Šest pravila za život sa omikronom u Srbiji

I dok lekari upozoravaju da još "nema opuštanja", Krizni štab kao da se samoraspustio, a vlast ne insistira na sprovođenju mera i građani sve češće omikron poistovećuju sa gripom, na koji smo odavno navikli.U martu će biti dve godine kako živimo sa pandemijom, a od 2020. do danas dočekali smo i ispratili nekoliko sojeva ove infekcije. Omikron soj, koji je “okovao” planetu, promenio je odnos prema pandemiji, a u Srbiji su sada na snazi “polu-mere”, koje više niko ne kontroliše, iako vazduhom i dalje cirkuliše delta soj virusa, koji je daleko smrtonosniji. Na omikron, koji se ne obazire na postojeće vakcine, nijedan organizam nije otporan, ali na većinu ljudi deluje kao prehlada, pa su lakši simptomi ovog soja uticali su i na popuštanje epidemioloških mera.Podsetimo, tokom 2020. i 2021. prošli smo kroz nezapamćeno težak period. Nepoznati virus probudio je strah i život smo okrenuli naopačke. Bili smo u kućnom karantinu, na snazi su bile zabrane okupljanja, maske na licu i dezinfekcija ruku bila je obavezna, stariji građani zaključavani su u svoje domove, zbog jednog nakašljavanja radili smo PCR test, u autobusima, bioskopima, pozorištima, sedeli smo sa međusobnom distancom od dva metra, sednice Kriznog štaba nestrpljivo smo čekali, uvek u isto vreme kao “špansku seriju”, a apeli za vakcinaciju i poštovanje mera bili su svakodnevni.Testirane, zaražene i umrle od posledica koronavirusa brojimo i dalje. Postojeće mere ukazuju na prisustvo virusa, pa uz njihovo poštovanje, život sa koronom postaje prihvatljiv, ali uz stalni oprez.Omikron skratio bolovanjeDok su na početku pandemije strogo kontrolisani zaraženi kovidom i njihovi kontakti, i svi su bili u dvonedeljnoj izolaciji, do prvog negativnog testa, Vlada Srbije je sredinom januara donela odluku da zaraženi, koji se leče kod kuće, ostaju u izolaciji samo sedam dana. Nakon tog perioda, oboleli se javlja lekaru i izolacija se, bez testiranja - prekida, a pacijent može da se vrati na posao. Izuzeci su zaposleni u zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite, koji sedmog dana rade PCR test.Đaci opet u školskim klupama - ne sviPre početka drugog polugodišta, tim za škole doneo je odluku da učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola nastavu pohađaju neposredno, dok učenici od petog do osmog razreda obrazovno-vaspitni rad prate po kombinovanom modelu i idu u školu dan za danom, podeljeni u dve grupe, kao i učenici srednjih škola. Stroge mere koje su obavezivale decu da na časovima nose maske preko lica, dezinfikuju ruke pri ulasku u učionice i u klupama sede sami, retko ko danas poštuje.Sertifikati posle 20 sati, ali...U novembru 2021. Vlada Srbije usvojila je uredbu o primeni kovid propusnica, prema kojoj svi zaposleni u ugostiteljskim objektima, kladionicama, kockarnicama, slot klubovima, moraju biti kompletno vakcinisani ili posedovati negatvan PCR test, a pravila važe za i goste koji uđu u objekat posle 20 sati uveče, pa do jutarnjih časova. Ovu meru kontrolisala je inspekcija sve do novogodišnjih praznika, kada se na sertifikate zaboravilo, pa je u većinu ugostiteljskih objekata moguće „uz dogovor“ ući bez dokaza o zdravstvenom stanju.Apeli za vakcinaciju posustajuRedovi pred vakcinalnim punktovima koji su do pre nekoliko meseci bili uobičajeni, sada su pusti. Građani koji su primili tri doze, čekaju na odlluku o produžetku važenja sertifikata ili o mogućoj četvrtoj dozi, dok ostali, nevakcinisani, ne prilaze punktovima, a o imunizaciji se više i ne govori.