Iako je prvobitno rečeno da bi već u prvoj polovini godine majke koje rode prvo i drugo dete mogle da imaju pravo na porodiljsko odsustvo duže za tri, odnosno šest meseci, od toga u najavljenom periodu, po svemu sudeći - neće biti ništa.
„Radna grupa Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, koja je formirana radi izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, razmatra sve prispele predloge i sugestije“, kratko su odgovorili u ovom ministarstvu na pitanje portala N1 da li će i kada biti usvojene izmene zakona koje će omogućiti produžetak porodiljskog bolovanja, ili se od te mere odustalo.
Duže porodiljsko odsustvo najavio je prvo predsednik Srbije Aleksandar Vučić dva dana pre Nove godine.
Odmah potom, 31. decembra, ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić izjavila je za RTS da će se menjati zakon, po kome će porodiljsko odsustvo za prvo dete biti produženo sa 12 na 15, a za drugo na 18 meseci, što će u primeni biti već u prvoj polovini 2023.
Potom su Večernje novosti 3. februara objavile da će Predlog izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji predviđa da majke u Srbiji za prvo dete dobiju 15 meseci bolovanja, a za drugo 18, biti u skupštinskoj proceduri u junu, dok će se mera primenjivati u drugoj polovini godine.
Poslednja informacija, koja je portalu N1 saopštena u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju je upravo ova pomenuta s početka teksta – da „radna grupa ministarstva, koja je formirana radi izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, razmatra sve prispele predloge i sugestije“, bez preciziranja kada bi mogla da se očekuje konkretan predlog i primena u praksi.
Tatjana Macura, predsednica Udruženja „Mame su zakon“, za portal N1 ističe da treba praviti razliku između porodiljskog bolovanja i odsustva zbog nege deteta, koja zajedno traju godinu dana, a u javnosti se često podvode pod „porodiljsko odsustvo“.
„Ostalo je nejasno na šta je ministarka konkretno mislila – da li na produžetak porodiljskog bolovanja ili odsustva za negu deteta. Pravo i na jedno i na drugo imaju žene koje su sa poslodavcem sklopile ugovor o radu. Druge žene – one koje obavljaju samostalnu delatnost ili rade po fleksibilnim ugovorima, na neki drugi način imaju regulisano odsustvo sa posla kada rode dete“, kaže Tatjana Macura za portal N1.
Inače, prema Zakonu o radu, zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Po slovu tog zakona, porodiljsko odsustvo se otvara najranije 45 dana, a najkasnije 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Nakon toga, sve do isteka 365 dana od momenta otvaranja porodiljskog odsustva je – odsustvo radi nege deteta.
Porodiljsko koristi isključivo majka, a odsustvo zbog nege deteta može da koristi i otac bebe.
Tatjana Macura podseća da odlukom Ustavnog suda nijedna zaposlena žena tokom porodiljskog odsustva (do trećeg meseca života deteta) ne može da prima naknadu manju od republičkog minimalca. Nakon toga može i manje – već u zavisnosti od prosečne plate koju je ostvarila u 18 meseci koji su prethodili porodiljskom odsustvu.
„Tako se dešava da pojedine majke imaju mesečne naknade od svega nekoliko hiljada dinara. Zbog toga nije isto da li država planira da produži porodiljsko odsustvo, koje se računa do trenutka dok dete ne navrši tri meseca života, ili da produži odsustvo zbog nege deteta. U prvom slučaju trošak za državu, baš zbog pomenutog minimalca, bio bi veći nego u drugom. Pretpostavljam da je ministarka, najavljujući meru, mislila na produžetak odsustva za negu deteta“, ističe Macura.
I predsednik Srbije, i ministarka Kisić su, najavljujući meru, istakli da je reč o trošku za državni budžet od dodatnih 8,4 milijarde dinara.
BONUS VIDEO: Mame preduzetnice Najgroznije je kad te navedu na pomisao da je trudnoća greška