0
Budući brucoši polako se pripremaju za prijavu na fakultete i polaganje prijemnog ispita. Da li će upisati planirane studije zavisi od broja bodova, navale kandidata, ali i od toga da li će studirati na teret budžeta jer mnogi, na žalost, mogu samo tako da se školuju. Zbog toga oni mudriji, koji su mnogo ranije počeli da razmišljaju o tome, odlučuju se na studiranje u inostranstvu jer je preko ili jeftinije ili isto kao u Srbiji, a negde je čak i potpuno besplatno.
Više od 15.000 naših studenata, prema nekim procenama, ode godišnje na studiranje u inostranstvo, dok se u zemlju vrati između 50 i 60 odsto studenata.
Mađarska, Austrija, Slovenija, Nemačka, Italija jesu neke od najtraženijih destinacija među našim studentima, sa različitim oblastima kao što su medicina, inženjering i ekonomija koji su njihov primarni fokus interesovanja.
Direktorka za upis studija u Ino Edukaciji Tijana Đurković kazala je za Nova.rs da među našim studentima, već godinama najveće interesovanje vlada za Italiju, Austriju i Nemačku.
Pitanje cene školarina svaka zemlja utvrđuje na svoj način, naglašava ona.
PROČITAJTE JOŠ:
0
56
21
Kada se govori o Austriji i Nemačkoj, ona dodaje da se neretko dešava da su studije čak besplatne na državnim fakultetima, uz manje takse po semestru.
„Nemačka i Austrija su uvek bili jedna od opcija za odlazak na studije i čest izbor studentima tehničkih nauka. Za studije u Sloveniji već godinama su dostupne besplatne studije za naše državljane, s tim da treba obratiti pažnju da studenti studiraju na slovenačkom jeziku“, ističe direktorka iz Ino edukacije.
Napominje da se sa trenutnom ekonomskom situacijom i cenom stanova u Beogradu, studentima nudi jedinstvena prilika da studiraju i žive po sličnim cenama kao kod nas.
„Pritom imaju mogućnost da dobiju kvalitetnije obrazovanje, nauče jezik i steknu veštine koje će im pomoći u daljem profesionalnom razvoju. S tim u vezi, Ino Edukacija stoji na raspolaganju za detaljnije informisanje, predlog opcija studija i podršku na putu upisa studija u inostranstvu.
Školarine na državnim univerzitetima u Austriji i Nemačkoj danas su između 1.500 do 3.000 evra. Kako ističu iz Ino edukacije, puno studenata se šalje na studiranje u Italiju, na državne univerzitete.
„Italija je broj 1 destinacija za naše studente, gde je prosečna godišnja školarina na državnom fakultetu oko 2.600 evra, a govorimo o visokorangiranim fakultetima kao što su ‘University of Pavia’, ‘University of Padova’, ‘Politecnico di Milano’, ‘Ca Foscari University’ i ‘IUAV’ univerzitet u Veneciji. Na sve to studenti imaju pravo da konkurišu za stipendije na osnovu dosadašnjeg akademskog useha ili na osnovu finansijske situacije porodice i dobiju značajno umanjenje“, ističe ona.
Kvalitet studija je bolji i bolje su rangirani univerziteti. Danas se 50 do 60 odsto studenata koji studidiraju u inostranstvu vraća u Srbiju.
„Svi oni oni imaju bolje startne pozicije u traženju posla nego neko do je studirao ovde, bolje govore jezik, imaju bolje konekcije“, kažu iz ove organizacije.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
Dok je na srpskim univerzitetima pravilo da se stranim studentima napravi dva ili tri puta veća školarina od standardne, u Italiji je upravo suprotno. Italija već dvadeset godina ima politiku privlačenja studenata sa Balkana stipendijama i studijama na engleskom jeziku.
„Ima mnogo naših građana koji imaju hrvatski, mađarski ili neki drugi pasoš, pa odlaze kao građani Evropske unije. U Rusiju, recimo, ode 15 studenata godišnje, dok Italija dodeljuje veliki broj stipendija. Mnogo studenata odlazi na studije u Sloveniju, gde su studije besplatne, mada se neki programi na engleskom jeziku plaćaju. Kao i u svetu, biznis i ekonomija su ono za šta su naši studenti najviše zainteresovani. S tim se najlakše kasnije zapošljava, pokreće neki biznis. Onda ide psihologija, političke nauke, kao i u Srbiji“.
