36
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je prekjuče da će ispred Hrama Svetog Save biti napravljen "predivan park" koji će koštati čak 7,5 miliona evra.
„Biće velelepan park ispred, koji će mnogo da košta, pravu šumu ćemo da napravimo, predivan park. Prva faza će da košta 1,5 miliona, ukupno 7,5 miliona evra“, rekao Vučić na konferenciji za novinare u Beogradu.
Najava izgradnje ovako skupog parka višestruko je nelogična: zbog cene (zvanično, skuplje je od višemesečnog renoviranja Trga Republike u Beogradu), zbog trenutka u kojem je najavljen (kada se država nepovoljno zadužuje po skupim kamatama za pomoć privredi zbog koronavirusa), ali i zbog činjenice da, na primer, trećina građana glavnog grada još uvek nema kanalizaciju, a veliki broj mesta u Vojvodini nema pijaću vodu.
„Meni iznos od 7,5 miliona evra za izgradnju parka izgleda ogroman“, kaže za Nova.rs advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić govoreći o najavljenom parku ispred Hrama Svetog Save.
Naglašava da bi njegov izgled i cena trebalo da budu stvar ozbiljnog planiranja, dobre procene i racionalne analize struke, a ne odluka predsednika Srbije.
„Svaki novi park je dobrodošao. Grad se sve više suočava s problemom aero zagađenja u dramatičnim razmerama, a šume i zelenila koji su bitan odgovor na taj problem ima malo, daleko manje od evropskih standarda. Opština Vračar, na kojoj bi se park o kom govorimo nalazio, pogotovo“, kaže Šabić za Nova.rs.
Međutim, kako kaže, nije i ne sme da bude svejedno kako će taj park da izgleda i koliko da košta.
„Meni lično iznos koji pominje predsednik izgleda prevelik. Međutim ne mislim da sam pozvan i stručan za validnu procenu, ali ne mislim ni da je i predsednik za to stručan i pozvan“, kaže on, napominjući da je izgled i cena parka posao struke..
Povezane vesti:
„Zbunjujuće je zato da predsednik kategorično govori o tome da će park biti izgrađen u kratkom roku i o ceni koštanja, a da se o tome prethodno glas struke praktično nije ni čuo“, primećuje on i dodaje:
„Zbunjujuće je i što se ne zna izvor finansiranja. Rečeno je samo ‘grad i republika’ ali nejasno u kom odnosu. Još manje je jasno šta znači ‘a biće uključena i SPC’.“
Kako kaže, odgovor na pitanja ko odlučuje o gradnji parka zavisi od toga od kojih sredstava će se graditi. A to što će verovatno biti angažovana republička sredstva, otvara još neka stara pitanja.
„Beogradska vlast, koja se često hvali odličnom, ‘nikad boljom’ finansijskim situacijom, učestalo traži i dobija velike iznose iz budžeta republike što otvara i pitanje pravičnosti i pitanje zakonitosti. Ima lokalnih zajednica koje su u mnogo težoj situaciji, a pomoć republike dobijaju daleko teže“, kaže Šabić.
„Osim pravičnosti otvara se i pitanje zakonitosti – da li je takvo finansiranje u skladu sa principa utvrđenim u Zakonu o budžetskim sistemu“, pita se bivši Poverenik.
Podseća da se sve češće suočavamo sa „konvulzivnim, za javnost iznenadnim i netransparentnim potezima vlasti u vezi sa raspolaganjima javnim novcem“. Kao aktuelne primere navodi monumentalani spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu i najavu gradnje aerodroma u Trebinju, u vezi s kojima javnost takođe nije imala i nema ni izbliza dovoljno informacija.
„U konkretnoj situaciji ideju o parku kod Hrama vredi podržati, ali isključivo uz uslov da se o svim bitnim pitanjima odlučuje u skladu sa standardima struke i u skladu sa zakonom i, što je posebno bitno, da se obezbedi potpuna transparentnost odlučivanja, a pogotovo raspolaganja javnim novcem“, zaključuje Šabić.
Potrebno nam je zelenilo, ne skupocen ukras
Aktivista Inicijative Ne davimo Beograd Radomir Lazović kaže da se zelene površine, poput Košutnjaka, sa jedne strane daju privatnim investitorima, koji na njima prave zgrade, dok se sa druge se prikazuju velepni i skupoceni parkovi i na taj način predstavlja da gradska vlast ulaže u pošumljavanje.
„Nama nisu potrebni estetski parkovi, nama ne treba park koji će da glumi ukras, nama su potrebne šume, drveće, zelenilo, koji će biti prečišćivač gradskog vazduha, mesto u kome može da se uživa i na kome može da se provede vreme“, kaže Lazović.
Dodaje da pomenuti projekat vidi više kao estetsko ulepšavanje trga za koji se izdvaja prevelika količina novca.
„Za taj novac može toliko toga korisnijeg da se napravi, verovatno može bar sedam vrtića da se napravi“, kaže on.
Naglašava da bi takvi projekti trebalo da prođu kroz Skupštinu grada, i da čujemo šta građani misle o tome.
„Mi smatramo da nema mesta za takve rasipničke projekte, da bi trebalo ići ka tome da se zadovolje potrebe što većeg broja građana“, zaključuje on.
Poslednji veći radovi u parku ispred Hrama Svetog Save sprovedeni su 2017. godine kada je u njemu obnovljena fontana. Nakon toga su posetioci Hrama dugo prelazili preko ispucalih i ispalih kocki na platou, da bi problem bio rešen popunjavanjem rupa asfaltom u januaru prošle godine, neposredno pred posetu ruskog predsednika Vladimira Putina.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
