28
Prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, koji rukovodi Odborom za zaštitu životne sredine BU, kaže za N1 da je taj odbor sasvim logičan ishod ekološke drame koja traje već nekoliko godina u Srbiji. Ističe da je "veoma važno da nosioci javnih aktivnosti pokušaju da razumeju da je za Srbiju jedini pravi put da obezbedimo pravilan privredni rast, da diversifikujemo i razvoj i ekonomsku korist, a da pritom sačuvamo našu životnu sredinu koja nije u tako sjajnom stanju".
„Najsiromašniji smo na Balkanu kada su u pitanju šume, površinske vode, imamo veliko zagađenje, nekoliko hiljada divljih deponija, sve su to razlozi zbog kojih moramo da štitimo naše prirodne vrednosti“, ukazuje Ristić u Danu uživo na TV N1.
On dodaje da su naše komparativne vrednosti izuzetno potentna poljoprivreda, kao i da koristimo jako mali deo te vrednosti, oko četiri, pet, šest milijardi evra godišnje, imamo više kvalitetnog zemljišta od Holandije koja samo od poljoprivrede izveze godišnje 80 milijardi evra.
„Na području projekta Jadar, koji bi u prvi mah zauzeo 2.000-2.500 hektara, ako bi se na samo 1.000 hektara gajile maline ili borovnice, imali bi više od 70 miliona evra minimalan godišnji prihod, a Rio Tinto je za rudnu rentu govorio da će biti sedam do 10 miliona evra godišnje“, naveo je on.
A na pitanje kakav će generalno biti stav Odbora o projektu Jadar, on kaže da se nada „da se uopšte nećemo baviti tim projektom, jer je premijerka rekla da je projekat zavšen, poništen je Prostorni plan posebne namene, ali ako bude nekih pokušaja da se projekat vrati na javnu scenu, svakako ćemo se o tome izjasniti“.
Dodaje da Srbija ima izuzetnu vrednost potencijalne proizvodnje mašinske industrije, IT, proizvodnje nameštaja i drugo, i da bi najveća mudrost bilo koje aktuelne vlasti bila da dobro proceni te potencijale i napravi ambijent u kojem će oni moći da se realizuju.
„Svi investitori su dobrodošli, ali samo ako vode račune o našoj životnoj sredini“, poručuje Ristić.
Upitan koliko će biti obavezujuće mišljenje Odbora za projekte koje sprovodi država, on kaže da nemaju nikakvu moć, sem nekog moralnog uticaja na društvo.
„Mi ćemo naše stavove objavljivati srpskoj javnosti, nemamo moć da bilo šta nametnemo ili sprečimo, ali imajući u vidu da je univerzitet vršnjak moderne srpske države, verujem da će naše poruke naći svoje mesto u javnom prostoru“, navodi on i dodaje da će sarađivati sa svima koji žele na konstruktivan način da doprinesu očuvanju životne sredine.
Podsetivši da su na univerzitetu po definiciji zabranjene sve poliitčke aktivnosti, navodi – „svi ćemo raditi na principijelnoj i stručnoj osnovi bez obzira na naša politička opredeljenja van univerziteta“ i ističe da se borba za ekološka pitanja često pripisuje levo orijentisanim političkim opcijama, što, prema njegovom mišljenju nije tačno.
„Zaštita životne sredine, ekologija nije privilegija bilo koje političke opcije, to pripada svima nama i svi treba time da se bavimo“, poručuje on i dodaje da će Odbor biti otvoren prema javnosti, posebno prema medijima, za koje se pokazalo da su moćno sredstvo u širenju istine.
***
BONUS VIDEO: Koga lovi poreska kroz turističke aranžmane?