Život sa koronom, kao i sa svakom drugom bolešću, je moguć, ali uz poštovanje mera, koje su kod nas postale više običajne, nego obavezne, smatra Dragan Popadić, socijalni psiholog."Popuštaje mera i prihvatanje života sa virusom je bilo neminovno, ipak ljudi moraju i dalje biti oprezni. Sa jedne strane postojanje kakvih-takvih mera upozorava da je situacija još uvek opasna, a opet ljudi vide da niko mere ne kontroliše, pa mnogi na njih zaboravljaju. Možemo nastaviti sa životom dok traje pandemija, ali je sad svako odgovoran za sebe. Država nam na neki način i poručuje da nam „nije ni mama, ni tata“, već da svako mora misliti o sebi i svojim najbližima. Formalne mere sada deluju kao zaostavština nekih prošlih vremena kada je bolest bila ozbiljnija ili kada smo se više plašili. U autobusima su ranije bili natpisi da se ne sme sedeti na nekim mestima, da se moramo odvajati, a danas opet imate nesnosne gužve, ljudi stoje jedni drugima na glavi", priča za Novu Popadić, profesor na Filozofskom fakultetu.Teorijski posmatrano bilo bi najbolje da imamo stručnjake kojima verujemo i koji će nam reći kako da živimo sa omikronom, kaže naš sagovornik."Deluje da je savet zdravstvenih vlasti, da ako ste relativno zdravi i niste stari, slobodno se zarazite, to će da prođe, a vi ćete biti dobro i nastavićete da živite. Ljudi onda krše mere, a ipak očekuju da ih neko u tome spreči, upozori, ali pošto se to ne dešava, onda vlada mišljenje da situacija nije opasna. Ljudi se zaražavaju, ali ne umiru u velikom broju, u bolnicama ima hospitalizovanih, ali i ima i slobodnih kreveta. „Uh, dobro je, najgore je prošlo, sad je sve na nama!“ je mišljenje koje, čini se, vlada kod većine. Sa rigoroznih mera, karantina i zabrana, sveli smo sve na običajne norme koje važe i za promaju. A ako neki narod ume da se nosi sa promajom, to smo onda mi", naglašava Popadić.Ne možemo više da se vadimo na to da smo zbunjeni i uplašeni, sad znamo kako treba da se ponašamo da bismo nastavili sa životom sa koronom, kaže za Novu dr Dejan Žujović, pulmolog."Od 10 pacijenata sa omikronom naleti jedan sa delta sojem i zato moramo da pazimo na sebe. Ako smo se dosad navikli da stavimo masku kad ulazimo u taksi, pa što nam je teško da je nosimo u tržnom centru, prodavnici, kafiću. Ne možemo više nista da uradimo, pustili smo da vlast delegira najgore među nama i sada živimo tako što se mirimo sa žrtvama, sa ovom politikom. Neke zemlje uvode obaveznu vakcinaciju, sertifikate su uveli davno pre nas, a ovde su zakasnili, pa su sad i nevažni. Plašim se samo da priča sa omikronom možda nije poslednja, iako želim da verujem da jeste", naglašava dr Žujović.Zabranili testiranje na koronu - uštedeli novacBolovanje zbog koronavirusa skraćeno je na sedam dana, a oboleli se bez ponavljanja testa, nakon isteka ovog perioda vraća na posao, iako postoji šansa da je i dalje pozitivan."Svaki dan se ljudi zaražavaju, a onda idu na bolovanje i vraćaju se na posao posle sedam dana. Trebalo bi da testiramo i njih i njihove kontakte, ali vlast nam je zabranila ponavljanje testa posle sedam dana. Oni znaju da će mnogi biti i dalje pozitivni, a neće ni da troše više pare na testove, lakše im je da inficirani ljudi odlaze na posao i zaražavaju druge" kaže dr Žujović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram