Spor oko zgrade: Grad udario na jevrejsku zajednicu u Zemunu

Društvo 17. jan. 202122:24
Podeli:
Foto: google.maps

Povodom izjave gradskog pravobranioca Ivana Lalovića, koji se oglasio na sajtu Grada Beograda saopštenjem u kome tvrdi da Jevrejska opština Zemun nije mogla da dobije u zamenskoj restituciji zgradu sinagoge, oglasila se svojim saopštenjem za javnost Jevrejska opština Zemun.

„Rešenjem Agencije za restituciju usvojen je zahtev Jevrejske opštine Zemun „i na ime naknade za nepokretnu imovinu (dve zgade i zemljište u ul. Primorskoj, sada Rabina Alkalaja br. 3 i 5) oduzetu nacionalizacijom 1959. godine, u postupku zamenske restitucije, po sprovedenom veštačenju utvrdila je pravo svojine Jevrejske opštine Zemun na zgradi Sinagoge u istoj ulici, koja je u vreme podnošenja zahteva bila u svojini Republike Srbije.“
Netačna je tvrdnja pravobranioca Ivana Lalović da je zgrada sinagoge prodata po tržišnoj vrednosti. Zgrada je trebalo da bude isplaćena u dve rate, a plaćena je samo polovina ugovorene sume. Ugovorena suma, koja nije u celosti isplaćena, u trenutku prodaje iznosila je vrednost dva automobila fiće. Današnja procena vrednosti zgrade sinagoge daleko nadmašuje vrednost dva automobila fića. Oduzete zgrade i zemljište Jevrejskoj opštini Zemun procenjene su za 20 do 30 hiljada evra više od zgrade sinagoge“, navodi u svom saopštenju Jevrejska opština Zemun i takođe dodaje:

„Pravobranilac Ivan Lalović navodi da mu je: ‘u okviru svoje dužnosti da štiti imovinska prava i interese Grada Beograda’, pri tome namerno izbegava da obavesti javnost da Grad Beograd nije upisan kao vlasnik zgrade sinagoge, već je to Republika Srbija. Zato u postupku vraćanja zgrade sinagoge nije na njemu da ‘štiti imovinska prava i interese Grada Beograda’, a nije na njemu ni da štiti interese Republike Srbije, koja se nije protivila ponovljenoj, pravosnažnoj presudi Upravnog suda, kojim je potvrđeno Rešenje Agencije za restituciju“.

Jevrejska opština Zemun, takođe, navodi da je ona koristila zgradu Sinagoge u verske svrhe do 1962. godine, kada ju je ustupila Opštini Zemun, koja je konstituisala u svoju korist pravo korišćenja na istoj.

„Jevrejska opština je nevoljno bila primorana na ovo ustupanje, budući da zbog gore navedene nacionalizovane nepokretne imovine, od čijeg se izdavanja izdržavala, nije imala sredstva za obavljanje redovne delatnosti, a prvenstveno za obezbeđenje neophodne pomoći svojim članovima koji su preživeli Holokaust. Jevrejska opština Zemun nikada nije osporavala da je zgrada sinagoge prodata, već se pozvala na odredbe Zakona koje su nam omogućile da tražimo drugu nekretninu koja je u vlasništvu Republike Srbije a ima veze sa Jevrejskom opštinom Zemun. Sa svoje strane, tužena Agencija je u svom rešenju i tokom postupka pred Upravnim sudom dala jasne razloge za svoju odluku i: ukazala da je odredbom člana 72. Zakona o javnoj svojini određena imovina na kojoj autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, uključujući i Grad Beograd, mogu imati pravo javne svojine, s tim da je članom 76. stav 1. istog zakona propisano da to pravo javne svojine stiču upisom u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na njima. Imajući sve to u vidu Agencija za restituciju je pozitivno odgovorila na naš zahtev i vratila nam u zamenskoj restituciji sinagogu“, dodaje se u saopštenju i kaže još sledeće:

„U presudi od 15.10.2020. Upravni sud je našao: da je tužena Agencija za restituciju pravilno primenila materijalni propis – Zakon o vraćanju oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama. Zato je Upravni sud doneo presudu kojom se potvrđuje rešenje Agencije za restituciju. Ignorišući sve činjenice pravobranilac Ivan Lalović je u ime Grada Beograda podneo zahtev za preispitivanje presude Upravnog suda Visokom kasacionom sudu. Ako za trenutak i ostavimo po strani društveno istorijske okolnosti zbog kojih je Jevrejska opština Zemun nacionalizacijom ostala bez svoje imovine i zbog toga, da bi imala sredstva da pruži pomoć preživelim članovima jevrejske zajednice, bila primorana da ustupi zgradu Sinagoge Opštini Zemun, koja, sa svoje strane, nije ni isplatila celu cenu za stečeno pravo korišćenja, nesporno je da podnosilac predloga Grad Beograd i dalje previđa osnovno: da se svojina na nepokretnoj stvari ne stiče ugovorom, već upisom u javne knjige, u kojima Gradu Beogradu nije upisana svojina na zgradi sinagoge (član 33. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa). Zbog svega navedenog, smatramo da je postupanje pravobranioca Ivana Lalovića svojevrsni udar na malu jevrejsku zajednicu u Zemunu, sračunato da se onemogući obnavljanje verskog i kulturnog života Jevreja iz Zemuna“, navodi se na kraju saopštenja koje je potpisao Predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel.

Komentari

Vaš komentar