Smeće godinama ugrožava Drinu i rad elektrane u Višegradu

Do Višegrada stiže i otpad koji donese svojim tokom i Drina ali i njena pritoka Tara. Već treći mesec za redoma, iz akumulacije THE u Višegradu, svakodnevno se vadi smeće iz Drine. Pomažu i Nemci, ali se ne vidi skorašnji kraj ove akcije. Dok se problem ne počne reševati prekogranično, svaka akcija je trenutno rešavanje posledica.Kada je u januaru pukla lančanica na Drini, smeće je krenulo ka brani HE Višegrad. Tada je započelo čišćenje, ali slika i dalje izgleda porazno. Svakodnevno se iz vode vadi oko 100 kubnih metara smeća. U ovom delu Drine nalazi se još oko osam hiljada kubika smeća pa će čišćenje potrajatin još nekoliko meseci. U januaru je izvađeno oko hiljadu, u februaru 2,5 hiljada a tokom marta oko 500 kubika smeća. Oko 20 radnika HE svakonevno je angažovano na ovim poslovima.„Od 2.januara ove godine, kada je pukla lančanica i smeće došlo na naš profil, svakodnevno ga vadimo iz jezera. Ovo nije samo naš problem, mi se pre svega bavimo proizvodnjom električne energije i to je naš posao koji obavljamo. Upustili smo se u čišćenje jezera i radićemo na tome dok se jezero ne očisti, teško je proceniti koliko je još otpada u jezeru jer su slojevi različiti ali svakako ga je mnogo. HE na Drini nije proizvela ovaj otpad, mi smo poslednja karika u lancu tog problema. Pomoć nam je pružila i HE Bajina Bašta, imamo podršku i lokalne samouprave a dobro nam je došla svaka pomoć podrška“, kaže za portal Nova.rs. diektor HE Višegrad Nedeljko Perišić.U pomoć je pritekla i Ekološka organizacija „Everwave“ iz Nemačke koje se odazvalo na apel ekološkog udruženje „Eko centar“ iz Višegrada. U akciju se uključila i firma „Jokić-Invest“ iz Zvornika koja je obećala odvoženje smeća koje će dalje reciklirati. Međutim, stvari se i ne odvijaju planiranim tokom.

„Nemci su se javili da pomognu kada smo mi objavili fotografije koje prikazuju katastrofalnu sliku smeća iznad lančanice na samoj brani. Oni su se ponudili da dovezu specijalizovano vozilo za tu namenu, tj.brodić koji zahvata smeće i trakom ga uvlači u svoj kontejner a koji radi na principu veštačke inteligencije i dnevno može da prikupi oko 20 tona smeća. Trebalo je naći nekog ko bi sa njima koordinirao u tom poslu i pokrio deo troškova. Javila se firma iz Zvornika koja se bavi reciklažom a uključila se i HE Višegrad, lokalna samouprava, JP Vode Srpske i resorno ministarstvo. Radovi su počeli ali od reciklaže još uvek nema ništa, otpad se bukvalno samo prebacuje na drugu stranu magistrale, na višegradsku nesanitarnu deponiju koja je skoro na obali Drine“, rekao nam je član Ekološkog udruženja „Višegrad“, Miroslav Šimšić. Ekološko udruženje koje je pokrenulo čitavu akciju, po Šimšićevim rečima, je isključeno iz akcije, iako su se nudili da pruže svoju podršku. Pre nekoliko dana dogodilo se nešto što niko nije očekivao, plovilo koje je stigao iz Nemačke, skoro da je potonulo u jezero.U Ekološkom udruženju ne znaju šta se dogodilo. Misle da su Nemci otišli i brod ostavili na korišćenje saradnicima koji su njime nestručno rukovali pa ga na kraju i delimično potopili. Ko je upravljao plovilom u vreme utapanja niko nije znao da nam odgovori pa ni direktor HE Višegrad. Za građane Višegrada, najveći problem je u tome što smeće izvađeno iz.Drine, koje je stiglo iz tri države, ostaje u njihovom dvorištu. Strahuju da od dogovorene reciklaže, koja je bila uslov nemačke organizacije da pomognu, nema i neće biti ništa.Iz jednog drugog Ekološkog udruženja „Drin-tim u Višegradu ističu da je problem nakupljanja plutajućeg otpada u gornjem slivu reke Drine višedecenijski, a boli činjenica da se istinski nikada nije pristupilo njegovom rešavanju u cilju očuvanja celokupnog slivnog područja izuzetnih prirodnih odlika. Rešavanje je usko povezano sa problemom upravljanja otpadom uopšte, ali i rada hidroenergetskih objekata u slivnom području.„Opština Višegrad nema uređenu gradsku deponiju, pa se čak i ono malo plutajućeg otpada, koji se izvadi u toku akcija čišćenja nađe na neuređenom smetljištu. Dodatni problem u toku letnih meseci stvara samozapaljivanje nagomilanog otpada, a porazna je činjenica da se lokacija nalazi uzvodno na izlasku iz grada i vazdušnih strujanjem niz tok reke, dim sa smetljišta se spušta do gradskog jezgra. Obaveza uklanjanja otpada iz akumulacije je određena sadržajem Ekološke dozvole, za preduzeće HE na Drini, još od 2008. godine, ali ova obaveza nije ispoštovana, osim u nekim tačkama, kao što su izrad lančanica na jezeru. Otpad se nakuplja u velikim količinama nakon obilnih padavina i tada postaje ozbiljna prijetnja za rad elektroenergetskih postrojenja, tek tada se posveti nešto pažnje ovom problemu, ali redovno sa malim ili nikakvim učinkom. Takav je slučaj ovih dana u akumulaciji, kada jebrodić namjenjen za prikupljanje otpada potonuo usled neodgovornog održavanja, ali i slabih tehničkih karakteristika neodgovarajućih za manipulisanje sa velikom količinom raznovrsnog materijala“, kaže za portal Nova.rs predsednik Ekološkog udruženja „Drin-tim“ Drgan Glogovac.

Glogovac dodaje da osim izostanka vidljivog učinka na terenu, izostala je saradnja tri države kojima pripada deo slivnog područja, pa tako i poštovanje bilo kakvih pravnih procedura koje proizilaze iz domaćih zakonodavstava, ali i međunarodnih konvencija iz oblasti zaštite životne sredine. Navodi primer kada je krajem novembra 2010. godine došlo je do najveće poplave u slivu rijeke Drine za poslednjih pola veka, a delom je uzrokovana što akumulacija HE Mratinje u Crnoj Gori nije blagovremeno ispustila potrebne količine vode, tako da su bujični tokovi, nastali usled obilnih padavina, dospeli u već napunjeno jezero. Iz tog razloga su svesno puštane kroz ispuste ogromne količine vode od 4000 m3 u sekundi, a samim tim došlo je do prekograničnog incidenta koji se rešava kroz odredbe međunarodne konvencije.Problem je u celosti posmatran samo kao elementarna nepogoda, a ogromni nanosi dospelog otpada ničija briga. Kada vodostaj u porastu, reke Lim, Tara i Drina do Višegrada dnevno donesu oko osam kubika smeća, uglavnom sa divljih deponija. Najveću količinu otpada donese Lim i to oko 90% ukupne količine. Velika količina otpada, uglavnom krupnijeg i težeg, pada na dno rečnih vodotokova. Problem se neće rešiti vađenjem smeća iz vode već jedino preventivnim delovanjem, uređenjem deponija i povećanjem svesti građana. Zaključak je uvek isti, u rešavanje problema se moraju ukrljučiti sve zajednice duž rečnih tokova, u ovom slučaju tri države, Crna Gora, Srbija i BIH.