14
"Svojoj deci sam i mama i tata i baba i deda", tako svoju tužnu priču započinje Miroslav Vitković iz Čačka, koji je za kratko vreme ostao bez supruge i svoje majke, a pride i bez posla. Napominje da mu je život tužan i pretežak, kako zbog gubtka članova porodice, tako i zbog šamara koje mu zadaje život svakodnevno.
Kako kaže za Nova.rs njegov dan počinje pre šest sati ujutru, a završava se kasno u noć.
„Moram sinovima da spremim tri obroka, dakle kuvam, perem veš, sređujem kuću. Imamo desetak ari placa gde gajim krompir, paradajz i papriku kako bih prehranio porodicu“, ispričao nam je Vitković.
On kaže da je ogorčen na sistem i sve institucije, jer ne može, nakon nesreća koje su ga zadesile, da nađe posao. Zavapio je i obratio se i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali reakcije još nema.
„Nas trojica živimo od dečijeg dodatka koji iznosi 8.200 i porodične penzije moje supruge od 12.000 dinara“, očajno navodi ovaj samohrani otac kome je žena preminula 2019. godine.
Prema njegovim rečima, najteže mu je pao gubitak životnr saputnice. Pre nekoliko meseci mu je preminula i majka, jer je bila zaražena koronavirusom, kako tvrdi, od sina koji se istim zarazio u čačanskoj Tehničkoj školi.
„Baka im je bila sve, tešila ih jer je moja žena preminula od MS. Kada je umrla, deca su ostala bez „ženske ruke“. Pokušavam da im nadomestim i njihovu ljubav, ali sumnjam da uspevam u tome. Mnogo je teško“, kaže Miroslav.
On objašnjava da život samohranog oca nije nimalo lak. Pored svih kućnih obaveza koje mora da obavi, bavi se i vaspitavanjem trinaestogodišnjaka i sedamnaestogodišnjaka.
„Oni mnogo pate za majkom. Evo pre nekoliko dana je mlađi sin razbio arkadu na času fizičkog, dva dana smo proveli u bolnici. Rekao mi je da bi voleo da mu je majka živa, pa da ga ona vodi kod lekara“, očajno nam priča.
Miroslav je ogorčen jer sa dvoje tinejdžera ne može da nađe posao i podseća da je u jednoj firmi dobio otkaz, a iz druge je otišao jer su mu tražili da plati za adekvatno radno mesto.
Ne zna kome sam sve pisao. Čak i ministru prosvete, jer mu je majka zaražena zbog nepoštovanja epidemioloških mera u čačanskoj Tehničkoj školi, gde je, kako tvrdi, mnogo puta izvređan od pedagoga te ustanove. Hteo je da podnese tužbu, ali je odustao. Od Branka Ružića nije dobio odgovor.
Pored svega što nam je ispričao, život mu nije bio, a ni sada nimalo lak, niti ga je mazio, a treba platiti obaveze.
„Tu su računi za struju, komunalije… Garderoba za decu, a jedan komplet knjiga nije ispod 100 evra. Ne znam kako ćemo izdržati. Konkurisao sam u jednu Osnovnu školu za domara. Ako me prime, imaću dosta vremena za sinove. Njih treba vaspitavati, jer su oni u najnezgodnijem dobu. Moram ih izvesti na pravi put i od njih napraviti, pre svega dobre ljude“, istakao je Vitković.
On ponavlja da je ostao sam sa decom, brata je izgubio 2007. a oca deset godina kasnije.
„Sva tuga ovog sveta mi se sručila na glavu. Od kada je izvršena lopovska privatizacija nekadašnjeg čačanskog giganta – preduzeća „Prvi maj“ nikada nisam dobio posao za stalno. Čak u čipsari, gde je bilo moje poslednje radno mesto, niko me nije pozvao da obavi sa mnom razgovor dostojan čoveka. Da li je normalno da mi traže pare za radno mesto“, zaključio je očajno čovek za naš portal.
Naša redakcija kontaktirala je i Tehničku školu Čačak, kako bismo dobili odgovor da li su se tamo poštovale epidemiološke mere, jer Vitković kaže da nisu, zbog čega mu je i majka preminula.
„Po njegovoj prijavi su dolazili komunalna, prosvetna i zdravstvena inspekcija. Nadzorom je utvrđeno da nije bilo nikakvih propusta kada je poštovanje mera u pitanju o čemu postoje zvanični nalazi i zapisnici. Naš pedagog nije vređao Vitkovića, odnosno njegovu majku“, rečeno je za naš portal u ovoj „kući znanja“.
Bonus video: Samohrani roditelji otkaze dobijaju bez objašnjenja
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
