“Udruženje za zaštitu šuma” podnelo je krivičnu prijavu protiv službenika resornog ministrastva Radivoja Kaurina za kojeg se ispostavilo da je osnovao privatnu firmu koja stoji iza seče šuma Eparhije sremske na Fruškoj gori.
Pročitajte još...
Iako zaposlen u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Kaurin je i kao osnivač privatne firme “Šume Fruške gore” imao ugovor sa Eparhijom u vrednosti od 185.000 evra godišnje za gazdovanje šumama devet manastira koji pripadaju ovoj Eparhiji. Prema pisanju Radio 021, Kaurin je tada bio zaposlen kao šef Odseka za planiranje i održivi razvoj u šumarstvu Ministarstva poljoprivrede, čime je direktno prekršio Zakon o državnim službenicima. Prema podacima APR, Kaurinova privtna firma je poslove gazdovanaj “raspodelila” sa još par sestrinskih firmi, zbog čega su aktivisti iz udruženja podnele prijave i protiv odgovornih lica i u drugim privatnim preduzećima, dok su Kaurina optužili za “zloupotrebu službenog položaja, nesavestan rad u službi i trgovinu uticajem”.
“Otkrili smo da državni službenik iz Uprave za šume, stoji iza seča šuma Eparhije sremske, s svojom i još tri „bratske“ firme koje je lepo umrežio, i podneli smo krivičnu prijavu. U Ministarstvu kažu da će ga disciplinski kazniti, ali to nije dovoljno, jer posledice po šume Fruške gore su katastrofalne. Videćemo kako će postupiti tužilac”, navode iz Udruženja za zštitu šuma. U međuvremenu, Ministartsvo je za Radio 021 najavilo da će „Uprava za šume će preduzeti mere propisane Zakonom o državnim službenicima“, ali i istaklo “da Kaurin ne vrši funkciju u ovom privrednom društvu, odnosno da je preneo osnivačka prava na drugo lice”.
Prema dokumentaciji APR, Kaurin je dva meseca nakon osnivanja privatne firme prebacio vlasnička prava na drugo lice. Kako je Nova.rs već pisala, Srpska pravoslavna crkva jedan je od najvećih eksploatatora šuma u Naciolanlon parku Fruška gora. Naime,16 fruškogorskih manastira je 2009. tražilo i dobilo povraćaj vlasništva nad 24 odsto teritorije koju je 1960. država proglasila za Nacionalni park.
Mada su tadašnji resorni ministar i uprava Nacionalnog parka, strahujući upravo od ovoga što se danas događa, predlagali da se ta imovina proglasi dobrom od opšteg interesa, za koje bi država crkvi platiti nadoknadu, dogovor nije postignut. U međuvremenu, crkva je postala vlasnik skoro trećine Nacionalnog parka i više od 6.000 hektara šume koju, očigledno, besomučno seku. Veliki deo se, kako Nova.rs nezvanično saznaje, već unapred proda u Republici Srpskoj, kao i u Bosni i Hercegovini, gde je seča šuma strože kontrolisana pod pritiskom EU.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar