Seizmološki zavod Srbije ima samo jednog seizmologa: Ne daj Bože da nam se desi neki jači zemljotres, totalni sunovrat institucije koja postoji već 130 godina

U Seizmološkom zavodu Srbije radi samo jedan seizmolog. Nedostatak radnika u ovako važnoj instituciji koja postoji već 130 godina može dodatno da oteža i uspori sve hitne reakcije kada nas zadesi zemljotres. Poređenja radi, susedna Hrvatska je shvativiši značaj prisustva stručnjaka, nakon snažnog zemljotresa u Petrinji zaposlila još dvadesetak seizmologa, kao i fizičara i geofizičara.

Seizmološkinja Ana Mladenović u izjavi za Nova.rs kaže da je broj zaposlenih u Zavodu počeo da se smanjuje 2015. ili 2016. godine.

„Oni su se menjali. Nisu uvek isti ljudi bili zaposleni, ali bez obzira što su dolazili neki mlađi, bio je konstantan pad. Naravno to je za samo funkcionisanje RSZS veliki problem“, kaže Mladenović.

Ističe i da se na taj način ne može organizovati adekvatan rad, imajući u vidu manjak zaposlenih.

To prevshodno utiče na rad dežurne službe, koja mora da postoji i radi 24 sata.

„Moraju da imaju broj ljudi koji mogu da pokriju te smene od 24 sata. To je ranije bilo rađeno u stanici na Divčibarima.Funkiconisalo je dvadesetak godina tako što je jedan čovek dve nedelje bio tamo dežuran i on je radio taj posao obrade zemljotresa koji se dešavaju u periodu. Stalno su se smenjivali i to je dosta dobro funkcionisalo jer ste stalno imali nekoga ko je omdah zadužen za obradu zemljotresa“, kaže Mladenović.

Smanjenjem broja ljudi, pomenuta stanica na Divčibarima prestala je da ima smisla jer više nije bilo nikoga ko ga bi Zavod mogao da pošalje tamo na dve nedelje.

Šta jedan dobar seizmološki zavod mora da ima?

Kako ističe sagovornica našeg portala, da bi se adekvatan način bavili analizama zapisa o zemljotresu neophodno je da budete geolog ili geofizičar.

„To se kod nas jedino uči na geofizici – seizmologija. Tako da jedino to ima smisla. Ranijih godina bilo je i ljudi koji su fizičari. To treba da čini jezgro jednog seizmološkog zavoda. Naravno treba da postoji i jedan elektroinženjer koji se bavi održavanjem seizmoloških instrumenata koji su veoma osetljivi. Takođe, s vrmena na vreme, bili su zaposleni i iinženjeri građevine zbog tog što je zavod bio zadužen za definisanje seizmičkih paramaetara kod gradnje“.

Mladenović navodi i da je poređenja radi tokom zemljotresa 2010. godine koji je pogodio Kraljevo, naš seizmološki zavod je istog jutra na teren poslao nekoliko ekipa koje su procenjivale štetu, što je bilo značajno za određeivanje inteziteta potrresa po Merkalijevoj skali.

To sa ovako malim brojem zaposlenih sada ne bi bilo moguće.

„Obradu podataka uvek su radili fizičari i geofizičari, a inženjeri građevine elektrotehnike svoje poslove. Međutim, kako je broj ljudi počeo da opada, tako su i oni morali da preuzimaju te poslove oko obrade zapisa, što nije nemoguće, ali opet i ne bi trebalo da se oni time bave. To što neko može da nauči, to je u redu, ali ne bi trebalo terati ljude da to rade“, kaže sagovornica našeg portala.

Kakvo je stanje u regionu?

Kako isitče seizmološkinja Mladenović, u susednoj Hrvatskoj su nakon razornog zemljotresa s kraja 2020. godine u Petrinji, zaposlili veći broj ljudi u seizmološkom zavodu.

Jak zemojtres i manje ljudi u Zavodu

„Zamislite da se desi zemljotres, a taj jedan seizmolog nije dežuran u tom trenutku. On jedini ima pristup podacima. Postoji veći broj nas koji bismo umeli to da uradimo, ali mi nemamo pristup podacima. To jeste problem. U sluačju zemljotresa kod, postoji gomila stvari koje treba odaraditi, a ne samo jačinu zemljotresa i gde je on bio“ kaže Mladenović .

Inače, naš seizmološki zavod postoji još od 1893. godine, a nastao je nakon velikog zemljotresa kod Svilajnca.

Seizmološkinja Slavica Radovanović koja na ćelu Zavoda bila sve do 2015. godine kaže se razlog manjeg broja zaposlenih krije u tom što psotoji trend koji nalaže samnjenje radnika u institucijama sličnim RSZS, a povećanje u nekim drugim.

Dodaje i da je nedopustivo da jedna institucija koja ovoliko dugo traje ima samo jednog seizemologa.

A šta kažu u Seizmiološkom zavodu? 

U odgovoru za naš portal iz Seizmološkog zavoda Srbije preciziraju da imaju ukupno šestoro zaposlenih. Kada je reč o poslu dežurnog seizmologa, obavlja ga dvoje ljudi, uz pomoć još jedne osobe. Međutim, kako naš portal saznaje, Goran Krunić je jedini zaposleni koji je po struci zvanično seizmolog. On je na sajtu RSZS naveden kao savetnik u delu seizmološki poslovi.

Pomoć u radu mu pruža Đorđe Šušić, koji je na sajtu označen kao mlađi savetnik. On je, prema našim saznanjima, inženjer građevine, a u medijima se pojavljivao i kao dežurni seizmolog.

U odgovoru RSZS priznaje da trenutni broj angažovanih svakako ne zadovoljava potrebe Zavoda za ostvarivanje jedne od njegovih osnovnih delatnosti: 24-časovnog dežurstva i monitoringa, te se kroz pripravnost i radom na daljinu u slučaju jačih zemljotresa na teritoriji Republike Srbije ažuriraju podaci o dogođenom zemljotresu i izveštava javnost putem internet portala Zavoda van redovnog radnog vremena. 

„Trenutni broj zaposlenih je posledica više faktora: od višegodišnje zabrane zapošljavanja, prirodnog odliva u penziju i slabe zainteresovanosti mlađih kolega za zapošljavanje i rad u Zavodu. Zavod je u prethodnom periodu stalno iskazivao potrebu za zapošljavanjem novih kolega raspisivanjem javnih konkursa za popunjavanjem upražnjenih radnih mesta“, navodi se u odgovoru.

Dodaju i da je samo tokom ove godine bilo raspisno pet javnih konkursa. Međutim, preciziraju da se javio jako mali broj kandidta. Bilo je i slučajeva kada oni koji su konkurisali nisu ispunjavali potrebne kriterijume.

***