Tek nakon izlaska inspekcije na teren, JP "Srbijavode" su donele rešenje kojim se obustavlja eksploatacija šljunka iz korita Zapadne Morave kod Parmenca. Ali, sudeći po onome što je ovo vodoprivrevredno preduzeće navelo u odgovorima, to će potrajati samo dok se ne pribave potrebne dozvole. To znači da ćemo ubrzo ponovo videti tešku mehanizaciju u rečnom koritu Morave u blizini Čačka.
„Radi poboljšanja vodnog režima Zapadne Morave, zaštite od poplava i funkcionalnosti brane Parmenac, potrebno je čišćenje akumulacionog prostora. Nanos, odnosno materijal iz njega će se koristiti za realizaciju projekta od posebnog značaja za državu, a to je izgradnja infrastrukturnih objekata na deonici autoputa Čačak – Požega“, navode iz Srbijavode.
Kako su objasnili, svaka akumulacija se vremenom zasipa nanetim materijalom, a obzirom da je u prethodnih sedam godina bilo nekoliko poplavnih talasa, kako kažu, akumulacioni prostor je znatno smanjen.
„To zahteva periodično održavanje i čišćenje od nanosa. Poslednje je urađeno pre desetak godina. Za takve radove, priprema se tehnička dokumentacija. Zbog toga su i obustavljeni radovi na eksploataciji rečnog šljunka na Zapadnoj Moravi, dok se ne pribave neophodna dokumenta“, kažu iz Srbijavode.
U odgovoru JP „Srbijavode“ stoji da su nakon izlaska na teren zatekli izvođenje aktivnosti na iskopu i odlaganju veće količine materijala u zoni obala. Međutim, rečni nanos nije odlagan u zoni obala, već na trasi na kojoj se vrši izgradnja auto-puta Preljina – Požega.
Planom vađenja rečnog nanosa za period 2019.-2021. planirana je regulacija toka Zapadne Morave na području akumulacije Parmenac. Za ovakve radove JP „Srbijvode“ mora da raspiše javnu nabavku i bira najboljeg ponuđača sa kojim ugovornom obavezom definiše lokacije na kojima će se materijal odlagati, vrstu materijala, načinu vađenja, količinu koja će biti ugrađena u nasipe, kao i lokacije na kojima će materijal koji se ne iskoristi biti deponovan.
„Sedamdesetih godina prošlog veka je zamišljeno da se jezerska voda sa akumulacije Parmenac koristi za navodnjavanje obradivih površina u čačanskoj kotlini. Međutim, kako nisu izgrađeni odgovarajući kanali i sistemi za navodnjavanje tada, nisu ostvareni ni željeni rezultati. U izveštaju „Jaroslava Černog iz 2003. godine se navodi da je 86 odsto aklumulacije HE Ovčar Banja bilo zasuto, odnosno HE Mešuvršje 82 odsto. Te s tim u vezi ukoliko je plan predupređenje poplava kako se navodi u odgovoru Srbijavoda, ova dva jezera su ta koje je definitivno potrebno izmuljavati i time povećati koristan prostor za prihvatanje velikih voda“, kaže Nataša Milivojević iz Svetske organizacije za prirodu (WWF Adria) za Nova.rs.
Milivojević kaže da se sada postavlja pitanje, šta onda podrazumeva rešenje kojim inspektor nalaže vraćanje korita u prvobitno stanje kada je u planu da se svakako nastavi eksploatacija, i zašto u rešenju nije naglašen broj dana za vraćanje, odnosno rok.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare