Početak nove školske godine poklapa se sa isčekivanjem imenovanja nove Vlade i novog ministra prosvete. Za ovaj resor, čini se, ne vlada preveliko interosvanje, kandidati ne stoje u redu poput onog za ministarstva odbrane i policije. Još uvek ne znamo ko će sesti u ovu ministarsku fotelju i da li će možda Branko Ružić ostati u njoj, ali znamo da su problemi koji čekaju nastavnike, đake i roditelje brojni i da ministra prosvete čeka mnogo posla i mnogo nezadovoljstva.
Sa nastavnicima smo popričali o tome čime bi novi ili stari ministar u novom mandatu trebalo hitno da se pozabavi. Da, pomenuli su i plate, ali to im, čini se, nije prioritet. Nastavnici su zabrinuti i zbog energetske krize, pa se pitaju postoji li plan kako se đaci ne bi smrzavali u učionicama i imali časove pod svećama.
Profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji Aleksandar Markov novom ministru predlaže da se odmah pozabavi grejnom sezonom i očekivanim problemima sa strujom i grejanjem.
„Da nam ne budu hlande učionice. Plan treba što pre napraviti. Srednjoškolci imaju raspust prve dve nedelje januara. Poznato je da najjača zima počinje upravo od polovine janura pa do kraja februara. Bilo bi logičnije da je raspust u februaru, a ne da posle naknadno nadoknađujemo te dane i pomeramo kanlendar školske godine. Uskšnji raspust bi trebalo da bude smanjen, a da zimski raspust bude duži da bi se uštedelo i da bi se izbegle sve neizvesnosti kada počne zima. Novi ministar bi već na početku školske godine mogao da obavi te manje izmene kalendara“, savetuje Markov.
Kada je reč o prosvetarima, često se, sa razlogom, poteže pitanje plate. Kadar sa fakultetskim obrazovanjem ima zarade ispod proseka. Republički odbor Sindikata obrazovanja Srbije doneo je odluku da nova školska godina počne bez štrajka, ali i da od Vlade Srbije i resornog ministarstva zatraže da zarade u prosveti od sledeće budžetske godine budu povećane za 25 odsto,
„Znamo da to ne zavisi samo od ministra prosvete, već i od ministra finansija. Sindikati traže 25 posto, a neka neformalna ponuda Vlade je 12 posto. Mislim da je povećanje plata nužno u situaciji kada su cene skočile, a plata je nedovoljna da podmiri troškove života“, navodi Markov, koji je predstavnik Foruma beogradskih gimnazija.
Naš sagovornik od budućeg ministra prosvete traži i da više sluša nastavnike – one koji sve probleme osećaju na svojoj koži.
„Nisu reprezentativni sindikati jedini koji su kompetentni da pričaju. Često je i pitanje da li su dovoljno kompetentni. Postoje mnoga druga udruženja nastavnika koja imaju predloge. Sa aktuelnim ministrom sve se uglavnom svelo na fingiranje socijalnog dijaloga Budući ministar treba da malo više sluša prosvetne radnike“, ocenjuje Markov.
On ističe da bi u najskorije vreme trebalo rešiti i pitanje državne mature, ispita koji se polaže na kraju srednje škole, a koji bi trebalo da bude i rangiranje za upis na fakultet.
„Bilo je više odlaganja, učenici koji bi prema sadašnjem palnu trebalo da polažu državnu maturi ove godine kreću u treći razred. Ako ništa drugo, bilo bi fer da da im se kaže da li će je biti i kakava će biti njena prohodnost, da li će omogućiti upis na fakulet ili ne. Takođe, nastavnici koji budu učestvovali u tom procesu, trebalo bi da budu dodatno plaćeni za taj angažman“, navodi Markov.
Nezaobilazan problem za budućeg ministra prosvete biće kvalitet nastave i ocenjivanja.
Jasna Janković je nastavnica srpskog i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. U razgovoru za Novu, ona ističe da se od ministra do ministra pominju isti problemi koji se decenijama ne rešavaju.
Pre svega, novom ministru ona poručuje da je potrebno uložiti više novca u prosvetu.
„Novi ministar bi trebalo da se izbori za veće izdvajanje za obrazovanje u novom budžetu koji sledi“, navodi Janković.
Trebalo bi se pozabaviti i platnim razredima koji će, kako navodi naša sagovornica, omogućiti pravedne plate, u skladu sa stručnošću i obrazovanjem nastavnika.
„Do usvajanja platnih razreda razreda zarade prosvetnih radnika moraju da se odvoje od ostalih službenika. Da se vidi da država vodi računa o prosveti. Znam da država misli da je bolje da više policiji nego obrazovanju, ali to nikuda ne vodi. Mi smo sve dublje ispod republičkog proseka. Nama mladi ljudi ne dolaze, u širokom luku zaobilaze škole“, objašnjava naša sagovornica.
Za bolji kvalitet nastave, smatra Janković, potrebno je i da u razredima ne bude više od 24 učenika.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare