Zašto Beograd ne voli zelenilo ili se nama samo tako čini?

Novinar: Filip VidojevićZnate li ko je najstariji stanovnik Beograda? Evo mala pomoć: Živi na Cvetnom trgu, ima preko 200 godina, visok je oko 25 metara i zove se - Hrast Lužnjak!Ova starina je uz još nekoliko sličnih primeraka u Beogradu, pod zaštitom države. Mnogo toga pamti ovaj ponosni Beograđanin. Mnogo toga je do sada video i čuo. U sadašnjosti, on svedoči jednom opasnom trendu koji se tiče onih koje države ne štiti. Mnogima deluje da je njegovih zelenih rođaka u Beogradu sve manje..."Baš kod mene tu....ej bre, nije ni širina ne znam koja oni odmah zidaju, udaraju...pa tu su kola, tu je zagađenost. Jel' ima tu mesta za drveće u svemu tome? Ma kakvog mesta.", "Niko ni razmišlja o zelenilu kad hoće da gradi...nego koliko će imati stanova, stanara....Možda zelene novčanice ga zanimaju? Ha,ha,ha možda je i tako", "Znam kad sam prolazio ovuda kao dete, bilo je mnogo drveća, bilo je mnogo lepše. Osećao sam se nekako spojenije s prirodom", "Što više renoviraju ulice i trgove, osećam se kao da imamo sve više betona, sve manje drveća", nekim su od odgovora anketiranih građana.A dok svakog vode sopstveni utisci, postoji i zvanična statistika. Da bismo razgraničili pretpostavke i osećaje u odnosu na činjenice, obratili smo se nadležnima..."Grad Beograd ima više od 30% zelenih površina. 16% pod šumama i 14,6% zelenih površina. Stepen šumovitosti svih 17 beogradskih opština, je nešto manji u odnosu na optimalni koji iznosi 27%. Budimpešta ima približno istu zelenu infrastrukturu. Pet kvadratnih metara zelenih površina po broju stanovnika je evidentno za oba grada što je ispod Evropskog standarda, ali bazirano samo na definisanim zelenim površinama", navodi su saopštenju Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Da li nam je sada nešto jasnije? Šta to što smo dobili kao zvaničnu informaciju tačno oslikava? Da li se statistika i stvarno stanje na terenu poklapaju?"Imate opštine u kojima naravno ima više zelenila, u kojima ima manje... a isto je bitno o kojim zelenim površinama pričamo? Da li su to travnate, žbunje ili drveće? Beograd definitivno ima mnogo manje drveća nego što bi trebalo. I u odnosu na neki evropski prosek, po hektaru po glavi stanovnika, mi imamo i deset puta manje!", navodi Duška Dimović iz Svetskog fonda za zaštitu prirode.Znamo da je u poslednje vreme, često sa ponosom, izgovarana politička floskula "Beograd je grad kranova".Kakve su šanse zelenilu pod naletom brige o betonu? Setimo se i obećanja iz 2019. godine, da će urbani deo Beograda pod zelenilom do 2025. skočiti sa mršavih 15% - na 25 procenata."Podići pošumljenost za samo 5 godina je praktično nemoguće. Ono što je bitno, bitno je planiranje koje ovde nedostaje jer su ad hok najčešća rešenja da se izlazi u susret investitorima. Kad pogledamo sve parkove, sve veće zelene površine u Beogradu, one su podignute zapravo u prošlom veku. Sada se samo održavaju. Ozelenjava se površina oko nekih stambenih objekata. Biće dana kada ćemo na kvadratnom metru imati po 100 litara kiše u jednom danu. Da li će beton ili asfalt to apsorbovati ili trava?", upitala je Duška Dimović.Iako neke statističke brojke drže situaciju pod kontrolom, možda je vreme za prst na čelo po ovom pitanju, dok naši koraci ne postanu većinski oivičeni betonom...pa makar on bio i u boji.Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“:https://youtu.be/rfxPXAm-QAs