20
Zec u šumi, a mi pravimo ražanj - tako epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović objašnjava početak vakcinacije u Srbiji i izjašnjavanje građana o tome da li i koju vakcinu protiv kornavirusa žele da prime. Upozorava da je iz sadašnje korona statistike u Srbiji teško proceniti koliko je ljudi potrebno vakcinisati da bismo dostigli kolektivni imunitet.
Procena zvaničnika u Srbiji, koju je prenela ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović, je da bi u Srbiji trebalo da se vakciniše oko 4 miliona ljudi. Ako se uzme u obzir revakcinacija, znači Srbiji je potrebno osam miliona doza.
Međutim, od ministarke nismo saznali u kom periodu bi moglo da bude vakcinisano tih četiri miliona građana.
Direktorka Instituta Batut ranije je najavila da je plan da se vakciniše minimum 20 odsto stanovništva, što bi uz onih od 20 do 40 odsto, za koje se pretpostavlja da su preležali zarazu, moglo da dovede do stvaranja kolektivnog imuniteta.
Profesor Radovanović procenjuje da čak i ako je 40 odsto ljudi preležalo koronu, to je 2,8 miliona građana.
„Mi zvanično imamo 360 hiljada ljudi koji su preležali zarazu, a procena je da ih oko tri miliona. To znači da je većina imala lakši oblik, kada upošte nije prepoznala simptome i verovatno je i količina zaštite i antitela kod njih manja nego kod onih koji su preležali klinički“ objašnjava Radovanović.
Ključ za vakcinaciju je i koliko će vakcina stići. Ono što se zna da je za sada u Srbiju stiglo negde oko 50 hiljada doza Fejzerove vakcine. Prve doze su stigle 22. decembra i to 4.875. Zatim je 4. januara stigao kontigent od 18.500 doza, da bi 12. januara bilo dopremljeno još 19.500 doza Fajzerove vakcine. Najavljeno je da će isporuka vakcine biti jednom nedeljno i to, kako su naveli predstavnici te kompanije do 15 do 20 hiljada doza. Uporedo sa Fajzerovim vakcinama pristigle su i ruske Sputnjik V vakcine, prvih 2.400 doza.
Upozorava da je „pogrešno verovati da postoji čarobna brojka do koje postoji epidemija, a posle koje nestaje“.
„Što je više zaštićenih, bilo da iminitet stekli tako što su preležali zarazu ili su vakcinisani, manja je verovatnoća da će doći do oboljevanja. Međutim, čak i ako ima 70 odsto zaštićenih, još uvek može da dođe do sporadičnog oboljenja“ naglašava.
Vakcinacija u Srbiji, prema njegovoj oceni, ide „sporo i haotično pošto niko ne može da predvidi koliko će vakcina stigne“ i ističe da su „jedno obećanja, a drugo šta će zaista da stigne“.
„To sve mora da se posmatra u funkciji vremena. Mi još uvek ne znamo koliko oni koji su bili zaraženi imaju imunitet, sem što znamo da oni koji su imali jasniju kliničku sliku mogu mesecima da budu zaštićeni u odnosu na one koji su bili asimptomatski“ podseća.
Komentarišući da je oko 100 hiljada građana pokazalo interesovanje da se vakciniše, Radovanović ocenjuje da je to za prvi dan dobar rezultat, ali da je to statistički jako malo za ukupni imunitet.
„To je mrvica beznačajna. Ako smo do sada imali oko 2,8 miliona zaraženih. To bi bilo 40 odsto i još dodate tih sto hiljada, to je beznačajna razlika. Vidim da se medijski ljudi zabavljaju biranjem vakcina, kao da su u poslastičarnici, a suština je u tome da se primi bilokoja vakcinu samo da bi se zaštitili“ naglašava.
On veruje da će se povećati broj ljudi koji će pokazati interesovanje za vakcinu, jer među starijom populacijom, koja je među prioritetima za vakcinaciju, ima mnogo onih koji nisu vični onlajn prijavljivanju.
„Povećaće se broja ljudi koji se prijavljuju, a interesovanje za vakcinu će se menjati i zavisno od epidemiološke situacije“ zaključuje prof. dr Radovanović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
