"Poražavajući podaci - Beograd izgubio 25 odsto zelenila za 10 godina"

Na nedavno objavljenoj listi gradova sa najboljim uslovima za život magazina Ekonomist, Beograd se našao na evropskom začelju sa 69 poena, u društvu sa Sofijom, Bakuom i Bukureštom. Zašto se Beograd ovako nisko kotira i da li to ima i koliko veze sa klimatskim promenama?„Naravno da, pošto klimatske promene idu ruku pod ruku sa ovim problemom. Posledice koje izazivaju klimatske promene su istovetne kao i posledice zagađenja vazduha. Zagađenje od termoelektrane znatno utiče na kvalitet vazduha a samim tim i na neku klimatsku perspektivu u Beogradu“, rekao je Simić u emisiji Dan uživo.I to zagađenje se i bukvalno vidi s početkom grejne sezone.„Beograd se nisko kotira po tim klimatskim kriterijumima jer se oslanja na energetski sistem koji je neodrživ. To su energenti koji 70 posto potiču od termoelektrana. Moramo da se dugoročno postavimo prema tom problemu. Da bi se videle promene potrebne su minimum dve decenije, pod uslovom da reagujemo sad. Ne možemo da čekamo, to su neke hitne mere, a mora i da se strateški deluje“, naglasio je Simić.Prema njegovim rečima, ono što bi hitno trebalo da se uradi tiče se planova i regulative.

„Dosta je toga pominjano u strategijama, to su jako dobre mere koje su naši stručnjaci definisali, ali je osnovni problem što su to mere koje nisu obavezne, to su više preporuke i to sprečava da se te mere implementiraju. Te mere moraju da budu u domenu pravilnika koji mora da se primeni“, kazao je.I dodaje:„Bilo bi odlično da se ti uređaji koji se preporučuju na nivou domaćinstava pretvore u nešto što je obaveza. Međutim, nemoguće je primorati nekog ko nema sredstava da ih uvede, ali tu su neke podsticajne mere koje mogu da se primene“.Resorna ministarka Irena Vujović najavila je nedavno da će uskoro početi sadnja drveća, da će biti nastavljene subvencije za zamenu kotlova, kao i subvencije za kupovinu eko vozila.Simić kaže da su te mere, ali samo ako se ugrade u strateške ciljeve, da se definišu i izvrši energetska tranzicija, da bi tada mogle da donesu neke rezultate.„Ako pogledamo poslednje podatke, Beograd je izgubio 25 posto zelenila u poslednjih 10 godina. Moje istraživanje Novog Beograda govori o gubitku 20 posto za dve decenije, što su poražavajući podaci“, naglasio je Simić.Na pitanje šta su još negativne karakteristike u Beogradu, kaže:„Pored aerozagađenja, Beograd ima lošu tu strukturu zelenila. Zeleno jezgro Beograda je slabo i trebalo bi da bude ravnomerno raspoređeno. Kako zelenilo može da zaštiti ekosistem, da bude sistemski povezano. Takođe, podloga je bitna, poroznost podloge, koja bi upila tečnost prilikom velikih kiša. Važna je i prilagođavanje objekata, uvođenje zelenih tehnologija i slično“.BONUS VIDEO: Seča na Zemunskom keju: „Pomrećemo od vrućine ovog leta, a i narednih“

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntvideosecadrvecads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3325001"]