Srbija mora da stane na stranu žrtava ruske agresije u Ukrajini, prihvati realnost i okrene se civilizovanom svetu, Evropi kojoj pripada. Ovo je poruka sa tribine - Srbija pod “bratskom” agresijom - koju je u petak 3. marta, u Medija centru u Beogradu, organizovao pokret Novi Optimizam.

Na početku skupa, prisutnima se obratio ambasador Ukrajine u Srbiji, Volodimir Tolkač, poručivši da Kremlj u Srbiji želi kontrolu, slično kao što je to radio u Ukrajini.

“Kada pogledamo intenziviranje ruske propagande i delatnosti u Srbiji, mi odlično razumemo da Rusija Srbiji ne donosi poklon”, istakao je ambasador Tolkač.

Ambasador je objasio da je Kremlj mnogo pre 2014. pokrenuo hibridni rat protiv Ukrajine, želeći da utiče na sve segmente društva, od politike do kulture.

“Radio je sa korumpiranim političarima, pokušao je da preuzme kontrolu nad informacionim resursima, stvarao i podržavao mrežu ekstremističkih organizacija, širio narative o bratskim narodima i zajedničkoj istoriji. Pokušao je da kontroliše crkvu, kulturu i mnoge druge sfere”, objasio je Tolkač dodavši da je cilj bio da se Ukrajina stavi pod rusku kontrolu.

“Narod Ukrajine nije prihvatio ovaj scenario. Sledeća faza je već bila otvorena, a to je oružana agresija Rusije na suverenu evropsku državu Ukrajinu”, rekao je Tolkač.

Govoreći o propagandnom medijskom uticaju, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Željko Bodrožić izjavio je da Srbija duže vreme ima lošu medijsku scenu, koja je dodatno pogoršana proruskom propagandom povodom rata u Ukrajini, kojom se šire poluistine i razni spinovi.

“Imamo priliku da vidimo da u tome prednjače najuticajniji režimski mediji, koji su na usluzi propagandi vladajuće stranke. Ako vlast odluči da promeni narativ prema Rusiji ti mediji će to slediti. Tako već i čujemo neke glasove protiv agresije”, objašnjava Bodrožić.

Novinar i politikolog iz Novog Sada Boris Varga izjavio je da je ruski uticaj u Srbiji jak i da se polako probija u sve pore društva, i da je neprihvatljivo da zemlja kandidat za članstvo u EU ima takav stav prema ratu u Ukrajini.

Prema njegovoj oceni Srbija dva puta nije primetila Berlinski zid, prvo kad je pao i drugi put 24. februara 2022. sa agresijom Rusije na Ukrajinu.

“Srbija kada gleda Ukrajinu vidi krivo ogledalo, u njemu vidi sebe kao žrtvu, ali sa druge strane veoma dualno vidi agresora i podržava ga. Jedan takav isključiv pristup nije zato što Srbija ne voli Ukrajinu i zato što želi da se ta država uništi. Ja bih rekao da je to zbog same Srbije i nerazjašnjenih činjenica iz njene prošlosti”, kaže Varga.

Varga smatra da je izgubljeni kolosek u srpskom društvu povodom agresije Rusije pokazao koliko je važno suočavanje da prošlošću i zločinima devedesetih, jer je upravo to nesuočavanje dovelo do revizionizma.

“Sve to potpiruje Rusija svojom propagandom, da se pitanja na Balkanu i dalje rešavaju kao 90-ih godina. Agresija Rusije na Ukrajinu učinila je da strada proces integracije Srbije u EU i razočaravajuće je što zemlja koja želi da postane deo EU staje na stranu agesora, a ne staje na stranu žrtve”, rekao je Varga.

On je istakao da u Srbiji vlast kontroliše društvo, te će svaka promena raspoloženja zavisi od vlasti.

“Kako je stvorila taj proruski narativ tako ima mogućnost da preokrene stvari”, ukazao je Varga.

Dramski pisac i osnivač Miksera, Ivan Lalić, ocenio je da u Srbiji kao da još uvek nije pao Berlinski zid, kao i da malo opada podrška Rusiji, “sa nedavnih 80% sada je na 60%”. Lalić je istakao da na neprihvatanju prošlosti nastaju današnji stavovi u vezi sa Rusijom i ratom u Ukrajini.

“Stav prema Rusiji se gradi i mržnjom prema NATO-u, što je posledica bombardovanja 1999. Ali se zaboravlja zašto smo bili bombardovani. Stoga je suočavanje sa zločinima koje se nije desilo pogubna mantra, koja je došla iz Moskve, i ona je nešto što sprečava da se krene napred”, rekao je Lalić.

