Roditelji koji sumnjaju da su njihova deca nestala po rođenju, zatražili su od Skupštine Srbije povlačenje predloga zakona koji predviđa naknadu do 10 hiljada evra zbog povrede prava na porodični život i ako ne može da se utvrdi sudbina nestale bebe.

„Sramota, Srbijo. Sramota šta radiš sa ovim majkama i očevima”, poruka je Mirjane Novokmet, jedne od majki na protestu ispred Skupštine Srbije, gde je na dnevnom redu i Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u srpskim porodilištima.  Ona je poručila da je strašno „što neko stavlja cenu na našu decu“.

„Mi ne želimo da kroz ovu sumu izgubimo poslednju nadu koju imamo”, poručila je Novokmet i istakla da će, ukoliko bude potrebno, roditelji ponovo potražiti pravdu izvan granica Srbije.

Okupljeni su nosili transparente s porukama: „Povucite ovaj loš zakon“, „Gde su naša deca?“, Pokrenite istrage!“

Roditelji tvrde da su se od presude Evropskog suda pravde 2013. godine u 130 dopisa obraćali nadležnim institucijama, između ostalih vladi, skupštini, ali i predsedniku države.

“Ne dobijamo odgovor, a i ćutanje znači nešto”, rekla je Novokmet, koja traži istinu o sinu rođenom 1978. godine u beogradskom porodilištu u Višegradskoj ulici.

Oprečni stavovi Ministarstva pravde i YUCOM-a

Predlogom zakona koji je ušao u Skupštinu određuje se postupak za utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji i postupak u kome se dosuđuje pravična novčana naknada nematerijalne štete.

Ako ne mogu da se utvrde činjenice koje objašnjavaju šta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo, sud rešenjem konstatuje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta i u tom slučaju postoji pravo na novčanu nadoknadu – ne višu od 10.000 evra.

Iz Ministarstva pravde u pisanoj izjavi za Nova.rs tvrde da je poslednja verzija zakonskog predloga dodatno usaglašena sa predlozima roditelja i Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM.

“Potrebno je imati u vidu da je tekst zakona usklađen sa preporukama Saveta Evrope, koji je dao i pozitivnu ocenu na nacrt ovog zakona”, ukazuju iz Ministarstva pravde.

Sa druge strane, predstavnici YUCOM-a kažu da tvrdnje Ministarstva pravde nisu tačne i da njihove sugestije nisu uvažene.

Milena Vasić iz ove nevladine organizacije ukazuje da Srbija već 6 godina kasni sa donošenjem zakona koji bi rešio status nestale dece.

“Pošto je zakon u temelju pogrešno postavljen, kao predstavnici stručne javnosti, smatramo da nije moguće popraviti ga amandmanima, već je neophodno napisati novi zakon i prilikom pisanja konsultovati roditelje koji već godinama sami istražuju šta se dogodilo sa njihovom decom, u nedostatku adekvatnog odgovora države”, smatra Vasić.

Podrška opozicionih poslanika

Okupljenim roditeljima su podršku pružili i opozicioni poslanici  Aleksandra Jerkov i Balša Božović iz Demokratske stranke, Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde, Sandra Rašković Ivić iz Narodne stranke, Tatjana Macura iz Stranke moderne Srbije i samostalni poslanik Đorđe Vukadinović.

“Za šest godina, od kako je istekao rok koji je Srbija dobila presudom međunarodnog suda da reši ovo pitanje, više od 300 puta molila sam svoje  kolege da podrže samo jednu jedinu izmenu krivičnog zakonika, a to je da krivično delo krađe beba ne zastareva”, rekla je Jerkov za Nova.rs

Ona ističe i da pitanje nestalih beba „prevazilazi pitanje opozicije i pozicije, pitanje bojkota ili izlaska na izbore, to je pitanje ljudskosti“.

“Postoji jedno najstrašnije pitanje koje roditelj može sebi da postavi – ako je moje dete živo, gde je, ako je mrtvo, gde je? Zamislite da to pitanje postavljate svakog dana svog života. Molim svoje kolege poslanike da sebi postave to pitanje”, apeluje Jerkov.

Zahtevi roditelja

Iako je presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. obavezala Srbiju da u roku od godinu dana donese mehanizam za obeštećenje svih roditelja u sličnoj situaciji, Vlada Srbije je predlog zakona uputila tek u martu 2018. i bilo je potrebno još skoro dve godine da stigne na dnevni red parlamenta.

Podsetimo, presuda ovog suda odnosi se na nestalu bebu Zorice Jovanović, koja je 1983. godine rodila sina u Ćupriji. Beba je na porođaju dobila ocenu 10, da bi je narednih dana medicinska sestra probudila vešću  da joj je dete umrlo.

Evropski sud u Strazburu je utvrdio da su Zorici i njenom suprugu „povređena prava na porodični život“. Dobila je i 10.000 evra, kao nadoknadu za nematerijalnu štetu.

Osim zahteva za povlačenjem zakonskog predloga, roditelji nestalih beba su ispred parlamenta zatražili da budući novi zakon omogući istragu sa posebnim ovlašćenjima, nezavisnu DNK analizu, kao i mogućnost da usvojena deca sama pokrenu postupak utvrđivanja porekla, ukoliko posumnjaju da su žrtve trgovine bebama.

Traži se i formiranje nezavisnog tela u kome će biti predstavnici roditelja nestale dece i koje će imati neometan pristup svim bazama podataka svih institucija gde se mogu pronaći dokazi, značajni za pronalaženje nestale dece, kao i formiranje tima psihologa, socijalnih radnika, pedagoga i drugih stručnjaka, koji će roditelje i njihovu eventualno pronađenu decu na adekvatan način pripremiti za upoznavanja i uspostavljanje odnosa.