Sa druge strane, kako ističu, Srbija postaje „incoming“ destinacija. Sve više je stranih studenata koji odlučuju da ostanu.
„Najviše dolaze iz Severne Afrike – Egipat, Maroko, Libija. Dobiti srpsku boravišnu vizu nije lako. Procena je da će Srbija u sledećih 10 godina biti zemlja u koju studenti dolaze više i to je normalno. Sve uspešne zemlje imaju mnogo studenata koji odlaze negde, ali i dolaze. Dobro je da imamo mobilnost u oba pravca“.
Značajno raste broj onih koji se posle diplomiranja vraćaju u Srbiju.
„Mislim da se vrati oko 50, 60 odsto ljudi, što je globalni prosek. Ustvari, ti ljudi koji idu da se školuju u inostranstvu, veliki broj se vrati i pokreće ovde neke biznise, rade u međunarodnim kompanijama. Važno je da imamo cirkularne migracije, da ljudi odlaze i dolaze“, kažu za naš portal.
Osim Slovenije, studije su besplatne i u Skandinaviji, ako student ima EU pasoš, a u Holandiji će umesto 15.000 evra evropski građanin platiti jednu ili dve hiljade evra po godini.
Na sajtu koji se bavi studijama u inostranstvu, studenti dele iskustva sa studija širom sveta i prenose utiske da se u Italiji često iznenade da im tamo za troškove života ne treba znatno više novca nego u Beogradu.
Tome pomaže i pogodnost da u Evropskoj uniji studenti imaju pravo na rad 20 sati nedeljno, te mnogi mladi svoj budžet dopune sa nekoliko stotina evra mesečno koje zarade od studentskih poslova.
Mađarska je donedavno bila destinacija uglavnom za studente mađarske nacionalne manjine iz Vojvodine, međutim sada tamo na studije idu iz svih delova Srbije. Ova zemlja takođe ima niže školarine za inostrane studente od Srbije, te godina na čuvenom univerzitetu Corvinus u Budimpešti iznosi 2.000 evra, a studenti mogu da biraju između više od trideset programa na engleskom jeziku.
Studiranje u mnogim zemljama neretko je jeftinije nego u Srbiji, iako je standard ovih država daleko bolji od našeg.
Sajtu Mastersdegree.net koji se bavi studiranjem naših studenata u inostranstvu, sproveo je istraživanje na osnovu kog je došao do nekih podataka.
„Kombinovali smo popularnost kod studenata, znanje engleskog, ljubaznost, kvalitet života i bezbednosne rezultate, zajedno sa faktorima kao što su mesečni budžet i mogućnosti stipendiranja, da bismo izračunali krajnji rezultat grada za rangiranje“, objašnjavaju.
Lista koju su predstavili predstavlja najbolje rangirane gradove za 2024. godinu na osnovu svih navedenih faktora koji mogu biti važni studentima.
Prvi na listi našao se London, zatim Beč, Melburn i Minhen, koji zajedno čine četiri najbolja studentska grada širom sveta.
Za razliku od Melburna, gde je engleski maternji jezik, to nije slučaj u Beču i Minhenu. Ipak, snalaženje na engleskom jeziku je lako u oba grada jer imaju neke od najviših nivoa znanja engleskog na svetu među onima kojima to nije maternji jezik.
Austrija je na trećem mestu, dok je Nemačka na 10. mestu u svetu po znanju engleskog.
„Beč je najbezbedniji od svih gradova na našoj listi i treći po kvalitetu života. Univerzitet u Beču, koji deli ime grada, ima preko 28.000 međunarodnih studenata, što čini više od četvrtine njegove ukupne studentske populacije i čini ga liderom u zemlji po broju međunarodnih studenata. Ovi faktori, uključujući njegovu reputaciju raja za ljubitelje umetnosti i „Grada muzike“, čine Beč najboljim izborom za međunarodne studente, sa oko 25 odsto onih koji biraju da ostanu u zemlji nakon diplomiranja“, navodi se u istraživanju.
BONUS VIDEO: Koliko košta studentski život u Beogradu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare