektima, niz je stvari koje je grad Beograd mogao da uradi da učini efikasnijom borbu protiv epidemije koronavirusa.
Kada se u Beogradu priča o mogućim žarištima jedna od prvih stvari na koju mnogi pomisle je gradski prevoz.
Mada je više puta najavljivano da će na ulicama biti dovoljan broj vozila da bi u njima mogla da se poštuje propisana distanca, situacija na terenu, posebno u špicu i na pojedinim linijama, pokazuje da to obećanje nije realizovano ili bar ne u toj meri u kojoj bi imalo efekta.
Kada je krajem novembra došlo do skraćivanja radnog vremena poslovnih i ugostiteljskih objekata, Gradski štab je najavio da će popodnevni špic biti produžen jer se u tom periodu očekuje veći broj putnika, odnosno onih koji se vraćaju s posla.
Međutim, predstavnici Sindikata GSP „Centar“ više puta su upozorili da produženje špica ne rešava ništa pošto je time određenim vozilima samo za sat ili dva produženo radno vreme, a istovremeno se povećao broj onih koji se u tom periodu vraćaju s posla.
Bez obzira što se delom smanjio broj putnika, pošto je izvestan broj građana opet počeo da radi od kuće, svakog radnog dana možete se uveriti na beogradskim ulicama da je na pojedinim linijama, posebno u špicu, još uvek gužva u vozilima i da tada često nema govora o poštovanju propisane distance.
Ako sa prevoza krenemo da sledeće oblasti za koje je zadužen grad, stižemo do brojnih žalbi zaposlenih u predškolskim ustanovama.
Članovi Samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda upozorili su više puta da je vrtićima sve teže sprovoditi propisane mere za suzbijanje i sprečavanje infekcije.
Pisali su gradskom sekretaru Slavku Gaku i žalili su se da u predškolskim ustanovama nedostaju sredstva za zaštitu i higijenu, da je broj zaposlenih znatno smanjen zbog bolovanja, a obim posla povećan, te da su radnici u beogradskim vrtićima iscrpljeni.
„Očekujemo da se u uslovima kada se broj obolelih među zaposlenima povećava, ubrza davanje dozvola za zamene. Ako vam u kuhinji nedostaje samo jedan zaposleni već imate pritisak na ljude koji spremaju obroke, ako fali samo jedna servirka svi ostali dobro osete njen nedostatak. Zbog primene epidemioloških mera povećan je obim posla, a to je još više izraženo kada neko ode na bolovanje. Zaposleni su zaštitne maske dobili početkom septembra i dopuna nije stizala“, opisala je situaciju Vesna Janjić, predsednica beogradskog odbora Samostalnog sindikata predškolstva.
S druge strane, gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak sve vreme ponavlja da je u beogradskim vrtićima sve u redu i da ne nedostaje apsolutno ništa od zaštitne opreme.
I tu je grad propustio da boljom organizacijom, za koju možda čak nisu potrebna ni velika sredstva, dodatno zaštiti zaposlene i preduzme još jedan korak napred u eventualnom sprečavanju širenja epidemije.
Kao jedan od bitnih poteza gradske uprave, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek istakao je da je Beograd pred kovid ambulante postavio šatore da se ljudi koji čekaju na pregled ne smrzavaju.
Međutim, iskustva onih koji su, na žalost morali da budu u tim redovima, da je u većini šatora grejanje o kom Đerlek priča izostalo, tako da se grad ni tu nije proslavio.
Kada već govorimo o redovima, možda treba da se setimo i onih za Crni petak, kada je gradska uprava dosta nezainteresovano gledala kako se stvaraju gužve po tržnim centrima i ispred pojedinih prodavnica.
Kada tu dodamo i stalne žalbe ugostitelja i vlasnika noćnih klubova koji često podsećaju da grad nije učinio mnogo da im pomogne da prebrode ovu krizu i upoređuju sa slučajem Novog Sada, koji je tamošnjim ugostiteljima otpisao maltene celokupan iznos rente poslovnih prostora ukoliko su u gradskom vlasništvu, jasno je da su mnogi Beograđani očekivali od gradske uprave u ovom vreme krize.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