On je poručio proevropskim poslanicima u Narodnoj Skupštini da je potrebno da se osnaže i u parlamentu reaguju na pravi način.

Istoričarka umetnosti i aktivistkinja iz Novog Sada, Olivera Radovanović, izjavila je da je ruska agresija na Ukrajinu rat koji će obeležiti 21. vek, te da smo svedoci apokaliptičnog uništavanja života i gradova

“Očekivali smo u 21. veku dobrobiti savremene civilizacije, a ne masakre i nove genocide. Nema potrebe iznositi detalje o hiljadama ubijenih, jer Putinove snage nisu mogle da sakriju zločine i uništavanja ukrajinskih gradova”, izjavila je ona.

Kako je istakla vidljivi uticaj Rusije u Srbiji je decenijski, jer je “u uslovima urušenog školstva lakše manipulisati građanima”. Ocenila je da Srbija danas ima status parije u civilizovanom svetu.

“Postali smo crna tačka u Evropi i većina veruje da je sasvim u redu ubijati druge ljude, druge države i izvršiti agresiju na drugu zemlju. Ako Srbija ne uvede sakcije to će biti još jedna od velikih mrlja i sramota u poslednjih trideset godina i naš pad u svakom segmentu”, upozorila je Radovanović.

Stefan Slavković, novinar NIN-a, preneo je svoje novinarsko iskustvo iz Ukrajine gde je boravio šest dana. Želeći da objasni razmere uticaja proruske propagande u Srbiji, Slavković je rekao da kada se vratio iz Ukrajine i prenosio svedočastva sa terena, ljudi su pokušavali da mu objasne nešto sasvim drugo.

“Ja pričam šta se tamo u Ukrajini dešava, a ovde mi kažu sad ću ja da ti objasnim šta se tamo dešava, jer izgleda da u Beogradu bolje znaju od nas koji smo bili tamo”, objašnjava Slavković.

Govoreći o razmeri medijske propagande, on je rekao da sve što ruska propaganda radi u Srbiji je nešto što je postojalo u Srbiji i pre 24. februara, te da je evropski put bio problematičan i pre rata.

“Kao što je podrška ratu pala na 60 posto, tako bi podrška sankcijama skočila ukoliko bi postojala politička volja da se to tako predstavi. Ruski mediji u Srbiji nemaju veliki domašaj, jer gomilu posla obavljaju domaći mediji koji rade kako im se kaže”, kaže Slavković.

Predsednik pokreta Novi Optimizam, Branislav Guta Grubački, rekao je da je za svakog stanovnika Evrope rešavanje bilo kakvog sukoba agresijom na drugu državu u 21. veku neprihvatljivo. Što se Srbije tiče, kaže on, javno mnjenje je izloženo dugogodišnjem štetnom uticaju putinovske propagande, zbog čega i dalje ne prihvata da ne može stajati na strani agresora.

“I Srbija je sama iskusila takvu jednu situaciju, zato znamo da strahote rata nikom dobro nikad nisu donele. Pre godinu dana, kada je ceo slobodni svet ustao u odbranu prava Ukrajine da se brani od putinovskog režima, u Srbiji je postojala grupa ljudi koja je demonstrirajući na ulici, poslala poruku da bilo kakva relativizacija ko je agresor, a ko žrtva ne dolazi u obzir”, poručio je Grubački.

U želji da se građani Srbije oslobode ove štetne propagande, Novi Optimizam je najavio da će u narednom periodu po gradovima Srbije razgovarati sa građanima o ovoj temi.

“Odgovorna budućnost Srbije može biti koegzistencija sa svojim susedima, sa povezivanjem sa demokratskom Evropom i svetom, i sa izgradnjom unutrašnjeg demokratskog poretka, jer samo to jedino može dovesti do stabilne i prosperitetne Srbije”, rekao je Grubački.

Tribini Novog Optimizma prisustvovali su predstavnici akademske zajednice, civilnog društva, aktivisti, kulturni radnici, studenti, novinari, predstavnici diplomatskog kora, kao i narodni poslanici.

Pokret Novi Optimizam saopštava da se ovakvim tribinama želi pokrenuti javna diskusija u Srbiji o činjenicama povodom ruske agresije na Ukrajinu, razotkrije propaganda koja veliča rat i Vladimira Putina, te pronađu rešenja o promeni dominantnog stava u srpskom društvu prema ratu na tlu Evrope.

BONUS VIDEO: Vučić komentarisao reakciju Moskve na njegovu izjavu da će možda morati da uvede sankcije